Википедија

Председник Руске Федерације

шеф државе и врховни командант Оружаних снага.

Председник Руске Федерације (рус. Президент Российской Федерации) највиша државна функција Русије, као и особа која заузима ову функцију.

Председник Руске Федерације
Президент Российской Федерации
Амблем председника Руске Федерације
Стандарта председника Руске Федерације
На функцији
Владимир Путин
од 7. маја 2012.
Извршна власт у руској политици
Председничка администрација Русије
ОсловљавањеГосподин председник
(разговорно)
Друг врховни командант
(у војсци)
Његова екселенција
(дипломатски)
РезиденцијаМосковски кремљ
(званична)
Ново-Огариово
(резиденцијална)
СедиштеСенат Кремља, Москва,  Руска Федерација
ПредлагачПолитичке странке или независни
Дужина мандатаШест година, једном обновљиво
ФункцијаПредседник
Први званичникБорис Јељцин
(од 10. јула 1991)
Плата8.885.886 ₽ годишње
Веб-сајтwww.kremlin.ru

Председник Русије је шеф државе. Многа овлашћења председника су или директно извршна или су близу извршне власти. Поред тога, према мишљењу неких истраживача, председник се не односи на било коју грану власти, већ се уздиже изнад њих, јер обавља координирајуће функције и има право распуштања Државне думе.[1][2]

Председник Русије је такође гарант Устава Русије, права и слобода човека и грађанина и врховни главнокомандујући Оружаних снага Русије. У складу са Уставом Русије и федералним законима, председник Русије одређује основне правце унутрашње и спољне политике.

Од 7. маја 2012. године, председник Русије је Владимир Владимирович Путин, који је раније био на функцији у периоду од 2000. до 2008. године.

Избор и заклетва

уреди

Свако лице изабрано на ову функцију полаже заклетву овим речима:

Заклињем се, у име својих овлашћења као председника Руске Федерације, да ћу поштовати и штитити права и слободе човека и грађанина, да ћу поштовати и бранити Устав Руске Федерације, да ћу штитити суверенитет и независност, безбедност и интегритет државе и да ћу народу верно служити.

Надлежности

уреди

На основу четврте главе Устава председник Руске Федерације врши следеће надлежности:

  • именује председника Владе са одобрењем Државне думе;
  • има право председавати на седницама Владе;
  • прима оставку Владе;
  • предлаже Државној думи именовање председника Централне банке и његово разрешење;
  • на предлог председника Владе именује и разрешава заменике председника Владе и министре;
  • предлаже Савету Федерације именовања судија Уставног суда, Врховног суда, Високог арбитражног суда, а такође именовање генералног тужиоца и његово разрешење, и именовања судија федералних судова;
  • председава Саветом безбедности и прописује његово уређење;
  • утврђује војну доктрину;
  • образује Администрацију председника;
  • именује и разрешава опуномоћене представнике председника;
  • именује и разрешава највишу команду Оружаних снага;
  • именује и опозива дипломатске представнике у страним државама и међународним организацијама. Председник може сагласно Уставу да именује дипломатске представнике после консултација са одређеним комитетима или комисијама домова Федералне скупштине;
  • расписује изборе за Државну думу сагласно Уставу и закону;
  • распушта Државну думу у случајевима предвиђеним Уставом;
  • расписује референдум сагласно закону;
  • подноси законске предлоге Државној думи;
  • потписује и обнародује законе у року од 14 дана после доношења. Уколико председник не потпише закон Државна дума и Савет Федерације закон поново претресају. Уколико закон буде усвојен двотрећинском већином у Државној думи и Савету Федерације, председник је дужан да га потпише и обнародује у року од 7 дана;
  • обраћа се Федералној скупштини са годишњом посланицом о стању у држави, о унутрашњој и спољној политици државе;
  • наступа као арбитар када настану несагласности између државних органа власти или органа власти субјекта државе. Уколико не пронађе решење спор предаје на разматрање надлежном суду;
  • руководи спољном политиком;
  • води преговоре и потписује међународне уговоре;
  • потписује ратификационе повеље;
  • прима повеље акредитованих дипломатских представника;
  • у случају напада или непосредне опасности проглашава ванредно стање на целокупној територији или на једном делу. О томе одмах обавештава Државну думу и Савет Федерације;
  • одговара на питања грађана и представке политичких организација;
  • додељује државна одликовања, почасна звања, виша војна звања и виша специјална звања;
  • врши помиловања.

Председник Руске Федерације своје надлежности врши доношењем указа и наредби. Укази и наредбе се извршавају на целој територији и не смеју противречити Уставу ни законима.

Потчињени органи

уреди

Министарства и остали органи државне управе, по својој подређености, деле се на „председничка“ и „владина“. [а] Министарства, федералне службе и федералне агенције непосредно потчињене председнику су: [б]

Остала министарства, федералне службе и федералне агенције су непосредно потчињени Влади Руске Федерације.

Регалије

уреди
  •  
    Званични грб Врховног команданта оружаних снага Руске Федерације
  •  
    Огрлица председника Руске Федерације
  •  
    Посебни примерак Устава Руске Федерације
  •  
    Московски Кремљ, седиште председништва

Председници Русије

уреди
За више информација погледајте: Списак председника Русије
Број Име председника Слика председника Датум рођења и смрти Дужина мандата
1. Борис Јељцин
 
 1. фебруар 1931. – 23. април 2007. 10. јул 1991. – 31. децембар 1999.
в. д. Александар Руцкој [в]
 
 16. септембар 1947 — 22. септембар — 4. октобар 1993.
2. Владимир Путин
 
 7. октобар 1952. – 7. мај 2000. – 7. мај 2008.
3. Дмитриј Медведев
 
 14. септембар 1965. – 7. мај 2008. – 7. мај 2012.
4. Владимир Путин
 
 7. октобар 1952. – 7. мај 2012. – данас

Напомене

уреди
  1. ^ Председнички органи су потчињени непосредно председнику Руске Федерације, и нису одговорни Влади.
  2. ^ Посљедња структура федералних органа извршне власти утврђена је указом председника Руске Федерације од 12. маја 2008. године.
  3. ^ Током уставне кризе 1993. године је 24. септембра Борис Јељцин био опозван са положаја од стране парламента, а Александар Руцкој је био именован за в.д. председника. Јељцин ту одлуку није признао, и 4. октобра је криза решена у његову корист.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Баранов Н. А. Курс «Политические отношения и политический процесс в современной России». „Лекция 3. Современная реформа политической власти в России”. Архивирано из оригинала 13. 03. 2009. г. 
  2. ^ Николаев А. „Проблемы реализации принципа разделения властей в Конституции РФ”. Архивирано из оригинала 07. 08. 2011. г. //Право и жизнь. 2000. № 25

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Председник_Руске_Федерације&oldid=29954159”