Прва београдска гимназија
Прва београдска гимназија је гимназија са дугом традицијом, основана 1839. године у Београду. Налази се у центру Београда, у Улици Цара Душана 61, на месту где се некада налазила Видин капија кроз коју се улазило у Београд, а поред Цркве Александра Невског.
Прва београдска гимназија | |
---|---|
![]() Прва београдска гимназија | |
Тип | државна |
Локација | Улица Цара Душана 61 Београд |
Држава | ![]() |
Веб-сајт | Прва београдска гимназија |
Годину дана након оснивања лицеја, октобра 1838. године у Крагујевцу, који је тада био престоница Србије, указом Милоша Обреновића у Београду је, 18. јуна 1839. године основана Прва београдска гимназија. Гимназија се налазила у Улици Југ Богдановој 26, у кући Николе Селаковића. На самом почетку гимназија је имала само два разреда, али је већ у наредне четири године добила свих пет разреда, тако да је школске 1842—1843. године постала потпуна гимназија.
Први професори гимназије су били Василије Берара и Михајло Поповић, а за управитеља гимназије је именован Михајло Поповић. Законом од 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији тако да је у гимназију уведен и шести разред, па она добија статус европских школа. Те године гимназија је добила и своју библиотеку и прве школске књиге.
Зграда гимназије уреди
Зграда представља први наменски објекат пројектован за смештај Прве београдске гимназије која је основана читав век раније. Камен темељац је освећен 20. септембра 1936, саграђена је 1938. године по пројекту архитекте Милице Крстић, у духу безорнаменталне модернистичке архитектуре Београда. Обликована је са три видљиве фасаде од којих је најзначајнија она окренута улици Цара Душана. Фасаде су оживљене низом прозорских отвора и три портала у приземној зони главне фасаде, што објекат стилски повезује са примерима касног модернизма. Освећена је 26. априла 1938, у њу се привремено уселила и Четврта женска гимназија.[1]
Зграда је проглашена за непокретно културно добро као споменик културе.[2]
Познати ученици уреди
Гимназију су похађале многе славне личности које су обележиле српску историју 19. и 20. века.[3] Међу њима су:
- Љубомир Ненадовић, Чика-Љуба, књижевник(1. генерација, матурирали 1842/43)[4]
- Јован Бели-Марковић, генерал, краљевски намесник, (1. генерација, матурирали 1842/43)
- Рајко Лешјанин, министар (2. генерација, матурирали 1843/44)
- Милован Јанковић, министар финансија, политичар Либералне странке (4. генерација, матурирали 1845/46)
- Јеврем Грујић, политичар, министар, посланик на страни, вођа Либералне странке (4. генерација, матурирали 1845/46)
- Јован Ристић, државник, краљевски и кнежевски намесник, председник владе, министар, историчар (6. генерација, матурирали 1846/47)
- Стојан Вељковић, министар правде (6. генерација, матурирали 1843/44)
- Стојан Бошковић, министар правде (6. генерација, матурирали 1843/44)
- Владимир Јовановић, професор, министар, државни саветник, сенатор (8. генерација, матурирали 1849/50)
- Јеврем Гудовић, министар (10. генерација, матурирали 1851/52)
- Аћим Чумић, професор права, председник владе, министар (12. генерација, матурирали 1853/54)
- Љубомир Стојановић, историчар, професор, министар (12. генерација, матурирали 1853/54)
- Антоније Богићевић, генерал, министар (13. генерација, матурирали 1854/55)
- Јован Авакумовић, министар правде, председник владе, Либерална (Национална) странка,(14. генерација, матурирали 1856/7)
- Ђорђе Симић, председник владе, министар, дипломата, посланик на страни (16. генерација, матурирали 1857/58)
- Љубомир Каљевић, председник владе, министар (17. генерација, матурирали 1858/9)
- Милош Милојевић, (17. генерација, матурирали 1858/9)
- Милан Кујунџић (Јанићије Кујунџић) Абердар, професор филозофије, министар, Напредна странка(17. генерација, матурирали 1858/9)
- Чедомиљ Мијатовић, министар финансија, министар иностраних послова, посланик на страни, Напредна странка (17. генерација, матурирали 1858/9)
- Милутин Гарашанин, пуковник, председник владе, председник Скупштине, шеф Напредне странке (17. генерација, матурирали 1858/9)
- Стојан Новаковић (Константин Коста Новаковић), историчар и филолог, професор, председник владе, министар, државник саветник, академик, Напредна странка (18. генерација, матурирали 1858/9)
- Урош Кнежевић, сликар, академик (19. генерација, матурирали 1860/61)
- Михаило Богићевић, министар (19. генерација, матурирали 1860/61)
- Владан Ђорђевић (Хипократ Ђорђевић), председник владе, хирург, сан. пуковник (20. генерација, матурирали 1861/62)
- Лазар Докић, председник владе, лекар (20. генерација, матурирали 1861/62)
- Светозар Марковић, политичар, социјалиста (20. генерација, матурирали 1861/62)
- Светомир Николајевић, проф. књижевности, министар, академик (21. генерација, матурирали 1862/3)
- Љубомир Клерић (Јулиус Клери), проналазач, министар, академик (21. генерација, матурирали 1862/3)
- Адам Богосављевић, политичар (23. генерација, матурирали 1863/4)
- Владимир Карић, дипломата, конзул (23. генерација, матурирали 1863/4)
- Светислав Вуловић, министар (23. генерација, матурирали 1863/4)
- Јанко Шафарик, (25. генерација, матурирали 1865/6)
- Владимир Љотић, дипломата, конзул (25. генерација, матурирали 1866/7)
- Љубомир Ковачевић (Љубомир Поповић Ковачевић), историчар, министар, академик (26. генерација, матурирали 1866/7)
- Љубомир Стојановић, историчар, политичар (26. генерација, матурирали 1866/7)
- Марко Леко, хемичар, професор, академик (28. генерација, матурирали 1868/9)
- Раша Милошевић (Аранђел-Раша Милошевић), политичар (28. генерација, матурирали 1868/9)
- Стојан Рибарац (Стојан Јовановић Рибарац), министар, Национална (либерална) странка (29. генерација, матурирали 1869/70)
- Михаило Ристић, дипломата, конзул и посланик на страни
- Богдан Поповић, професор, академик
- Павле Поповић, професор, академик
- Гргур Јакшић, историчар, професор, академик
- Војислав Вељковић, министар финансија
- Војислав Маринковић, председник владе, министар
- Александар Белић, професор, председник Српске краљевске академије и САНУ
- Михајло Петровић Алас, математичар, професор, академик
- Јован Цвијић, географ и етнограф, професор, академик
- Момчило Нинчић, министар иностраних послова
- Борислав Лоренц, професор Богословског факултета
- Тома Живановић, професор Правног факултета
- Александар Цинцар-Марковић, дипломата, посланик на страни, министар иностраних послова
- Јаша Продановић, политичар, министар
- Милорад Митровић (песник)
- Јован Скерлић
- Петар Кочић[5]
- Сима Лозанић
- Бранислав Петронијевић
- Слободан Јовановић
- Александар Белић
- Љубомир Стојановић
- Коста Вујић, после професор Прве мушке београдске гимназије
- Милан Вујаклија
- Александар Дероко
- Бојан Маглић
- Веселин Чајкановић
- Драгутин Димитријевић Апис
- Гаврило Принцип
- Живојин Мишић
- Степа Степановић
- Краљ Петар I
- Велибор Васовић
- Борис Тадић
- Вук Јеремић
- Немања Шаровић
- Милан Младеновић од Лужице
Гимназија данас уреди
Прва београдска гимназија, спомен-школа и симбол успеха српске науке и уметности, мисли и културе, 2019. године прославиће 180 година од оснивања. У знак поштовања према знаменитим личностима које су стасавале, а неретко и предавале у гимназији, сви школски кабинети носе њихова имена.
Школу тренутно похађа близу 1000 ученика. Функцију директора школе врши Александар Андрејић.
Награде и признања уреди
- Светосавска награда за 2021. годину (2022)[6]
Награђени наставници уреди
- Михајло Ћулум, наставник историје, Светосавска награда за 2010. годину (2011)[7]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ "Време", 27. апр. 1938, стр 7. digitalna.nb.rs
- ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Зграда Прве београдске гимназије
- ^ Знаменити ученици и професори Прве београдске гимназије Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2011), Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Споменица о стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду, штамп. Д. Грегорић, Београд 1939.
- ^ Крушевац Тодор, Петар Кочић - студија, Просвета, Београд. стр. 36 ,1951.
- ^ „Добитници Светосавске награде за 2021. годину”. Завод за унапређивање образовања и васпитања. 30. јануар 2022.
- ^ „Dodeljene Svetosavske nagrade”. Danas. 27. 1. 2011.
Спољашње везе уреди
- Званични сајт
- Шта крије шешир Косте Вујића? („Вечерње новости“, 25. октобар 2014)
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
- Листа споменика
- Краљ Петар, Принцип и Апис учили су на Дорћолу („Политика”, 10. мај 2019)
- Пожртвовани учитељ („Политика”, 13. мај 2019)