Отворите главни мени
Велики, мали и јотовани јусови — словенска слова. Означавају звуке који су се сачували само у пољском језику.

Пољска ћирилица (Цырылица польска/Цырылица пољска) је назив пројеката за прављење ћириличне азбуке за пољски језик.

ИсторијаУреди

Будући да је пољски словенски језик, по мишљењу неких стручњака њему доста боље одговара ћирилично писмо које и јесте сачињено за словенске језике.

Разновидности пољске ћирилицеУреди

Царски пројекатУреди

Постоји много варијанти пољске ћирилице, како савремених, тако и историјских. Руски цар Николај I средином ХІХ века, у време таласа русификације у Пољском царству, намеревао је да ћирилизује пољски језик[1], али је претрпео неуспех. Ево примера текста [2] том ћирилицом:

Поврóтъ Таты, пр̌езъ А. Мицкевича
Пóйдзьце о дзятки, пóйдзьце вшистке разэм
За място, подъ слупъ на взгóрэкъ,
Тамъ пр̌едъ цудовнымъ кле̨книйце образэмъ,
Побожне змóвце пацёрэкъ.
Тато не враца ранки и вечоры
Вэ Лзах го чекамъ и трводзэ;
Розлялы р̌еки, пэлнэ звер̌а боры,
И пэлно збóйцóвъ на дродзэ;-
Слыша̨цъ то дзятки бегна̨ вшистке разэмъ
За място подъ слупъ на взгóрэкъ,
Тамъ пр̌едъ цудовнымъ кле̨кая̨ образемъ,
И зачиная̨ пацёрэкъ.
Цалуя̨ земе̨, потэмъ въ Име̨ Ойца,
Сына и Духа све̨тэго,
Ба̨дзь похвалёна пр̌енайсьве̨тша Трóйца
Тэразъ и часу вшелькего.

Особености овог провописа:

  • Користи се слово р̌ уместо пољског rz;
  • Традиционални дореформни тврди знак (ъ) на крају већине речи;
  • Пољско ó остаје неизмењено;
  • Пољски «огоњек» (ogonek) чува се, и додаје се словима ћирилице;
  • За пољске ć и dź користе се ць и дзь, који постоје у савременом белоруском језику.

Савремене варијантеУреди

Највећи проблем у вези с преводом пољског на ћирилицу су гласови који постоје само у пољском: носни самогласници а̨ и е̨. У ХІХ веку реформатори су просто пренели такозвани «огоњек» на ћирилицу, направивши 4 нова слова којих до тада није било: а̨, э̨, я̨ и е̨. Међутим, црквенословенски језик је већ имао 4 одговарајућа стара слова за те гласове: ѧ, ѫ, ѩ и ѭ (јусови). Азбука која их користи зове се или Юсовица (Јусовица) (назив је дошао од јусова). У тој азбуци има укупно 46 слова.

Јусовица на основама руске азбукеУреди

Ова верзија има 37 слова:

А Б В Г Д Е Ë Ж З И Й К Л М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ

Слово i кад се испред сугласника нађе у групи са другим самогласником (IA, IE, IO, IU, IĄ, IĘ) не означава посабан глас, већ мекоћу тог сугласника. У ћирилици се та група намењује одговарајућим јотованим самогласником (Я, Е, Ё, Ю, Ѭ, Ѩ). Такође се и групе JA, JE, JO, JU, , замењују јотованим самогласником. Умекшани сугласници C и DZ се не мењају у Ц и ДЗ него у Т и Д јер је то етимолошки правилније.
Акут над сугласником се преноси као меки знак иза њега (Ś, Ź, Ć, , ŃСЬ, ЗЬ, ТЬ, ДЬ, НЬ). Иначе, сугласници са акутом се јављају само на крају речи или испред другог сугласника.
Слово Ł, које означава глас близак гласу Л, преноси се као тврдо Л, док се L третира као меко Л.
SZCZ се пренос као Щ.
У садашње време група RZ се изговара исто као Ж, али такође из етимолшких разлога не преноси се као Ж, већ се третира као умекшано Р.
С друге стране, слово Ó, које се изједначило са U, преноси се као У. Слово Y се преноси као Ы. Уколико се испред E не налази I или J оно се преноси као Э јер није јотовано.

Пример текста том ћирилицом:

Powrót Taty, przez A. Mickiewicza Поврут Таты, през А. Мицкевича

Pójdźcie o dziatki, pójdźcie wszystkie razem
Za miasto, pod słup na wzgórek,
Tam przed cudownym klęknijcie obrazem,
Pobożnie zmówcie paciorek.

Tato nie wraca ranki i wieczory
we łzach go czekam i trwodze;
Rozlały rzeki, pełne zwierza bory,
I pełno zbójców na drodze;-

Słysząc to dziatki biegną wszystkie razem
Za miasto pod słup na wzgórek,
Tam przed cudownym klękają obrazem,
I zaczynają paciorek.

Całują ziemię, potem w Imię Ojca,
Syna i Ducha świętego,
Bądź pochwalona przenajświętsza Trójca
Teraz i czasu wszelkiego.

Пуйдьте о дятки, пуйдьте вшистке разэм
За място, под слуп на взгурэк,
Там пред цудовным клѩкнийте образэм,
Побожне змувте патëрэк.

Тато не враца ранки и вечоры
вэ лзах го чекам и трводзэ;
Розлялы реки, пэлнэ зверя боры,
И пэлно збуйцув на дродзэ;-

Слышѫц то дятки бегнѫ вшистке разэм
За място под слуп на взгурэк,
Там пред цудовным клѩкаѭ образэм,
И зачинаѭ патëрэк.

Цалуѭ земѩ, потэм в Имѩ Ойца,
Сына и Духа свѩтэго,
Бѫдь похвалëна пренайсвѩтша Труйца
Тэраз и часу вшелькего.

ИзвориУреди

  1. ^ И. Левин: Материалы и политике царизма в области письменности «инородцев» ", Культура и письменность Востока, кн. 6, Баку, 1930. Архивирано на сајту Wayback Machine (август 9, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ Źródło: Historia 2. Czasy nowożytne. Zakres podstawowy, Bogumiła Burda i inni, OPERON, 2003, zdjęcie na pp. 337.

Спољашње везеУреди