Отворите главни мени

Прва гимназија (Сарајево)

Прва гимназија у Сарајеву је најстарија средњошколска установа у Босни и Херцеговини. Основана је 1879. године указом Земаљске владе, а одлуком аустријског цара и угарског краља Франца Јозефа. Дан школе се прославља 6. априла.

Прва гимназија
ТипГимназија
ЛокацијаГимназијска 3
 Сарајево
Држава Босна и Херцеговина
Координате43°51′26″ СГШ; 18°25′25″ ИГД / 43.857296° СГШ; 18.423716° ИГД / 43.857296; 18.423716
ДиректорЈасмина Мелкић
Веб-сајтЗванични веб-сајт

ИсторијаУреди

 
Годишњи извјештај Реалне гимназије 1881/82. школске године

Први директор школе је био др Иван Бранислав Зох. Првое школске године школа је имала 42 ученика. До 1919. године гимназија је била мушка школа. Прва зграда у којој се школа налази била је зграда Руздије у Халилбашићевој улици, послије које се школа сели у Саломову зграду на углу Јефићеве улице код Сарајевске катедрале. У данашњу зграду школа се преселила 1889. године.

Школа је 1883. године у Трсту освојила другу награду на аустроугарској школској изложби, остављајући иза себе школе из Беча и Будимпеште.

Наставни језик школе је био „балкански земаљски језик са латинским и ћириличкним писмом”. Школа је била веома добро опремљена, а кабинети, учила и уџбеници су били уређени по највишим дидатичким мјерилима и достигнућима тадашњег времена.

НазивиУреди

  • Царска-краљевска реална гимназија
  • Класична (хуманистичка) гимназија, 1883—1884;
  • Велика гимназија, 1884—1922;
  • Прва гимназија, 1922—1925;
  • Прва мушка реална гимназија, 1925—1953;
  • Државна класична гимназија — Прва мушка гимназија, 1953—1954;
  • Државна класична гимназија, 1954—1960;
  • Прва класична гимназија, 1960—1961;
  • Прва гимназија, 1961—1982;
  • Револуционари и народни хероји Прве гимназије, 1982—1991;
  • Јавна установа Прва гимназија, 1991

УченициУреди

За 120 година постојања кроз школу је прошло скоро 40.000 ученика. Најпознатији ученици су

ДиректориУреди

Током постојања гимназије, школа је имала директора, и то:

  • Иван Бранислав Зох
  • Густав Јохан Јили, 1882—1884;
  • Даворин Неманић, 1884—1890;
  • Мартин Бедјанић, 1900—1910;
  • Драган Кудлих, 1910—1915;
  • Иван Ковачић, 1916—1918;
  • Милан Чуовић, 1918—1926;
  • Владимир Периновић, 1926—1928;
  • Лазар Кондић, 1931—1940;
  • Миленко Видковић, 1945—1950;
  • Обрен Вукомановић, 1950—1951;
  • Иван Барбадић, 1951—1956;
  • Момчило Јовановић, 1959—1965;
  • Бланка Поповић, 1965—1973;
  • Адила Мухамедагић, 1974—1982;
  • Амир Авдагић, 1983—1987;
  • Злата Буквић, 1987—2000;
  • Ешрефа Гачанин, 2000—2009;
  • Јасмина Хаџимуртезић, 2009—2013;
  • Кенан Новалија, 2013—2016;
  • Јасмина Мелкић, од 2016.

Види јошУреди

Спољашња везаУреди