Први конгрес лекара и природњака у Краљевини Србији

Први конгрес лекара и природњака у Краљевини Србији одржан је у Београду од 5. до 7. септембра 1904. године у спомен стогодишњице Првог српског устанка и борбе за ослобођење Србије, a под покровитељством Краља Петра I у време крунидбених свечаности. Конгрес је имао међународни карактер и у његовом раду је учествовало 433 представника из двадесет земаља Европе.[1] Рад овог првог научног скупа у Србији, пратиле су бројне европске земље и њихова лекарска друштва.[2]

Зграда Народног позоришта у Београду с почетка 20.века у којој је одржан Конгрес

ИсторијаУреди

 
Споменица Конгреса са ликом
Јосифа Панчића.
 
Зборник радова са Првог конгреса лекара и природњака.

Успон какав је Београд доживљавао на преласку из 19. y 20. век, резултовао је и одржањем првог„Конгрес српских лекара и природњака, од 5. до 7. септембра 1904. године у Београду. Конгрес је одржан у свечаној сали Српског народног позоришта (отварање и рад Лекарско-апотекарске секције) и сали Српског Друштва Црвеног крста (у коме су радиле остале секције).

Конгрес је одржан је у оквиру прославе сто година од Првог српског устанка и крунидбених свечаности краља Србије Петра I Карађорђевића.

Идеју да се у Србији организује овакав скуп лекара први је покренуо члан Српског лекарског друштва, признати панчевачки лекар др Љубомир Ненадовић, 1899 године предлажући 

„... да се српски лекари сви и свуда у свету сакупе и да измењају своје мисли о разним појавама које су утицале на здравствени живот становништва, као и о новим достигнућима у медицини...“

 Овај предлог је у том периоду остао незапажен због познатих историјских догађаја који се крајем 19. века и почетком 20. века одиграли у Београду и Србији. Пет година касније (1904), на дан отварања Конгреса, др Љубомир Ненадовић (1817—1916) у свом излагању са темом „Савез Срба лекара – свих и од свуда где год их има“ детаљно изложити ову своју идеју,[3] Првобитни предлог потекао од др Љубомир Ненадовић о организовању оваквог конгреса поново је покренуо 1903. године познати београдски лекар др Јован Јовановић (1870—1923) у тренутку када су се у Београду вршиле припреме за обележавање стогодишњице Првог српског устанка, наводећи у писму упућеном ондашњем председнику Српског лекарског друштва, следеће:

„... да би се приређивањем једног оваквог конгреса лекара из целог Српства било у таквој прилици не само и међу лекарима документирала свесрпска заједница и тиме послужила националним интересима...Строга слободан сам, господине Председниче предложити да се овај састанак српских и других лекара Европе одржи у Београду у оквиру спомена стогодишњице Првог српског устанка и крунидбених свечаности краља...

На седници Српског лекарског друштва – одржаној октобра 1903. године - предлог је прихваћен и договорено је да се Конгрес организује заједно са природњацима и да циљ Конгреса буде

„...да српска наука поносно дигне главу и уђе у научно коло осталог света...“

На аовом састанку именован је Конгресни одбор са председником др Јованом Данићем (1854—1924) на ћелу, који је преузео све активности око организовања.

УчеснициУреди

 
Део учесника Конгреса.
Значајнијим учесницима Конгреса
Проф. др Јарослав Хлава (Праг,Чешка), др Индрих Захорж (Праг, Чешка), др Леон Коен, др Живојин Јанковић, др Јордан Стајић, др Војислав Суботић др Чедомир Ђурђевић, др Аврам Винавер, др Никола Хаџи Николић, др Михаило Петровић, др Мирослав Чучковић (Загреб), др Франтишек Захардњицки (Немачки Борд, Чешка), др Едо Шлајмер (Словенија), др Јордан Георгијев (Рушчук, Бугарска), др. Миленко Матерни, др Платон Папакостопулос

На Конгресу је учествовало преко три стотине српских лекара и више од стотину лекара и природњака из 19 земаља Европе. На конгресу је поред лекара, апотекара природњака биле присуте и других званице:

  • Овдашњи Чех, милионер и власник пиваре Игњат Бајлони.
  • Чешка делегација која је била бројна (18).
  • Изасланик града Прага др Индрих Захорж (Jindřích Zahoř).
  • Почасних председника конгреса проф. др Јарослав Хлава, са чешког универзитета који је одржао поздравни говор и јавно се заложио за оснивање Медицинског факултета у Београду (до чега ће доћи петнаестак година касније).

Државе учеснице и број учесникаУреди

  1. Србија 282
  2. Хрватска 16
  3. Чешка 39
  4. Енглеска 2
  5. Словачка 1
  6. Бачка 8
  7. Угарска 1
  8. Италија 1
  9. Црна Гора 1
  10. Аустрија 8
  1. Срем 12
  2. Словенија 4
  3. Бугарска 8
  4. Немачка 6
  5. Босна 3
  6. Славонија 10
  7. Македонија 4
  8. Херцеговина 1
  9. Галиција 1
  10. Русија 1

Рад конгресаУреди

Конгрес је радио у неколико секција

  • 1. лекарско - апотекарска,
  • 2. биолошко–абиолошка,
  • 3. ветеринарско агрономска и
  • 4. физичко - хемијска и математичка секција.

Током Конгреса изложено је 86 стручних радова, већи број саопштења и извештаја из свих области. Највише из медицине.

Избор тема је био такав да се за многе може истаћи да престављају темељ научном приступу тог времена, као и многим научним дисциплинама у савременој медицинској науци . Кад ово истичемо, ми пре свега овде мислимо на рад Србина лекара из Сремских Карловаца - бечког професора заразних болести на Високој ветеринарској школи др. Јована Чокора. Он ће у своме раду „Туберкулоза животиња, прилепчивост те заразе према човеку и борба против исте“ демантовати речи Роберта Коха које је Кох изговорио 1901. године на скупу лекара у Лондону, рекавши: „...да је један облик туберкулозе говеда непреношљив на човека и да се обрнуто инфекција човека не може десити... речи ´које су - како пише Чокор - изазвале не мало изненађење целокупног научног света.

О првих 100 година у развитку санитетске струке у Србији на конгресу је говорио др Владан Ђорђевић. Он је поздрављајући скуп српских лекара и природњака, он је уводно предавање Laboremus започео овим речима:

Са пропашћу старе српске државе нестало је болница у српским манастирима... Више од 100 година после конгреса опет смо говорили о формирању санитета: У време обнављања српске државе у њу је дошао велики број страних лекара из словенских земаља међу којима су средишње место по бројности заузимали лекари Чеси и Словаци...

ИзвориУреди

  1. ^ Pavlović, B. [2004]. Sećanje na Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka - povodom stogodišnjice. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, 132(11-12), 463-468.
  2. ^ Први конгрес српских лекара и природњака под највишом заштитом Његовог Величанства Краља Петра I : у Београду 5, 6 и 7. септембра 1904 год. Књ. 1, Лекарско-апотекарска секција, (за штампу приредили Војислав М. Суботић и Војислав Кујунџић), Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1905 (Београд : Државна штампарија Краљевине Србије). стр. 266.
  3. ^ Павловић Будимир: О конгресу српских лекара и природњака – први међународни научни скуп у Београду, Изложбена свеска 14, Музеј науке и технике САНУ, Београд, март 2002, стр 5-19.

ЛитератураУреди

  • Први конгрес српских лекара и природњака, Књига прва, Београд 1905, стр. I-XVII.
  • Списак учесника Првог конгреса српских лекара и природњака, додатак „Српском архиву“ бр. 8 (1904) стр. 358-368.
  • Списак учесника Првог конгреса српских лекара и природњака, Додатак „Српском архиву“ бр. 10 (1904) стр. 458-460.
  • Први конгрес српских лекара. „Српски архив“ (1904) св. 1, стр. 45 -48
  • Први конгрес српских лекара, „Српски архив“ (1904) св. 8; стр. 321 -322.
  • Свечано отварање Првог конгреса српских лекара и природњака 5. септембра 1904 у Београду, (стенографске белешке) „Српски архив“ (1904), св. 9, стр. 369-379.
  • Један чешки извештај о Првом конгресу српских лекара и природњака. Невролошки чешки преглед No. 9 (1904) ; Српски архив (1904), св. 10, стр. 450-453.

Спољашње везеУреди