Председнички избори у САД 2024.
Овом чланку је потребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. |
Овај чланак садржи информације о тренутном или предвиђеном догађају. Могуће је да чланак садржи непроверене податке. Могуће су честе промене садржаја током развоја догађаја. |
Председнички избори у САД 2024. биће одржани у уторак 5. новембра 2024. године, а званични резултати Изборничког гласања биће објављени 6. јануара 2025. Ово су 60. председнички избори по редоследу, а одржаваће се заједно са изборима за сва места Представничког дома, и 33 места, односно око трећине Сената.
 | |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
538 чланова Изборничког колегијума 270 гласови потребни за победу | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||
 Изборна карта за изборе 2024. на основу пописа становништва из 2020. године. | |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
.jpg)
.jpg)
Ови председнички избори су први који се одржавају према попису становништва из 2020. године, што значи да су између појединих савезних држава прерасподељени бројеви представника у Представничком дому, што утиче и на број изборника (електора) Изборничког колегијума из тих држава. Тако Тексас и Флорида уместо 38 и 29 изборничких гласова на председничким изборима 2020. сада имају 40 и 30, док су Њујорк и Калифорнија изгубили по 1 глас, а самим тим и по једног представника у Представничком дому. На овим изборима укупно има 538 чланова Изборничког колегијума.
Кандидати из политичких партија се одређују на унутарстраначким изборима такозваним примарним, а они се састоје од кокуса (caucus) (јавног позиционог гласања), и директног тајног гласања (primary). Председничке дебате организује Национална комисија за председничке дебате, приватна компанија настала обостаном подршком Демократске и Републиканске странке. Да би неки председнички кандидат учествовао на њима, комисија прописује да он мора да има бар 15% националне подршке, чиме је по неким тумачењима скоро загарантовано да само Демократе и Републиканци могу да учествују на њима. Поред те две партије, Либертаријанска (Слободарска) и Зелена странка су једине које углавном имају права кандидовања у свих 50 савезних држава, и оне такође организују и своје предизборе и предлажу своје кандидате, али због помало контроверзног правила о улазном прагу за дебате они до сада нису учествовали на њима.
У САД председника грађани не бирају директно, већ то ради Изборнички колегијум. Чланови изборничког колегијума се одређују пре избора, а грађани својим гласом за председника САД на дан избора, који је у уторак 5. новембра 2024, у ствари поручују изборницима (електорима) да у име те савезне државе гласају за одабраног кандидата. Прави избори за председника се одржавају у децембру 2024. када Колегијум заседа и гласа. Целокупни колегијум се не скупља на једном месту, већ се на дан гласања састају у главним градовима својих савезних држава. Сваки изборник има по 2 гласа; један за председника и један за потпредседника. Приликом гласања изборник не мора да гласа за председничког кандидата који је победио у његовој савезној држави, мада у некима постоје законске последице за тај чин, али бар један од његова два гласа мора да буде за кандидата који нема исту државу пребивалишта као изборник. По окончању гласања се гласови шаљу у Вашингтон, где ће на заједничком заседању оба дома Конгреса 6. јануара 2025. бити јавно прочитани и пребројани. У случају успешних избора, инаугурација новоизабраног председника се одржава 20. јануара 2025.
Уколико ниједан председнички кандидат не освоји бар 270 изборничких гласова, онда се без обзира на учинак осталих председничких кандидата он бира у Представничком дому. У том случају за председника гласају државни представници, а кандидат који освоји већину представника из те државе добија 1 глас одатле. У међувремену председник Представничког дома постаје в.д. председника САД. Слично, ако ниједан кандидат за потпредседника не освоји бар 270 изборничких гласова, онда се без обзира на учинак осталих кандидата за потпредседника он бира у Сенату. За разлику од Представничког дома, приликом ових избора се сваки појединачни глас сенатора посебно рачуна.
Изборни систем уреди
У САД председника грађани не бирају директно, већ то ради Изборнички колегијум. Чланови изборничког колегијума се одређују пре избора, а грађани својим гласом за председника САД на дан избора, који је у уторак 5. новембра 2024, у ствари поручују изборницима (електорима) да у име те савезне државе гласају за одабраног кандидата.[1]
Ови председнички избори су први који се одржавају према попису становништва из 2020. године, што значи да су између појединих савезних држава прерасподељени бројеви представника у Представничком дому, што утиче и на број изборника (електора) Изборничког колегијума из тих држава. Тако Тексас и Флорида уместо 38 и 29 изборничких гласова на председничким изборима 2020. сада имају 40 и 30, док су Њујорк и Калифорнија изгубили по 1 глас, а самим тим и по једног представника у Представничком дому. Попис становништва не утиче на Сенат, који увек има по 2 представника из сваке савезне државе, и на главни град Вашингтон, који на председничким изборима увек има 3 гласа. Изборници не могу да буду ни актуелни Сенатори, ни државни представници, а у једној савезној држави их има укупно онолико колико она даје државних представника и сенатора. Тако Аљаска са једним представником и 2 сенатора има 3 изборничка гласа, а Флорида са 28 представника и 2 сенатора има 30. Од председничких избора 1964. и главни град Вашингтон има право гласа за председника иако није савезна држава, и по уставном амандману увек има најмањи могући број изборника на овим изборима, односно 3. На овим изборима укупно има 538 чланова Изборничког колегијума.
Прави избори за председника се одржавају у децембру 2024. када Колегијум заседа и гласа. Целокупни колегијум се не скупља на једном месту, већ се на дан гласања састају у главним градовима својих савезних држава. Сваки изборник има по 2 гласа; један за председника и један за потпредседника. Приликом гласања изборник не мора да гласа за председничког кандидата који је победио у његовој савезној држави, мада у некима постоје законске последице за тај чин, али бар један од његова два гласа мора да буде за кандидата који нема исту државу пребивалишта као изборник.[1] Због овог закона је Дик Чејни уочи избора 2000. морао да мења пребивалиште из Тексаса у Вајоминг, пошто су пре тога и он и Џорџ В. Буш имали пребивалиште у Тексасу, чиме би свих 32 изборника из те државе морали да гласају за неког другог кандидата или за председника или потпредседника. По окончању гласања се гласови шаљу у Вашингтон, где ће на заједничком заседању оба дома Конгреса 6. јануара 2025. бити јавно прочитани и пребројани. У случају успешних избора, инаугурација новоизабраног председника се одржава 20. јануара 2025.[2]
Поступак у случају неуспелих избора уреди
Уколико ниједан председнички кандидат не освоји бар 270 изборничких гласова, онда се без обзира на учинак осталих председничких кандидата он бира у Представничком дому, на тзв. продуженим изборима (contingent election). У том случају за председника гласају државни представници, и важи правило једна држава - један глас, односно кандидат који освоји већину представника из те државе добија 1 глас одатле. Гласање је тајно путем листића, а представници морају да гласају за једног од прва 3 кандидата која су остварила најбољи учинак на изборима.[3] Главни град Вашингтон нема право гласања на овим изборима, јер се не сматра државом.[4] Примера ради, да би председнички кандидат на овај начин освојио поједине државе, довољан му је 1 глас јединог државног представника из Аљаске, и бар 27 од 52 гласа државних представника из Калифорније да би укупно добио 2 државна гласа. Закључно са претходним председничким изборима, ово се десило само једном, и то на председничким изборима 1824. када је одабран Џон Квинси Адамс, који је освојио и мање изашлих грађана, и мање савезних држава од Ендруа Џексона.[5]
Слично, ако ниједан кандидат за потпредседника не освоји бар 270 изборничких гласова, онда се без обзира на учинак осталих кандидата за потпредседника он бира у Сенату. За разлику од Представничког дома, приликом ових избора се сваки појединачни глас сенатора посебно рачуна. Ово се једном десило у историји САД, и тад је одабран првобитни победнички кандидат за потпредседника.
Позадина уреди
Процедура уреди
Члан 2 Устава Сједињених Држава каже да особа може да служи као председник, мора да буде рођени држављанин Сједињених Држава, да има најмање 35 година и да има пребивалиште у Сједињеним Државама најмање 14 година. Кандидати за председника обично траже номинацију једне од различитих политичких партија Сједињених Држава, која се додељује кроз процес као што су примарни избори. Примарни избори су обично индиректни избори на којима бирачи гласају за листу партијских делегата који су обећали одређеном кандидату. Делегати странке тада званично предлажу кандидата који ће се кандидовати у име странке. Кандидат за председника обично бира потпредседничког потпредседника да формира листу те странке, коју потом ратификују делегати на конвенцији странке. Слично томе, општи избори у новембру су такође индиректни избори, на којима бирачи гласају за листу чланова Изборног колегијума; ови електори затим директно бирају председника и потпредседника. Уколико ниједан кандидат не добије минимум 270 електорских гласова потребних за победу на изборима, биће одржани контингентни избори на којима ће Представнички дом изабрати председника од три кандидата који су добили највише електорских гласова, а Сенат ће изабрати потпредседника. од кандидата који су добили два највећа зброја. Председнички избори ће се одржати истовремено са изборима за Представнички дом, изборима за Сенат и разним изборима на државном и локалном нивоу.
Ефекти пописа 2020. уреди
Избори су били рани предмет пажње аналитичара и коментатора, јер ће то бити први председнички избори у САД који ће се одржати након прерасподеле гласова у Изборном колеџу Сједињених Држава, који ће уследити након пописа становништва Сједињених Држава 2020. године. Ово прераспоређивање гласова електорског колегијума остаће доследно током избора 2028. Репропорција ће се поново извршити након пописа становништва Сједињених Држава 2030. године. Представнички дом ће прерасподијелити мјеста међу 50 држава на основу резултата пописа из 2020. године, а државе ће провести циклус поновне расподеле 2021. и 2022., гдје ће конгресни и државни законодавни дистрикти бити поново нацртани. У већини држава, гувернер и законодавно тело државе спроводе преобликовање (иако неке државе имају двопартијске или нестраначке комисије за преуређење). Партија која победи на председничким изборима често доживљава ефекат капута, што помаже другим кандидатима те странке да победе на изборима.[тражи се извор] 2020. године, иако је њен кандидат Џо Бајден победио на председничким изборима, Демократска партија није променила ниједан државни парламент и заправо је изгубила и законодавна дома Њу Хемпшира и гувернера Монтане. Ово је омогућило Републиканској странци да има контролу над посланицима у Њу Хемпширу, што је имало потенцијал да доведе до герримандеринга који ће остати на снази до пописа 2030., слично пројекту РЕДМАП након пописа из 2010. године.
Ограничења рока уреди
Актуелни председник Џо Бајден могао би да тражи поновни избор на други мандат. Бивши председник Доналд Трамп има право да се кандидује за други мандат; ако буде изабран, он би био први председник од Гровера Кливленда који је освојио други неузастопни мандат. Џими Картер такође има право учешћа на овим изборима, пошто је служио само један мандат (1977—81) али се врло вероватно неће кандидовати за њих.
Демократска странка уреди
Председник Џо Бајден је 25. априла 2023. најавио да се кандидује за реизбор, задржавши потпредседницу Камалу Харис као своју потпредседницу. Сходно томе, републиканци су појачали своје критике Харис откако је Бајден изјавио да намерава да се кандидује. Током касне 2021. године, пошто се Бајден суочавао са ниским рејтингом одобравања, спекулисало се да неће тражити реизбор, а неке истакнуте демократе (посланици Керолин Малони, Тим Рајан и бивши представник Џо Канингем) јавно су позвали Бајдена да се не кандидује. Поред Бајденове непопуларности, многи су забринути због његових година; био је најстарија особа која је ступила на дужност са 78 година, а на крају свог првог мандата имаће 82 године. Ако буде поново изабран, на крају свог другог мандата имао би 86 година. Према анкети NBC објављеној у априлу 2023., 70 одсто Американаца — укључујући 51 одсто демократа — верује да Бајден не би требало да се кандидује за други мандат. Скоро половина је рекла да је то због његових година. Према националном анкетном просеку FiveThirtyEight, Бајденов тренутни рејтинг одобравања је 41 одсто, док 55 одсто не одобрава. Постојале су и спекулације да би се Бајден могао суочити са примарним изазовом од стране члана прогресивне фракције Демократске странке. Након што су демократе надмашиле очекивања на изборима на средини мандата 2022. године, многи су веровали да су се повећале шансе да ће се Бајден кандидовати и добити номинацију своје странке.
Ауторка Меријен Вилијамсон објавила је своју кандидатуру у фебруару 2023, пре него што је Бајден најавио сопствену кандидатуру за реизбор. Вилијамсон је раније тражио демократску председничку номинацију 2020. У априлу 2023, Роберт Ф. Кенеди мл. објавио је своју кандидатуру за номинацију. Члан породице Кенеди, он је адвокат за животну средину и промовише теорије завере. Кенеди је 9. октобра 2023. најавио да ће напустити демократске предизборе и да ће се уместо тога кандидовати као независни кандидат. Представник Дин Филипс најавио је трку против Бајдена 26. октобра.
Филипс је 6. марта 2024. суспендовао своју кампању пошто није успео да победи у предизборима претходне ноћи у Супер уторак. Бајден, Палмер и Вилијамсон остају једини главни кандидати за демократску председничку номинацију.[6]
Дана 12. марта 2024, Бајден је званично постао претпостављени демократски кандидат.[7]
Номинован (претпостављени кандидати) уреди
 | |||||||||||||||||||||||||||||
| Џо Бајден | Камала Харис | ||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| за председника | за потпредседника | ||||||||||||||||||||||||||||
 |
 | ||||||||||||||||||||||||||||
| Председник Сједињених Америчких Држава
(2021–тренутно) |
Потпредседник Сједињених Америчких Држава
(2021–тренутно) | ||||||||||||||||||||||||||||
| Кампања | |||||||||||||||||||||||||||||
 | |||||||||||||||||||||||||||||
Остали кандидати уреди
| Кандидати у овој секцији сортирани су по броју гласова и делегата | |||
| Џејсон Палмер | Меријен Вилијамсон | Дин Филипс | Роберт Ф. Кенеди мл. |
|---|---|---|---|
 |
_(cropped).jpg) |
 |
_(cropped).jpg) |
| Капиталиста | Аутор | Члан Представничког дома из МН-03
(2019-тренутно) |
Правник заштите животне средине |
|
|
|
|
| П: Не
5.841 гласова |
П: Не
281.290 гласова |
П: 6. март 2024.
264.817 гласова |
П: 9. октобар 2023.
439 гласова |
| [8] | [9] | ||
Републиканска странка уреди
Доналд Трамп, тада актуелни председник, поражен је од Бајдена на изборима 2020. и није ограничен на мандат да се поново кандидује 2024., што га чини петим бившим председником који је тражио други неузастопни мандат. Ако победи, Трамп би био други председник који је освојио неузастопни мандат, после Гровера Кливленда 1892. Трамп је поднео изјаву о кандидатури Федералној изборној комисији (ФЕЦ) 15. новембра 2022. и најавио своју кандидатуру у говор у Мар-а-Лагу истог дана. Трамп се сматра раним кандидатом за републиканску председничку номинацију, након најаве његове кампање за 2024. 15. новембра 2022. Трамп је у марту 2022. најавио да ће, ако се поново кандидује и победи на председничкој номинацији републиканаца, његов бивши потпредседник Мајк Пенс да не буде његов кандидат.
У марту 2023, Трамп је оптужен због тихих исплата новца глумици за одрасле Сторми Данијелс. Трамп је поново оптужен у јуну због руковања поверљивим документима који су садржали материјале осетљиве на националну безбедност. Трамп се изјаснио да није крив по свим оптужбама у вези са овим оптужницама.
Трамп би могао да изгуби право да буде на гласачком листићу у Колораду, пошто је Врховни суд Колорада пресудио у својој одлуци Андерсон против Грисволда из децембра 2023. да је прекршио клаузулу о устанку из 14. амандмана на Устав САД због своје улоге у Сједињеним Државама 6. јануара Напад на Капитол, иако је одлука тренутно одложена. Врховни суд Сједињених Држава пристао је да саслуша Трампову жалбу за случај Колорадо, заказавши усмене расправе за 8. фебруар. Државна секретарка Мејна Шена Белоуз такође је у децембру 2023. пресудила да Трамп не може да се појави на гласачком листићу у Мејну, такође позивајући се на клаузулу о побуни . Одлука је одложена до исхода одлуке Врховног суда у случају Колорадо, према пресуди коју је донела суткиња Врховног суда Михаела Марфи 18. јануара. Марфи је наложио да Белоуз треба да донесе нову одлуку у року од 30 дана од дана када је Врховни суд донео своју одлуку. одлука.
Гувернер Флориде Рон Десантис сматран је главним изазивачем Трампа за републиканску номинацију; прикупио је више средстава за кампању у првој половини 2022. и имао је повољније анкете од Трампа до краја 2022. Десантис је 24. маја 2023. објавио своју кандидатуру на Твитеру у онлајн разговору са извршним директором Твитера Илоном Маском. „Амерички пад није неизбежан – то је избор... Кандидујем се за председника Сједињених Држава да предводим наш велики амерички повратак“, додао је Десантис. У његовој кампањи је наведено да је прикупио милион долара у првом сату након објаве његове кандидатуре. Говорећи за Fox & Friends, изјавио је да ће "уништити левичарство" у Сједињеним Државама. Крајем јула 2023. године, у националном анкетном просеку за републиканске предизборе FiveThirtyEight, Трамп је био 52 одсто, а Десантис 15.
Бивша амбасадорка Уједињених нација Ники Хејли је од тада напредовала и била је на другом месту у Њу Хемпширу, у анкетним просецима које је саставио RealClearPolitics, почетком новембра 2023.
Након кокуса у Ајови, на којима је Трамп забележио убедљиву победу, Десантис и бизнисмен Вивек Рамасвами су се повукли из трке и подржали Трампа, остављајући бившег председника и Ники Хејли, бившу гувернерку Јужне Каролине која је служила у Трамповом кабинету, као једине преостале главне кандидате.[10][11] Трамп је наставио да побеђује у сва четири кокуса и предизбора за превремено гласање, док се Хејлијева кампања борила да добије замах.[12] Дана 6. марта 2024, дан након што је победила на само једном од петнаест на првом месту у Супер уторак, Хејли је суспендовала своју кампању. Трамп је постао једини преостали главни кандидат за републиканску председничку номинацију, чиме је постао претпостављени кандидат.[13]
Трамп је 12. марта 2024. званично постао претпостављени републикански кандидат.[14]
Номинован (претпостављени кандидат) уреди
 | |||||||||||||||||||||||||||
| Доналд Трамп | TBD | ||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| за председника | за потпредседника | ||||||||||||||||||||||||||
 |
|||||||||||||||||||||||||||
| Председник Сједињених Америчких Држава
(2017–2021) |
|||||||||||||||||||||||||||
| Кампања | |||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
Одустали кандидати уреди
Следећи кандидати су одустали; добили су значајну медијску покривеност; су или су били изабрани на главне јавне функције као што су председник, потпредседник, гувернер, амерички сенатор или представник САД; или су укључени у најмање пет националних анкета.
| Кандидати у овој секцији сортирани су по обрнутом датуму повлачења са предизбора | |||||
| Ники Хејли | Рон Десантис | Аса Хачинсон | Вивек Рамасвами | Крис Кристи | Даг Бургум |
|---|---|---|---|---|---|
_(cropped).jpg) |
_(cropped).jpg) |
.jpg) |
_(cropped).jpg) |
_(cropped).jpg) |
_(cropped).jpg) |
| Амбасадор за Уједињене нације (2017−2018) | Гувернер Флориде (2019−тренутно) |
Гувернер Арканзаса (2015−2023) | Извршни директор Strive Asset Менеџмента (2022−тренутно) | Гувернер Њу Џерзија (2010−2018) |
Гувернер Северне Дакоте (2016−тренутно) |
 |
.svg) |
 |
 |
 |
.png){kind=logo} |
| П: 6. март 2024. 3.204.196 гласова 94 делегата |
П: 21. jануар 2024. 199.447 гласова 9 делегата |
П: 16. јануар 2024. 17.540 гласова 0 делегата |
П: 15. јануар 2024. 50.688 гласова 3 делегата |
П: 10. јануар 2024. 54.893 гласова 0 делегата |
П: 4. децембар 2023. 327 гласова 0 делегата |
| [15] | [16] | [17] | [18] | [19] | [20] |
| Тим Скот | Мајк Пенс | Лери Елдер | Пери Џонсон | Вил Херд | Францис Суарез |
_(cropped).jpg) |
_(cropped).jpg) |
.jpg) |
 |
 |
 |
| Сенатор из Јужне Каролине (2013−тренутно) |
бивши потпредседник Сједињених Држава (2017–2021) |
Кандидат за гувернера Калифорније 2021. | Оснивач ,,Пери Џонсон регистри инц'' | Члан Представничког
дома из ТКС-23 |
Градоначелник Мајамија (2017–тренутно) |
 |
 |
 |
 |
 |
.svg){kind=spacer} |
| П: 12. новембар 2023. 196 гласова 0 делегата |
П: 28. октобар 2023. 404 гласова 0 делегата |
П: 26. октобар 2023. 0 гласова 0 делегата |
П: 20. октобар 2023. 26 гласова 0 делегата |
П: 9. октобар 2023. 0 гласова 0 делегата |
П: 29. август 2023. 0 гласова 0 делегата |
| [21] | [22] | [23] | [24] | [25] | [26] |
Резултати уреди
| Кандидат | Странка | Гласови | Изборници | |
|---|---|---|---|---|
| Број | Проценат | |||
| Џо Бајден | Демократска странка | |||
| Доналд Трамп | Републиканска странка | |||
| TBD | Либертаријанска странка | |||
| TBD | Зелена странка | |||
| TBD | Но лејбелс | |||
| Роберт Ф. Кенеди мл. | Независан | |||
| Корнел Вест | Независан | |||
| Остали кандидати | — | |||
| укупно | 100% | 538 | ||
Референце уреди
- ^ а б Влада САД: Изборни колегијум.
- ^ Влада САД: Преглед поступка за председничке изборе.
- ^ Heale 2020, стр. 2;10.
- ^ Heale 2020, стр. 17.
- ^ Heale 2020, стр. 8-9.
- ^ Shabad, Rebecca; Egwuonwu, Nnamdi (6. 3. 2024). „Dean Phillips ends presidential campaign and endorses Biden”. NBC News (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2024.
- ^ Sangal, Aditi; Hammond, Elise; Forrest, Jack; Chowdhury, Maureen (2024-03-12). „Live updates: Biden secures Democratic nomination as Trump inches closer to GOP one”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-13.
- ^ „Dean Phillips ends presidential campaign and endorses Biden”. NBC News (на језику: енглески). 2024-03-06. Приступљено 2024-03-06.
- ^ „Robert F. Kenedi mlađi pokreće nezavisnu kandidaturu za Belu kuću - Svet - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-10-11. Приступљено 2023-10-13.
- ^ Weisman, Jonathan (15. 1. 2024). „Vivek Ramaswamy, Wealthy Political Novice Who Aligned With Trump, Quits Campaign”. The New York Times. Архивирано из оригинала 16. 1. 2024. г. Приступљено 15. 1. 2024.
- ^ Hernández, Alec; Dixon, Matt; Burns, Dasha; Allen, Jonathan (21. 1. 2024). „Ron DeSantis suspends his presidential bid and endorses Trump”. NBC News. Архивирано из оригинала 21. 1. 2024. г. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Blake, Aaron (24. 2. 2024). „3 takeaways from the South Carolina GOP primary”. The Washington Post. Приступљено 27. 2. 2024.
- ^ Allison, Natalie (6. 3. 2024). „Nikki Haley drops out of Republican primary”. Politico. Приступљено 6. 3. 2024.
- ^ Allison, Natalie (12. 3. 2024). „It’s official: Donald Trump is the GOP’s presumptive presidential nominee”. Politico (на језику: енглески). Приступљено 12. 3. 2024.
- ^ „Nikki Haley suspends her campaign and leaves Donald Trump as the last major Republican candidate”. AP News (на језику: енглески). 2024-03-06. Приступљено 2024-03-06.
- ^ „DeSantis launches GOP presidential campaign in Twitter announcement plagued by glitches”. AP News (на језику: енглески). 2023-05-25. Приступљено 2024-01-21.
- ^ Stracqualursi, Veronica (2024-01-16). „Asa Hutchinson suspends presidential campaign | CNN Politics”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-16.
- ^ „Vivek Ramaswamy leaves 2024 race, throws support behind Donald Trump”. Moneycontrol (на језику: енглески). 2024-01-16. Приступљено 2024-01-16.
- ^ Zeleny, Gregory Krieg, Alison Main, David Chalian, Jeff (2024-01-10). „Chris Christie to end 2024 presidential campaign | CNN Politics”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-10.
- ^ Stracqualursi, Veronica (2023-12-04). „Doug Burgum announces he’s suspending his 2024 presidential campaign | CNN Politics”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-04.
- ^ „South Carolina Sen. Tim Scott abruptly ends 2024 presidential bid, shocking even his campaign staff”. AP News (на језику: енглески). 2023-11-13. Приступљено 2024-01-10.
- ^ McKend, Aaron Pellish, Jeff Zeleny, Eva (2023-11-13). „Republican Sen. Tim Scott suspends presidential campaign | CNN Politics”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13.
- ^ Walters, Joanna (2023-10-28). „Mike Pence suspends campaign for Republican presidential nomination”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Приступљено 2023-10-28.
- ^ „Larry Elder drops out of 2024 presidential race and endorses Trump”. NBC News (на језику: енглески). 2023-10-26. Приступљено 2023-10-27.
- ^ „Perry Johnson drops out of 2024 presidential race”. NBC News (на језику: енглески). 2023-10-20. Приступљено 2023-10-22.
- ^ „Former GOP Congressman Will Hurd Drops Out of Presidential Race, Endorses Rising Candidate Nikki Haley”. Peoplemag (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-13.
Литература уреди
Званичне објаве владе САД уреди
- „Electoral College” [Изборни колегијум]. usa.gov (на језику: енглески). Приступљено 5. јануар 2024.
- „Overview of the presidential election process” [Преглед поступка за председничке изборе]. usa.gov (на језику: енглески). Приступљено 5. јануар 2024.
- „Overview of the presidential election process” [Редослед председничког наслеђивања]. usa.gov (на језику: енглески). Приступљено 5. јануар 2024.
- Thomas N. Heale (6. октобар 2020). Contingent Election of the President and Vice President by Congress: Perspectives and Contemporary Analysis [Продужени избори за председника и потпредседника од стране Конгреса: перспективе и савремена анализа] (Извештај) (на језику: енглески). Конгрес САД. Приступљено 8. јануар 2024.
Интернет странице изборних и законодавних организација у САД уреди
- „Voter ID Laws” [Закони о гласању са личним документима]. ncsl.org (на језику: енглески). Приступљено 8. јануар 2024.
- „Voter Verification Without ID Documents” [Провера бирача без личних докумената]. ncsl.org (на језику: енглески). Приступљено 8. јануар 2024.
