Отворите главни мени

Православна црква у Црној Гори

КонституисањеУреди

Православна црква у Црној Гори је конституисана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (АС бр. 95/зап. 208) на редовном засједању од 26. маја 2006. године у духу очувања јединства Цркве и вјековног поретка древне (1920. године васпостављене) Пећке патријаршије, поштyjући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе која је поново стекла своју државност и ради што успјешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве.

Православну цркву у Црној Гори сачињавају епархије Српске православне цркве: Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дијелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.[1][2][3]

Епископски савјетУреди

Након обнове Епархије будимљанско-никшићке (2001) и устоличења новоизабраног будимљанско-никшићког епископа Јоаникија Мићовића (2002), православни хришћани у Црној Гори су по први пут након скоро пола вијека добили и другог столујућег јерарха (поред цетињског) на својој територији, након чега је у септембру 2003. године одржан и савјет свих епископа чије епархије у цјелини или делимично покривају подручје Црне Горе,[4] а слични састанци су повремено одржавани и током наредних година.[5]

Након проглашења државне независности Црне Горе (2006), стекли су се предуслови за образовање сталног Епископског савјета, по узору на раније основане епископске савјете у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори сачињавају епископи епархија Црногорско-приморске, Будимљанско-никшићке, Милешевске и Захумско-херцеговачке. Епископским савјетом предсједава архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски. Ово тијело се састаје по потреби, ради савјетовања и доношења одлука из надлежности Епископског савјета.

Једна од основних дужности Епископског савјета Православне цркве у Црној Гори јесте да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и да помаже израду и доношење Закона о положају Православне цркве и различитих вјерских заједница у Црној Гори и да предузме све потребне мјере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне цркве у Црној Гори, као и на доношењу Закона о реституцији национализоване и одузете црквене имовине послије Другог свјетског рата.

О своме раду Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори је дужан, сходно утемељеном канонском поретку, да извјештава Свети архијерејски сабор Српске православне цркве.

На сједници одржаној 1. децембра 2006. године на Цетињу, Епископски савјет је разматрао низ питања која су се односила на будуће уставно регулисање положаја вјерских заједница у Црној Гори. Тим поводом је закључено да би у новом уставу, који је у то вријеме био у припреми, требало задржати основна рјешења из дотадашњег Устава Црне Горе (1992). Истога дана, чланови Епископског савјета састали су се и са Филипом Вујановићем, тадашњим Предсједником Црне Горе, који је такође боравио на Цетињу. Том приликом, вођени су разговори о низу питања из области црквено-државних односа, а предсједнику Вујановићу су саопштени и ставови Епископског савјета о будућим уставним рјешењима.[6][7]

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ”. www.mitropolija.com (на језику: српски). 25. 2. 2012. Приступљено 31. 8. 2017. 
  2. ^ Саопштење за јавност Епископског Савјета Православне Цркве у Црној Гори („СПЦ“, 28. фебруар 2010), Приступљено 28. 6. 2019.
  3. ^ Саопштење са шесте сједнице Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, Манастир Ждребаоник, 28. септембар 2011. („СПЦ“, 29. септембар 2011), Приступљено 28. 6. 2019.
  4. ^ Српска православна црква (2003): Саопштење за јавност Епископског Савета Православних Епископа Црне Горе Српске Православне Цркве
  5. ^ Српска православна црква (2005): Саопштење са братског састанка Епископа са терена Црне Горе
  6. ^ Српска православна црква (2006): Епископски савет Црне Горе разговарао са председником Филипом Вујановићем
  7. ^ Српска православна црква (2007): Писмо архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија учесницима процеса доношења Устава Црне Горе

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди