Отворите главни мени
Авала

Авала је ниска планина, која се налази јужно на 16,5 (km) од Београда[1]. Представља северни крај шумадијске греде, а висока је 511 m. Највећи врх је Жрнов и он се уздиже око 200 m изнад околног таласастог терена[1]. Авала је 2007. године проглашена заштићеним природним добром. Кроз историју, Авала је још 1859. загаграђена и заштићена, а 1936. године је проглашена националним парком, док је 1946. године проглашена добром од општег значаја.[2].

Флора и фаунаУреди

Иако ниска планина, на Авали се налази велики број биљног и животињског света. Биљне врсте на Авали се могу могу сврстати у две класе - 86 фамилија и 317 родова. Пописано је 594 биљних врста, а од тога неке који су заштићене као природне реткости : Зановет (лат.Laburnum anagyroides), Златан (лат.Lilium martagon L), Зеленче (лат.Prunus laurocerasus L) и зеленика (лат.Ilex aquifolium L). У заштићеном подручју Авале, шуме заузимају више од 70% њене површине и изузетно су битне за сав живи свет. Заступљене су шуме храста китњака, цера, липе, изданачке шуме цера, сладуна, црни бор, багрем и остале лишћарске шуме. На Авали се налазе и многе лековите биљке као што мајчина душица, кантарион, раставић, питома нана и многе друге. Због разноврсности биљног света и готово нетакнуте природе, многе животињске врсте су опстале. Добри еколошко услови дају могућност за живот и многим врстама птица, које се поред дрвећа гнезде у жбуњу и на трави. Карактеристичне врсте птица на Авали су мрка сеница, сиријски шарени детлић, краткопрсти кобац, грлица, гугутка, златна вуга, зелена вуга, славуј, ћук. Настањени су типови птица гнездарица, селица , а постоје и скиталице које се сезонски селе из подножја према врху планине у потрази за храном. Током зиме, птице одлазе у подножје планине, а оне које остају током целе године на планини су зеба, грлица, гугутка, кос, Дрозд певач, креја, велика сеница, гавран, сива врана, чавка, зелена жуна, детлић, чворак, шумска шева, царић, црвендаћ и дивља канаринка. Заштићене врсте које су најчешће на овом подручју су : срна, зец, јазавац, веверица, сиви пух, куна златица, куна белица, пољска јаребица, голуб гривнаш, препелица, шљука и фазан и оне се налазе на списку природних реткости, заштићених Уредбом о природним реткостима. Трајно заштићене врсте су : лисица, обичан мишар, пољска еја, црна луња, буљина, кукавица и пупавац. У шумама Авале, присутне су дивље свиње, које су малобројне и сматрају се као пролазна дивљач. Водотоци и шуме станиште су многих врста водоземаца и то : неколико врста жаба, давждевњак и две врсте мрмоњака и гмизавца : слепић, шумски гуштер, зидни гуштер, смук , шумска корњача и змија шарка.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 grupa autora. 1955. Avala. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. стр. 249.
  2. ^ Авала – предео изузетних одлика, Политика, 29. март 2008.

ЛитератураУреди