Прва лига Југославије у кошарци

Прва лига Југославије у кошарци је била највиша кошаркашка лига у СФР Југославији. Лига је формирана 1945. и одиграно је укупно 48 сезона пре него што је расформирана 1992. услед распада СФРЈ.

Прва лига Југославије
СпортКошарка
Основана1945.
Угашена1992.
Држава СФРЈ
Степен1
Нижи степенПрва Б лига Југославије
Домаћи купКуп Југославије
Највише титулаЦрвена звезда (12)

Најуспешнија екипа у овом периоду је била Црвена звезда са 12 шампионских титула, следили су је Олимпија, Задар и Југопластика са по 6 титула. Црвена звезда је такође једини клуб који је одиграо све сезоне у Првој лиги и никада није испадао у нижи ранг, не рачунајући прву сезону кад нису учествовали клубови.

Прваци уреди

Сезона Првак Другопласирани Плеј-оф Тренер првака Напомена
1945.[1] (Суботица) селекција ЈА селекција Србије 21:18 Ратко Влаховић Играно по куп систему.
1946. (Београд) Црвена звезда Задар Небојша Поповић[2] Од 1946. до 1948. играни турнири.
1947. (Загреб) Црвена звезда Задар Небојша Поповић
1948. (Београд) Црвена звезда Пролетер Зрењанин Небојша Поповић
1949. Црвена звезда Партизан Небојша Поповић Од 1949. првенство се игра као лига.
1950. Црвена звезда Партизан Небојша Поповић
1951. Црвена звезда Партизан Небојша Поповић Од 1951. до 1962. били су уведени нерешени резултати.
1952. Црвена звезда Пролетер Зрењанин Небојша Поповић Због тражења најпогоднијег система такмичења 1952. године је одржан турнир у Зрењанину са 4 екипе.
1953. Црвена звезда АШК Љубљана Небојша Поповић [3]
1954. Црвена звезда Младост Загреб Небојша Поповић Од 1954 вратило се на стари лига систем са 12 екипа.
1955. Црвена звезда Пролетер Зрењанин Небојша Поповић
1956. Пролетер Зрењанин Олимпија Љубљана Војислав Станков
1957. Олимпија Љубљана Пролетер Зрењанин Борис Кристанчић
1958. ОКК Београд Олимпија Љубљана Борислав Станковић
1959. Олимпија Љубљана Црвена звезда Борис Кристанчић
1960. ОКК Београд Олимпија Љубљана Борислав Станковић
1961. Олимпија Љубљана Локомотива Загреб Борис Кристанчић
1962. Олимпија Љубљана ОКК Београд Борис Кристанчић
1963. ОКК Београд Партизан Александар Николић
1964. ОКК Београд Задар Борислав Станковић
1965. Задар Олимпија Љубљана Енцо Совити
1966. Унион Олимпија Партизан Борис Кристанчић
1967. Задар Олимпија Љубљана Ђорђo Здрилић
1967/68. Задар Олимпија Љубљана Ђорђo Здрилић Промена система, сезона сад траје током две године, јесен-пролеће.
1968/69. Црвена звезда Олимпија Љубљана Милан Бјегојевић
1969/70. Олимпија Љубљана Црвена звезда Милан Тошић
1970/71. Југопластика Локомотива Загреб Бранко Радовић
1971/72. Црвена звезда Југопластика 75:70[4] Братислав Ђорђевић
1972/73. Раднички Београд Црвена звезда Слободан Ивковић
1973/74. Задар Југопластика Луцијано Валчић
1974/75. Задар Југопластика Луцијано Валчић
1975/76. Партизан Југопластика Борислав Ћорковић
1976/77. Југопластика Босна Сарајево 98:96[5] Петар Сканси
1977/78. Босна Сарајево Партизан Богдан Тањевић
1978/79. Партизан Југопластика Душан Ивковић
1979/80. Босна Сарајево Југопластика Богдан Тањевић
1980/81. Партизан Цибона Борислав Ћорковић
1981/82. Цибона Партизан 2 - 0 Мирко Новосел Од ове сезоне титула се додељује преко плеј-офа.
1982/83. Босна Сарајево[6] Шибенка 2 - 1 Светислав Пешић
1983/84. Цибона Црвена звезда 2 - 1 Мирко Новосел
1984/85. Цибона Црвена звезда 2 - 1 Жељко Павличевић
1985/86. Задар Цибона 2 - 1 Владе Ђуровић
1986/87. Партизан Црвена звезда 2 - 0 Душко Вујошевић
1987/88. Југопластика Партизан 2 - 1 Божидар Маљковић
1988/89. Југопластика Партизан 2 - 0 Божидар Маљковић
1989/90. Југопластика Црвена звезда 3 - 1 Божидар Маљковић
1990/91. ПОП 84 Партизан 3 - 0 Жељко Павличевић
1991/92. Партизан Црвена звезда 3 - 0 Жељко Обрадовић

Успешност клубова уреди

Пласман Екипа Првак Другопласирани
1 Црвена звезда 12
1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1968/69, 1971/72.
8
1959, 1969/70, 1972/73, 1983/84, 1984/85, 1986/87, 1989/90, 1991/92.
2 Олимпија Љубљана 6
1957, 1959, 1961, 1962, 1966, 1969/70.
8
1953, 1956, 1958, 1960, 1965, 1967, 1967/68, 1968/69.
3 Југопластика Сплит 6
1970/71, 1976/77, 1987/88, 1988/89, 1989/90, 1990/91.
6
1971/72, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1978/79, 1979/80.
4 Задар 6
1965, 1967, 1967/68, 1973/74, 1974/75, 1985/86.
3
1946, 1947, 1964.
5 Партизан 5
1975/76, 1978/79, 1980/81, 1986/87, 1991/92.
10
1949, 1950, 1951, 1963, 1966, 1977/78, 1981/82, 1987/88, 1988/89, 1990/91.
6 ОКК Београд 4
1958, 1960, 1963, 1964.
1
1962.
7 Цибона 3
1981/82, 1983/84, 1984/85.
4
1961, 1970/71, 1980/81, 1985/86.
8 Босна Сарајево 3
1977/78, 1979/80, 1982/83.
1
1976/77.
9 Пролетер Зрењанин 1
1956.
4
1948, 1952, 1955, 1957.
10 Раднички Београд 1
1972/73.
 
11 селекција ЈА 1
1945.
 
12 селекција Србије

  1
1945.
13 Младост Загреб   1
1954.

Вечна табела клубова Прве лиге Југославије уреди

Не укључује сезону 1991/92.

Плас. Клуб Сез. ИГ Д Н И П+ П- КР Бодови
1 Црвена звезда 46 903 565 10 328 75004 70092 +4912 1140 (-1)
2 Партизан 45 898 560 14 324 74971 70835 +4136 1134
3 Цибона Загреб[7] 39 830 486 5 539 70161 67359 +2802 977
4 Олимпија Љубљана[8] 42 852 479 10 363 70466 66503 +3963 967 (-1)
5 Задар 38 795 466 5 324 66626 63520 +3106 937
6 Југопластика Сплит[9] 27 614 407 0 207 54166 50204 +3962 814
7 ОКК Београд 31 630 338 6 286 48268 46361 +1907 682
8 Босна Сарајево 19 442 260 0 182 40464 39152 +1312 520'
9 Раднички Београд 28 612 257 1 354 50369 51665 -1296 515
10 Борац Чачак 23 526 207 0 319 44401 46791 -2390 414
11 Работнички Скопље 18 420 148 0 272 34494 36800 -2306 295 (-1)
12 Жељезничар Карловац[10] 16 328 135 1 192 23499 24520 -1021 271
13 Шибенка[11] 11 242 119 0 123 21661 21910 -249 238
14 Пролетер Зрењанин 14 218 102 6 110 12628 13356 -728 210
15 Зрињевац Загреб[12] 13 239 88 3 148 14710 15944 -1234 178 (-1)
16 Љубљана[13] 9 170 81 14 75 10185 10156 +29 174 (-2)
17 Будућност Подгорица 9 198 80 0 118 16634 17579 -945 160
18 Младост Загреб 9 142 61 8 73 6592 7720 -1128 130
19 Металац Ваљево 6 152 55 0 97 12536 13314 -778 110
20 ИМТ Београд[14] 6 132 48 0 84 11404 11954 -550 96
21 Кварнер Ријека 6 144 40 0 104 13402 14120 -718 80
22 Слобода Тузла 7 138 39 2 97 9477 10681 -1204 80
23 Војводина Нови Сад 4 92 38 0 54 7992 8293 -301 76
24 Жељезничар Сарајево 4 140 36 0 104 10576 12001 -1425 72
25 Железничар Београд 3 58 25 0 33 2089 2227 -138 50
26 Слован Љубљана 5 106 20 0 86 7743 9069 -1326 40
27 Ориолик Славонски Брод[15] 3 66 13 0 53 4791 5654 -863 26
28 МЗТ Скопље 2 44 13 0 31 3629 3938 -309 26
29 Слога Краљево 2 44 12 0 32 3944 4236 -292 24
30 Еђшег Нови Сад 2 29 10 1 18 1045 1229 -184 21
31 Нови Загреб[16] 1 22 8 0 14 1737 1808 -71 16
32 Челик Зеница 1 22 7 0 15 1785 1930 -145 14
33 Застава Крагујевац 1 36 5 0 31 2216 3113 -897 10
34 Зорка Шабац 1 22 5 0 17 1844 2008 -164 10
35 Славија Загреб 1 7 4 0 3 142 126 +16 8
36 Локомотива Ријека 1 18 3 0 15 495 795 -300 6
37 Први Партизан Ужице[17] 1 22 3 0 19 1707 2025 -318 6
38 Динамо Панчево 1 18 1 0 17 1035 1604 -569 2
39 Милиционар Сарајево 1 18 1 0 17 228 524 -296 2
40 Иванград 1 22 1 0 21 1510 2041 -531 2
41 Лесонит Илирска Бистрица 1 22 1 0 21 1240 2105 -865 2
42 Далвин Сплит 1 26 1 0 25 2281 2813 -532 2
43 Игман Илиџа 1 26 1 0 25 1911 2340 -429 2
44 Марибор 1 40 1 0 39 2437 3665 -1228 2
45 Македонија Скопље 1 7 0 0 7 74 287 -213 0

Сез. = Број сезона у Првој лиги; ИГ = Играо утакмица; П = Победио; Н = Нерешено; И = Изгубио; П+ =Постигнутих кошева; П- = Примљених кошева; КР = Кош разлика

Извор: Коначна табела првих 47 државних првенстава

Види још уреди

Референце и објашњења уреди

  1. ^ Прво кошаркашко првенство Југославије је организовано по куп систему. У овом такмичењу су учествовале селекције Србије, Хрватске и Македоније, а свог представника су имали и аутономна покрајина Војводина као и Југословенска армија.
  2. ^ Од 1946. до 1951. је истовремено био играч и тренер.
  3. ^ После неуспелог турнира у Зрењанину покушало се опет на нови начин, па је првенство 1953. поново одржано по лига систему, које је ове године подељено у две групе: источну и западну. У завршном такмичењу учествовале су (по лига систему) по две првопласиране екипе из ових група.
  4. ^ Пошто су након завршетка регуларног дела сезона оба клуба имала по 34 бодова, играна је мајсторица у Љубљани да одлучи првака, победник је одлучен у продужетку након што је регуларни део утакмице завршен резултатом 67:67.
  5. ^ Пошто су након завршетка регуларног дела сезона оба клуба имала по 46 бодова, играна је мајсторица у Београду да одлучи првака.
  6. ^ Наслов првака је КК Шибенки накнадно одузет, пар дана након што су им додељене медаље и пехар, јер су одбили одиграти поновљену мајсторицу са КК Босном у Новом Саду (која је регистрована службеним резултатом 20:0 у корист Босне). „Изворну“ мајсторицу у Шибенику у драматичној завршници добила је Шибенка са 83:82, погодцима из слободних бацања (из КК Босне су оспоравали досуђена слободна бацања), које је постигао Дражен Петровић.
  7. ^ Клуб је од 1950. до 1975. носио назив КК Локомотива Загреб.
  8. ^ Основан као Слобода 1945., 1946-1954 Енотност, 1955-1976 АШК Олимпија, 1977-1978 Брест Олимпија, 1979-1982 Искра Олимпија, 1984 и 1986-1996 Смелт Олимпија.
  9. ^ Данашњи КК Сплит, од 1990. до 1991. се звао ПОП 84.
  10. ^ Садашњи КК Шанац Карловац је наследник КК Жељезничар Карловац.
  11. ^ Клуб се од оснивања до 1992. звао КК Шибенка, садашњи назив је КК Шибеник.
  12. ^ Клуб је кроз историју више пута мењао име, а имао је следећа: Мартиновка, Елемент, Јединство, Монтер, Монтажно, Југомонтажа, Трешњевка, Индустромонтажа, Монтинг, Монтмонтажа, Индустромонтажа, а од 1992. носи садашњи назив КК Зрињевац.
  13. ^ 1950. и 1951. играо под именом КК Железничар Љубљана.
  14. ^ Основан 1972. као КК Нови Београд, 1973-1991 ИМТ Београд, касније је носио још неколико назива, садашњи назив клуба је КК Атлас.
  15. ^ Клуб се до 2005. звао КК Ориолик, данашњи назив је КК Свјетлост Славонски Брод.
  16. ^ Садашњи назив клуба је КК Загреб, основан је 1970. као КК Сигет, од 1976. до 1991. звао се ОКК Нови Загреб.
  17. ^ Садашња КК Слобода Ужице, клуб се од 1971. до 1991. звао КК Први Партизан, у том периоду (1988/89) је играо у Првој лиги.

Спољашње везе уреди