Право на уздржавање од информација у здравству

Право на уздржавање од информација у здравству спада у групу ограничених права, које се у медицинској етици и медицинском праву примењује само у веома малом броју ситуација.[1]

Опште информацијеУреди

Ситуације у којима лекар може применити ово право су:

  • Ако лекар процени да пацијентово физичко или психичко здравље може озбиљно бити угрожено давањем информација.
  • Уколико пацијент да право лекару да сам доноси одлуке или не жели да прими понуђену информацију. Међутим чак и у тим случајевима лекар је дужан да пацијенту да основне информације о болести и предложеним интервенцијом.
  • У ургентним стањима пацијента, када је интервенцију потребна хитно обавити, и не може се пружити информација пацијенту, због ограниченог времена потребно за деловање у сврху спасавања људског живота или спречавањаа озбиљних повреда.[2]

Супротстављени ставовиУреди

Заговорници доследног поштовања принципа информисане сагласности, наводе да је то и етички и правно заснована обавеза лекара, и да он нема право да је пацијенту ускрати. Као аргумента за ову тврдњу заговорници ускраћивања овог права наводе нпр. ове тезе:[3]

  • Да се пацијентово право на самоодређење у односу на своје тело не сме жртвовати никаквих медицинским циљевима.
  • Да начело честитости мора да влада у односу између лекара и пацијента, а оно захтева, између осталог, обострано изношење пуне истине.
  • Да истраживања показују да су штете од потпуног информисања предимензиониране од лекара, а да су користи веће.
  • Да је сарадња пацијента у лечењу боља, да се бол и патња лакше подносе и да је опоравак после операције бржи.
  • Да најразорније на човека делује страх од непознатог, од онога што се само претпоставља.
  • Да лекари често избегавају саопштити истину пацијенту који болује од тешке и неизлечиве болести, зато што сами нису у стању суочити се са смрћу.
  • Да скривање истине од пацијента онемогућава његово разумно одлучивање о ономе што је његово неприкосновено право.

ИзвориУреди

  1. ^ Čizmić, J., Pravo pacijenata na obaviještenost, s posebnim osvrtom na zaštitu tajnosti podataka o zdravstvenom stanju pacijenta, u: Zb. Prav. fak. Sveuč. Rij. (2008), 1-50.
  2. ^ Breen K, Plueckhahn V, Cordner S. Ethics, Law & Medical Practice. Allen & Anwin St Leonards. Australia,1997.
  3. ^ Milovanović PD. Medicinska etika. RO za grafičku i izdavačku djelatnost “Zaječar”. Zaječar, 1980.

ЛитератураУреди

  • Code of Ethics for nurses in Australia. Australian Nursing Council. Cambera, 1993.

Спољашње везеУреди

.

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).