Правда представља вредносно начело расподеле које одређује колико добара и колико терета (одн. права и обавеза) треба дати субјектима друштвених односа. С обзиром на то да расподелу, преко закона врши држава, евидентно је да између правде и права постоји нераскидива веза.

Justitia by Maarten van Heemskerk, 1556. Justitia carries symbolic items such as: a sword, scales and a blindfold[1]
Статуа Јустиције, персонификације правде

Правда је такође и концепт правичног и моралног поступања према свим особама (види физичко лице и правно лице, посебно у закону. На правду се често гледа као на стални напор да се чини оно што је „исправно“. У највећем броју случајева исправним се сматра оно што мисли и осећа већина, оно што је логично, или што залази у натприродно, мистично.

Међутим неки писци (нпр. Келзен) правди не придаје неки већи значај (иако признаје да је она неопходни покретач људског деловања), зато што у модерном друштву постоје само интереси различитих друштвених група и њихов сукоб. Тај се сукоб може, од стране поретка, решити на два начина - или ће се задовољити интереси једне групе, науштрб друге; или ће се наћи компромис где ниједна од страна неће добити, али ни много изгубити. Које је од ова два решења „праведно“ у датом тренутку, немогуће је одредити, јер правда није рационална категорија, одн. не постоји начин да се она прецизно утврди или измери.

Врсте правдеУреди

Још је Аристотел дао поделу правде. По њему, постоје две врсте правде - комутативна (или корективна) и дистрибутивна.

Корективна почива на принципу аритметичке једнакости - за извршену радњу, следи одговарајуће противчињење; док се дистрибутивна ослања на геометријску једнакост - постоји један виши субјект (нпр. држава) који потчињеним субјектима, према унапред утврђеним критеријумима, расподељује права и обавезе.

Теорије дистрибутивне правдеУреди

Теорије дистрибутивне правде морају одговорити на три питања:

  1. Која роба се дистрибуира? Да ли је то богатство, моћ, поштовање, могућности или нека комбинација ових ствари?
  2. Између којих ентитета ће се дистрибуирати? Људи (мртви, живи, будући), жива бића, чланови јединственог друштва, нације?
  3. Која је правилна дистрибуција? Једнаки, меритократски, према друштвеном статусу, према потреби, засновано на имовинским правима и ненападању?

Теоретичари дистрибутивне правде генерално не одговарају на питања ко има право да спроведе одређену повлашћену расподелу, док теоретичари имовинских права кажу да не постоји „фаворизована расподела“. Уместо тога, дистрибуција би се требала заснивати једноставно на било којој дистрибуцији која произлази из законитих интеракција или трансакција (то јест трансакција које нису незаконите).

Овај одељак описује неке широко распрострањене теорије дистрибутивне правде и њихове покушаје да одговоре на ова питања.

Социјална правдаУреди

Социјална правда обухвата праведан однос између појединаца и њиховог друштва, често узимајући у обзир како привилегије, могућности и богатство треба расподијелити међу појединцима.[2] Социјална правда је такође повезана са друштвеном мобилношћу, посебно лакоћом са којом се појединци и породице могу кретати између друштвених слојева.[3] Социјална правда се разликује од космополитизма, што је идеја да сви људи припадају једној глобалној заједници са заједничким моралом.[4] Социјална правда се такође разликује од егалитаризма, што је идеја да су сви људи једнаки у погледу статуса, вредности или права, јер све теорије социјалне правде не захтевају једнакост.[5] На пример, социолог Џорџ К. Хоманс је сугерисао да је корен концепта правде у томе да свака особа треба да добије награде које су сразмерне њеним доприносима.[6][7] Економиста Фридрих Хајек је изјавио да је концепт социјалне правде бесмислен, тврдећи да је правда резултат понашања појединца и непредвидивих тржишних сила.[8] Социјална правда је блиско повезана са концептом релационе правде, која се односи на праведан однос са појединцима који имају заједничке особине, попут националности, или који су укључени у сарадњу или преговоре.[9][10]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Cuban Law's Blindfold, 23.
  2. ^ „social justice | Definition of social justice in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries | English. Архивирано из оригинала на датум 14. 01. 2017. Приступљено 2018-11-13. 
  3. ^ Ornstein, Allan C. (2017-12-01). „Social Justice: History, Purpose and Meaning”. Society (на језику: енглески). 54 (6): 541—548. ISSN 1936-4725. doi:10.1007/s12115-017-0188-8 . 
  4. ^ Kleingeld, Pauline; Brown, Eric (2014), „Cosmopolitanism”, Ур.: Zalta, Edward N., The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2014 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2018-12-14 
  5. ^ „egalitarianism | Definition of egalitarianism in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries | English. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2018. Приступљено 2018-11-13. 
  6. ^ Rubinstein, David (1988). „The Concept of Justice in Sociology”. Theory and Society. 17 (4): 527—550. JSTOR 657654. S2CID 143622666. doi:10.1007/BF00158887. 
  7. ^ Homans, George Caspar (1974). Social behavior; its elementary forms. (Rev. изд.). New York: Harcourt, Brace, Jovanovich. стр. 246–249. ISBN 978-0-15-581417-2. OCLC 2668194. 
  8. ^ 1899-1992., Hayek, F.A. (Friedrich August) (1976). Law, legislation and liberty : a new statement of the liberal principles of justice and political economy. Routledge & Kegan Paul. стр. 78. ISBN 978-0-7100-8403-3. OCLC 769281087. 
  9. ^ Poblet, Marta; Casanovas, Pompeu (2008), „Concepts and Fields of Relational Justice”, Computable Models of the Law, Lecture Notes in Computer Science (на језику: енглески), Springer, Berlin, Heidelberg, стр. 323—339, ISBN 978-3-540-85568-2, doi:10.1007/978-3-540-85569-9_21 
  10. ^ Nagel, Thomas (2005). „The Problem of Global Justice”. Philosophy & Public Affairs (на језику: енглески). 33 (2): 113—147. ISSN 1088-4963. doi:10.1111/j.1088-4963.2005.00027.x. 

ЛитератураУреди

  • Clive Barnett, The Priority of Injustice: Locating Democracy in Critical Theory (Athens, GA: University of Georgia Press, 2017), ISBN 978-0820351520
  • Brian Barry, Theories of Justice (Berkeley: University of California Press, 1989)
  • Harry Brighouse, Justice (Cambridge: Polity Press, 2004)
  • Anthony Duff & David Garland eds, A Reader on Punishment (Oxford: Oxford University Press, 1994)
  • Colin Farrelly, An Introduction to Contemporary Political Theory (London: Sage, 2004)
  • Barzilai Gad, Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities (Ann Arbor: University of Michigan Press, 2003)
  • David Gauthier, Morals By Agreement (Oxford: Clarendon Press, 1986)
  • Robert E. Goodin & Philip Pettit eds, Contemporary Political Philosophy: An anthology (2nd edition, Malden, Massachusetts: Blackwell, 2006), Part III
  • Serge Guinchard, La justice et ses institutions (Judicial institutions), Dalloz editor, 12 edition, 2013
  • Eric Heinze, The Concept of Injustice (Routledge, 2013)
  • Ted Honderich, Punishment: The supposed justifications (London: Hutchinson & Co., 1969)
  • James Konow (2003) "Which Is the Fairest One of All? A Positive Analysis of Justice Theories", Journal of Economic Literature, 41(4)pp. 1188–1239
  • Will Kymlicka, Contemporary Political Philosophy: An introduction (2nd edition, Oxford: Oxford University Press, 2002)
  • Nicola Lacey, State Punishment (London: Routledge, 1988)
  • John Stuart Mill, Utilitarianism in On Liberty and Other Essays ed. John Gray (Oxford: Oxford University Press, 1991)
  • Robert Nozick, Anarchy, State, and Utopia (Oxford: Blackwell, 1974)
  • Amartya Sen (2011). The Idea of Justice. Cambridge: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 0-674-06047-4. 
  • C. L. Ten, Crime, Guilt, and Punishment: A philosophical introduction (Oxford: Clarendon Press, 1987)
  • Plato, Republic trans. Robin Waterfield (Oxford: Oxford University Press, 1994)
  • John Rawls, A Theory of Justice (revised edition, Oxford: Oxford University Press, 1999)
  • David Schmidtz, Elements of Justice (New York: Columbia University Press, 2006)
  • Peter Singer ed., A Companion to Ethics (Oxford: Blackwell, 1993), Part IV
  • Reinhold Zippelius, Rechtsphilosophie, §§ 11–22 (6th edition, Munich: C.H. Beck, 2011), ISBN 978-3-406-61191-9
  • Annas, Julia (1981). An Introduction to Plato's Republic. Oxford: Oxford University Press. 
  • Benardete, Seth (1989). Socrates' Second Sailing: On Plato's Republic. Chicago: University of Chicago Press. 
  • Blackburn, Simon (2007). Plato's Republic: A Biography. New York: Atlantic Monthly Press. 
  • Bosanquet, B. (1895). A Companion to Plato's Republic. London: Rivington, Percival & Co. 
  • Cairns, Douglas, ур. (2007). Pursuing the good. University of Edinburgh Press. 
  • Craig, Leon (1994). The War Lover: A Study of Plato's Republic . Toronto: University of Toronto Press. ISBN 9780802005861. 
  • Cross, R.C. (1964). Plato's Republic: A Philosophical Commentary. London: Macmillan. 
  • Dixsaut, Monique (2005). études sur la république de platon. france: vrin. 
  • Ferrari, G.R.F., ур. (2007). The Cambridge Companion to Plato's Republic. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Howland, Jacob (1993). The Republic: The Odyssey of Philosophy. Philadelphia: Paul Dry Books. 
  • Hyland, Drew (1995). Finitude and transcendence in the Platonic dialogues. 
  • Kraut, Richard, ур. (1997). Plato's Republic: Critical Essays. Lanham: Rowman & Littlefield. 
  • LeMoine, Rebecca (2020). Plato's Caves: The Liberating Sting of Cultural Diversity. New York: Oxford University Press. 
  • Levinson, Ronald (1953). In Defense of Plato. Cambridge: Harvard. 
  • Lisi, Francisco, ур. (2007). The Ascent to the Good. London: Academia Verlag. 
  • Mayhew, Robert (1997). Aristotle's Criticism of Plato's Republic. Lanham: Rowman & Littlefield. 
  • McNeill, David (2010). An Image of the Soul in Speech. University Park: Pennsylvania State University Press. 
  • Mitchell, Basil; Lucas, J.R. (2003). An Engagement with Plato's Republic: A Companion to Plato's Republic. Aldershot: Ashgate. 
  • Murphy, N.R. (1951). The Interpretation of Plato's Republic. Oxford: Oxford U.P. 
  • Nettleship, Richard. (1898). Lectures on The Republic of Plato. London. 
  • Nettleship, Richard. (1935). The Theory of Education in Plato's Republic. London: Oxford. 
  • Ophir, Adi (1991). Plato's Invisible Cities. London: Routledge. 
  • Pappas, Nikolas (1995). Routledge Philosophy Guidebook to Plato and the Republic. London: Routledge. 
  • Piechowiak, Marek (2021). Plato's Conception of Justice and the Question of Human Dignity. Berlin: Peter Lang. 
  • Purshouse, Luke (2007). Plato's Republic. London: Continuum. 
  • Reeve, C.D.C. (1988). Philosopher-Kings: The Argument of Plato's Republic. Princeton: Princeton University Press. 
  • Rice, Daryl H. (1998). A Guide to Plato's Republic. Oxford: Oxford University Press. 
  • Roochnik, David (2003). Beautiful City. Ithaca: Cornell University Press. 
  • Rosen, Stanley (2005). Plato's Republic: A Study. New Haven: Yale University Press. 
  • Santas, Gerasimos, ур. (2006). The Blackwell Guide to Plato's Republic. Oxford: Blackwell. 
  • Santas, Gerasimos, ур. (2010). understanding Plato's Republic. Oxford: wiley-Blackwell. 
  • Sayers, Sean (1999). Plato's Republic: An Introduction. Edinburgh: Edinburgh University Press. 
  • Sesonske, Alexander, ур. (1966). Plato's Republic: Interpretation and Criticism. Belmont: Wadsworth. 
  • Sinaiko, Herman (1998). Reclaiming the Canon . New Haven: Yale University Press. ISBN 9780300065299. 
  • Strauss, Leo (1964). The City and Man. Chicago: Rand McNally. 
  • White, Nicholas P. (1979). A Companion to Plato's Republic. Indianapolis: Hackett. 
  • Wild, John (1946). Plato's Theory of Man . Cambridge: Harvard. 
  • Wild, John (1953). Plato's Modern Enemies and the Theory of Natural Law . Chicago: University of Chicago. 
  • Adams, Robert Merrihew (2002). Finite and Infinite Goods: A Framework for Ethics. Oxford University Press. ISBN 0-19-515371-5. 
  • Baggett, David; Walls, Jerry (2011). Good God:The Theistic Foundations of Morality. Oxford University Press. ISBN 9780199751808. 
  • Chandler, Hugh (2007). Platonistic And Disenchanting Theories of Ethics. Peter Lang. ISBN 978-0-8204-8858-5. 
  • Connolly, Peggy; Keller, David; Leever, Martin; White, Becky Cox (2009). Ethics in Action: A Case-Based Approach. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-40517-098-7. 
  • Cross, Richard (1999). Duns Scotus. ISBN 978-0195125535. 
  • Evans, C. Stephen (2004). Kierkegaard's Ethic of Love: Divine Commands and Moral Obligations. Oxford University Press. ISBN 0-19-927217-4. 
  • Geirsson, Heimir; Holmgren, Maragaret (2010). Ethical Theory: A Concise Anthology. Broadview Press. ISBN 978-1-55481-015-4. 
  • Harris, Michael (2003). Divine Command Ethics: Jewish and Christian Perspectives. Psychology Press. ISBN 978-0-415-29769-1. 
  • Helm, Paul (1981). Divine Commands and Morality. Oxford University Press. ISBN 0-19-875049-8. 
  • Kowalski, Dean (2011). Moral Theory at the Movies: An Introduction to Ethics. Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-44221-455-2. 
  • Langermann, Tzvi (2011). Monotheism & Ethics: Historical and Contemporary Intersections among Judaism, Christianity and Islam. BRILL. ISBN 9789004194298. 
  • Martin, Michael (1993). The Case Against Christianity . Temple University Press. ISBN 978-1-56639-081-1. 
  • Phillips, D. Z.; Tessin, Timothy (2000). Kant and Kierkegaard on Religion. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-31223-234-4. 
  • Rae, Scott (2009). Moral Choices: An Introduction to Ethics. Zondervan. ISBN 978-0-31032-323-5. 
  • Shermer, Michael (2005). Why People Believe Weird Things. Henry Hold & Company. ISBN 0-8050-7769-3. 
  • Morris, Thomas (1988). Divine & Human Action. Cornell University Press. Being and goodness. ISBN 0-8014-9517-2. 
  • Pojman, Louis; Rea, Michael (2008). Philosophy of Religion: An Anthology . Cengage Learning. ISBN 978-0-495-09504-0. 
  • Quinn, Philip (2000). The Blackwell Guide to Ethical Theory. Blackwell Publishers. Divine command theory. 
  • Swinburne, Richard (1977). The Coherence of Theism. Clarendon Press. ISBN 0-19-824410-X. 
  • Wainwright, William J. (2005). Religion and morality. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-1632-0. 
  • Williams, Thomas (2013). „John Duns Scotus”. Ур.: Edward N. Zalta. John Duns Scotus. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2013 изд.). 
  • Williams, Thomas, ур. (2002). The Cambridge Companion to Duns Scotus. ISBN 978-0521635639. 

Спољашње везеУреди