Право на образовање

Право на образовање је једно од људских права који се односи на децу као и на одрасле. Прихваћен је захваљујући конвеницијама које су земље Европе и шире потписале. Данас је скоро 75 милиона деце широм света свакодневно спречено да иду у школу. Од 2015. године, 164 државе su су потписале ову конвенцију.

Право на образовање такође укључује одговорност за пружање основног образовања за појединце који нису завршили основно образовање. Поред ових одредби о приступу образовању, право на образовање обухвата и обавезе ученика да избегавају дискриминацију на свим нивоима образовног система, да успоставе минималне стандарде образовања и побољшају квалитет образовања.

Појава праваУреди

Право на едукацију се појављује у следећим декларацијама:

  • Универзална декларација о људским правима из 1948. (члан 26),
  • Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима из 1966. (чланци 2, 13 и 14 ),
  • Међународна конвенција о уклањању свих облика расне дискриминације (чл. 1, 2 и 5 ),
  • Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена (члан 1 и 10 ),
  • Конвенција о правима детета (чл. 2, 9, 28 и 29 ),
  • Европска конвенција о људским правима (члан 2 првог додатног протокола)
  • Конвенција о правима особа са инвалидитетом (члан 24) .

Присутан је и у Европској социјалној повељи Савета Европе и европској судској пракси која стипулише:

„Obrazovanje mora biti usmjereno ka punom razvoju ljudske ličnosti i jačanju poštivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono mora unaprjeđivati razumijevanje, toleranciju i prijateljstvo među svim narodima, rasnim ili vjerskim grupama, i podržavaće djelovanje Ujedinjenih nacija u održanju mira.”[1]

Oквир за акцију у ДакаруУреди

Дакарски оквир за акцију, усвојен на Светском образовном форуму у Дакару (април 2000.године), „потврђује циљ образовања за све“, одржаној у Јомтиену ( Тајланд ) 1990. године. Овај оквир инсистира приступ свима основној школи, као и на праву жена да имају образовање. Такође садржи обећање земаља донатора и организација да „ниједна земља која се озбиљно обавезала на основно образовање неће бити фрустрирана недостатком ресурса“[2].

Према Миленијумској декларацији коју је генерална скупштина усвојила 2015. године, деца широм света, дечаци и девојчице, моћи ће да заврше комплетан циклус основног образовања и имати приступ свим нивоима образовања.

Два Миленијумска развојна циља су посебно релевантна :

  • циљ 2   : "Осигурати основно образовање за све"
  • циљ 3   : „Промовисати родну равноправност и оснажити жене“

Права на образовањеУреди

Извештач о праву на образовање навео је четири карактеристике образовања:

  • депрецијација: обавеза државе да успостави образовни систем који има довољан број школа да се побрине за искорјењивање свих основа дискриминације забрањених међународним конвенцијама и могућност да родитељи бирају образовање које ће се дати њиховој деци;
  • приступачност: уклањање свих препрека за приступ образовању за сву децу школског узраста без дискриминације и по разумним трошковима;
  • прихватљивост: минимални стандарди квалитета, сигурности и здравље животне средине уз поштовање људских права, слободе образовања и садржаја и метода наставе;
  • прилагодљивост: усклађивање права према старосној доби, ваншколско образовање за оне који немају приступ образовним установама (деца и млади лишени слободе, избеглице и расељена лица); прилагођавање образовања ради промоције остваривања свих основних права .

Члан 26. Универзалне декларације о људским правимаУреди

Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nižim skolama. Osnovno obrazovanje je obavezno. Tehničko i stručno obrazovanje treba da bude svima podjednako dostupno na osnovu njihove sposobnosti.[3]

У СрбијиУреди

У Србији право на едукацију је обележено и усвојено законом о основама система образовања и васпитања и прикључује се ставу Савета Европе потписивајући конвенију о праву едукације 11. септембра 2001. године.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди