Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ

Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ је формиран септембра 1941. године, под називом Стража Главног штаба НОПОЈ-а. Његов задатак је био обезбеђивање чланова Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Од формирања, септембра 1941, па до укључивања у састав Гардијске бригаде, октобра 1944. године, мењао је неколико имена:

• Стража Главног штаба НОПОЈ, септембра 1941.
• Стража Врховног штаба НОПОЈ, од септембра до децембра 1941.
• Пратећи вод Врховног штаба НОПОЈ, од децембра 1941. до марта 1942.
• Пратећа чета Врховног штаба НОП и ДВЈ, од марта до новембра 1942.
• Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ, од новембра 1942. до октобра 1944. године

Пратећи батаљон Врховног штаба НОВЈ
Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ у ослобођеном Ваљеву октобра 1944. године
Постојање	септембар 1941 - октобар 1944. Место формирања: Столице код Крупња
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Трећа непријатељска офанзива, Поход пролетерских бригада у Босанску крајину, Битка на Неретви, Битка на Сутјесци, Десант на Дрвар
Одликовања	Орден народног хероја

Поводим петнаестогодишњице битке на Сутјесци, јуна 1958. године, батаљон је одликован Орденом народног хероја.

Формирање

Септембра 1941. године у Столицама је образована посебна јединица за обезбеђивање чланова Главног штаба НОПОЈ-а, као и делегата који су дошли на саветовање — Стража Главног штаба НОП одреда Југославије. То је била група од 10-12 бораца из Ваљевског партизанског одреда. После саветовања у Столицама, 26. септембра 1941. године, променила је назив у Стража Врховног штаба НОП одреда Југославије и појачана је на 15-20 бораца. После ослобођења Ужица и преласка Врховног штаба, стража је повећана на јачину вода и предузела је и обезбеђење радио-станице ЦК КПЈ у Ужичкој Пожеги. У експлозији у Фабрици оружја у Ужицу, погинула је скоро половина ове јединице.

Средином децембра 1941. године, у Новој Вароши, формиран је Пратећи вод Врховног штаба. Врховни штаб је, половином марта 1942. године, у Фочи формирао Пратећу чету. Ова јединица била је углавном сачињена од бораца из Србије. У време Треће непријатељске офанзиве и похода пролетерских бригада у Босанску крајину, обезбеђивала је Врховни штаб и друге органе НОП-а. После доласка у Босанску крајину, током августа и септембра, попуњена је борцима из босанских, хрватских и црногорских јединица.

Крајем новембра 1942. године чета је реорганизована у Пратећи батаљон Врховног штаба НОВ и ПОЈ, у чијем су се саставу налазиле две пешадијске и једна инжињеријска чета са укупно око 180 бораца. Пратећи батаљон је имао нарочито важну улогу током Четврте и Пете непријатељске офанзиве. Његове пешадијске чете успешно су обезбеђивале Врховни штаб, Извршни одбор АВНОЈ-а и разне друге установе, а инжењеријска чета је извршила бројне задатке у рушењу и постављању мостова и обезбеђивању прелаза на Рами и Неретви, Пиви, Тари и Сутјесци. Пратећи батаљон је био ангажован у борбама током битке на Сутјесци и истакао се у борбама: на Пресјаци, под Маглићем, 3. јуна; Милинкладама, 9. јуна; у рејону Лучких, Врбничких и Мрчин колиба на Зеленгори, од 10. до 12. јуна.

У другој половини јуна 1943. године батаљон је реорганизован - издвојена је инжењеријска чета, која је реорганизована у инжењеријски батаљон, а због губитака, уместо три, остале су само две пешадијске чете. Августа 1943. године у саставу Пратећег батаљона формиран је коњички ескадрон и посебан вод за обезбеђење америчке и британске Војне мисије при НОВЈ. У пролеће 1944. године батаљон је имао и противавионску митраљеску чету, а вод за обезбеђење мисија је преформисан у чету.

Пратећи батаљон се нарочито истакао у одбрани чланова Врховног штаба НОВ и ПОЈ током немачког десанта на Дрвар, 25. маја 1944. године. Заједно с Официрском школом и деловима првог инжењеријског батаљона, имао је одлучујућу улогу у одбијању немачког напада на пећину у Дрвару, а касније и у обезбеђивању заштите и евакуацији централних установа НОП-а и савезничких мисија.

После евакуације из Дрвара батаљон је раздвојен - његов коњички ескадрон прешао је на острво Вис, а пешадијске чете су стављене под команду Штаба Првог пролетерског корпуса и под борбом прешле из западне Босне у Црну Гору, где су стављене под команду Другог ударног корпуса и остале све до октобра 1944. године, водећи борбе с четницима и Немцима. Октобра 1944. године Пратећи батаљон је прешао у ослобођени Београд и ушао у састав Гардијске јединице.

Народни хероји Пратећег батаљона Врховног штаба

• Ђуро Вујовић Шпанац (1911—1943), лични пратилац Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита. Погинуо 9. јуна 1943. године, за време битке на Сутјесци, када је приликом немачког бомбардовања рањен Јосип Броз Тито. За народног хероја проглашен је 4. јула 1946. године.

• Петар Јовановић — Комирићанац (1911—1944), борац. У Пратећем батаљону је остао до почетка 1944. године када је прешао у тада формирану Трећу српску пролетерску ударну бригаду. Погинуо је 1. новембра 1944. у борбама за ослобођење Чачка. За народног хероја је проглашен 6. јула 1953. године.

• Милорад Мића Станојловић (1919—1942), десетар. Погинуо 30. септембра 1942. године, приликом упада у четничку заседу, која се налазила у непосредној близини логора Врховног штаба у Млиништима. За народног хероја проглашен је 7. јула 1953. године.

Литература

• Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239