Википедија

Избори за предсједника Црне Горе 2023.

избори за предсједника у Црној Гори
(преусмерено са Председнички избори у Црној Гори 2023)

Избори за предсједника Црне Горе 2023. четврти су избори за предсједника у Црној Гори од независности 2006. године и девети од установљавања функције предсједника Републике 1992. године. Кандидовало се седам особа, шест политичара и једна нестраначка личност.

Избори за предсједника Црне Горе 2023.
← 2018. 19. март 2023. (први круг)
2. април 2023. (други круг)		 2028. →
Анкете
Регистровано542.154
Излазност63,00% (1. круг)
70,14% (2. круг)
 
Кандидат Јаков Милатовић Мило Ђукановић
Странка ЕС ДПС
Коалиција ЕС—Цивис—ЈКП ДПС—ЛП—СД
Бр. гласова 97.867 (1. круг)
221.592 (2. круг) 		119.685 (1. круг)
154.679 (2. круг)
Проценат 28,92% (1, круг)
58,88% (2, круг) 		35,37% (1, круг)
41,12% (2, круг)
Резултати по општинама у првом кругу;
  Ђукановић,   Милатовић,   Мандић
Резултати по општинама у другом кругу;
  Милатовић,   Ђукановић
Председник пре избора

Мило Ђукановић
ДПС

Изабрани Председник

Јаков Милатовић
ЕС

Први круг је одржан 19. марта 2023. године, а пошто ниједан кандидат није освојио 50% гласова, други круг у којем учествују два кандидата са највише освојених гласова, одржао се 2. априла 2023. године. Кандидати су могли да буду сви грађани који имају пребивалиште у држави дуже од десет година, а који су скупили 10.000 потписа подршке. Сваког кандидата морала је да предложи политичка партија или група грађана. Актуелни предсједник је имао право да се кандидује за нови мандат.[1]

Мило Ђукановић је 2. априла 2023. признао пораз у другом кругу предсједничких избора и честитао противкандидату Јакову Милатовићу. Поручио је да прихвата изборни резултат и додао да његовом насљеднику жели да буде успјешан предсједник, јер, како је рекао, ако буде успјешан, то значи да ће и Црна Гора бити успјешна. У његовом изборном штабу окупљени нијесу дозволили новинарима да постављају питања. Милатовић је 20. маја 2023. године преузео службу предсједника државе.[2]

Позадина

На претходним председничким изборима одржаним 2018. године победио је Мило Ђукановић, лидер Демократске партије социјалиста (ДПС), са 53,9 одсто гласова у првом кругу. Мило Ђукановић је био подобан за реизбор, јер је свој први председнички мандат (1998−2003) провео пре обнове независности Црне Горе 2006. године [3]

Председнички избори су одржани у јеку најдубље политичке кризе са којом се Црна Гора суочила од независности од Србије 2006. године, при чему парламент не може да формира нову владу након што је у августу 2023. срушио владу премијера Дритана Абазовића, а Ђукановић се залагао за нову скупштину. избори. Ђукановић, лидер ДПС-а, више од три деценије је владао Црном Гором или као премијер или као предсједник. Иако се сматра прозападним, током свог дугог времена на власти био је умешан у бројне корупционашке афере и многи желе да га виде ван политике. Била је то горљива жеља да се Ђукановић и ДПС отерају са власти који окупљају три идеолошки разнородна опозициона савеза и формирају прву владајућу коалицију у независној Црној Гори која је искључила дуго владајућу Ђукановићеву странку. Коалиција, која варира од крајње десничарске и проруске до прозападне и грађанске, добила је већину у парламенту након парламентарних избора у августу 2020. Јаков Милатовић је био независни члан технократског кабинета, док је десничарски популистички Демократски фронт Андрије Мандића био међу странкама које су га подржале у парламенту. Међутим, осим снажне жеље да се ДПС и њен лидер скину са власти, чланови коалиције су имали мало тога заједничког и нијесу били у стању да спроведу реформе. Парламентарна криза довела је до упражњења или статуса привремене службе неколико великих државних институција, укључујући статус службеника владиног кабинета и државног тужилаштва и најзапаженије упражњено место у Уставном суду. Како се „анти-ДПС“ скупштинска већина распала, очекивало се да ће се Ђукановић и његова партија вратити на власт. Међутим, локални избори одржани у неколико општина током 2021. и 2022. године показали су да странка уместо тога губи подршку народа. Губитак већине ДПС-а посебно у главном граду Подгорици виђен је као казна за Ђукановића, прилично контрапродуктивну улогу у текућој политичкој кризи у земљи. Избори су били одржани јер је земља захваћена једногодишњим политичким ћорсокаком обиљеженим изгласавањем неповјерења у двије одвојене владе и свађом између парламентарне већине и бившег предсједника Ђукановића око именовања новог мандатара. Ђукановић, Милатовић и Мандић се виде као најјачи од седам кандидата и једини који имају реалне шансе да прођу у други круг, преносе медији. Функција предсједника је у Црној Гори углавном церемонијална, али предсједничке изборе 2023. многи виде као барометар за предстојеће ванредне парламентарне изборе, које је бивши предсједник Ђукановић заказао за 11. јун 2023. године, распуштајући парламент неколико дана прије првог круга предсједничких избора у Црној Гори. који је кандидовао за свој трећи мандат шефа државе. [4] [5] [6] [7] [8]

Изборни систем

Предсједник Црне Горе се бира по систему два круга; ако ниједан кандидат не добије више од 50% гласова у првом кругу, други круг се одржава две недеље касније.[9] За подношење кандидатуре Државној изборној комисији потенцијални кандидати треба да прикупе 8.101 потпис.[10] Нови председник се бира сваких пет година и може имати само два мандата.

Први круг

Кампања

Актуелни предсједник Мило Ђукановић, који је и лидер највеће парламентарне странке ДПС, има право на реизбор. Међутим, ни Ђукановић ни његова странка нису саопштили јавности да ли планира да изађе на изборе, док се Ђукановић на крају није огласио 24. фебруара, два дана прије истека рока за подношење кандидатура. Претходно се у оквиру Ђукановићеве странке залагала и потенцијална кандидатура одлазећег градоначелника Подгорице Ивана Вуковића и бившег премијера Душка Марковића.[11] Након низа неуспешних покушаја да са ДПС-ом и осталим партијама у оквиру самопроглашеног „суверенистичког блока” предложи заједничког кандидата, Социјалдемократска партија (СДП) је 9. фебруара одлучила да предложи свог кандидата, народног посланика Драгињу Вуксановић, која је већ кандидат странке на претходним изборима 2018.године, када је неочекивано освојила преко 8% подршке бирача. СДП се у почетку залагао за заједничку подршку кандидатури Милице Пејановић-Ђуришић, амбасадорке Црне Горе при Уједињеним нацијама, или неког другог „некомпромитованог независног кандидата“, док су мање странке ЛП и СД биле спремне да беспоговорно подрже изабраног кандидата од стране ДПС-а.[12] [13] Предсједничким изборима претходили су локални избори у октобру 2022. године, који су резултирали лошим резултатима Ђукановићеве странке, која је први пут од 1990-их изгубила власт у 11 од 14 општина у којима су одржани избори, укључујући и главни град Подгорицу. Ђукановићев ДПС је и на локалним изборима 2020, 2021. и 2022. године, први пут од оснивања, остао без градоначелничке функције у великој већини општина, што је пратило и пад подршке јавности, због чега су многи од предстојећих избори су названи „најнеизвеснијим од црногорске независности“. [14] [15]

Члан владајуће коалиције, СНП је првобитно предложио лидера ДЕМОС -а и кандидата на изборима 2013. Миодрага Лекића за „заједничког кандидата партија скупштинске већине“, што су остале странке на крају одбиле. [16] [17] [16] [18] Крајем јануара, десничарски популистички Демократски фронт (ДФ) најавио је да ће предложити свог неформалног лидера и лидера Нове Српске Демократије Андрију Мандића, који је био кандидат још 2008. године. На крају, у фебруару, СНП је одлучио да подржи кандидатуру Мандића, одустајући од предлога да се кандидује са својим кандидатом. Док је Демократска Црна Гора (ДЦГ) првобитно позивала на заједничког кандидата самопроглашеног „грађанског блока“ заједно са Уједињеном реформском акцијом (УРА) и новооснованом Европом сада! покрета, коначно одлучивши да истакне кандидатуру свог лидера Алексе Бечића. Странка УРА премијера Дритана Абазовића најавила је да неће имати свог кандидата и на крају одлучила да подржи кандидатуру Бечића. [19]

Покрет Европа Сад! је првобитно одлучио да за свог кандидата предложи једног од оснивача Милојка Спајића, бившег министра финансија у Влади Здравка Кривокапића. [20] Међутим, он је дисквалификован због сумње да има србијанско држављанство. Црногорски закон не дозвољава особама са двојним држављанством да се кандидују за председника. Спајићева дисквалификација од стране Централног изборног тијела (ДИК), састављена углавном од делегата ДПС-а и ДФ-а, била је брза и није чекала завршетак истраге коју је покренуло Министарство унутрашњих послова. Спајић је тврдио да је у тренутку подношења кандидатуре имао само црногорско држављанство, приложивши сва законски потребна документа Министарства унутрашњих послова Црне Горе и доказ да се званично одрекао држављанства Републике Србије раније у фебруару 2023. [21] То је дало повода за спекулације да је на одлуку ДИК-а утицао ДПС јер је Спајић виђен као озбиљна пријетња Ђукановићу. За дисквалификацију Спајића гласали су и чланови ДИК-а из ДФ-а. Многи НВО активисти и правници критиковали су одбијање кандидатуре од стране државне комисије, наводећи да је то прекорачење својих овлашћења, непостојање правног основа за одбијање кандидатуре и страно мешање (позивање Владе Србије ) у изборни процес у Црној Гори. Такође, Спајићев покрет и поједине невладине организације назвали су одлуку ДИК-а „политичком дисквалификацијом“ и злоупотребом тог тијела од стране представника двије тренутно највеће политичке партије у парламенту, ДПС-а и ДФ-а. [22] [23] [24] [25] [26] [27] [28] Проблематизује се и селективност одлуке комисије, с обзиром да ДИК није проверавао статус осталих кандидата који су претходно потврђени, међу којима је и просрпски кандидат ДФ-а Андрија Мандић, који је више пута јавно саопштавао да има и држављанство Републике Србије, чија је кандидатура потврђена почетком фебруара без провере тих тврдњи.[29] [30] Покрет Европа Сад! је поново постао предмет спиновања и негативне кампање коју су покренули медији блиски обема, највећим црногорским и српским националистичким партијама, ДПС-у и ДФ-у, које је покрет касније оптужио за "координисану активност" против кампање њиховог кандидата.[31] [32] [33]

Убрзо након тога, Европа сад је номиновао Јакова Милатовића, бившег министра привреде у Влади Здравка Кривокапића. Међутим, његова кампања није прошла глатко. На Цетињу, бившој престоници Црне Горе, група од 30-ак људи напала је Милатовића на путу на предизборни скуп, дан након прве изборне дебате емитоване 11. марта на националном каналу. [34] Након чега је уследило објављивање лажних вести, дезинформација и негативна кампања против Милатовића и чланова његовог покрета, као и неких невладиних организација и западних страних представника који су критиковали напад, који су на Интернет пласирали углавном медији, организације и активисти који подржавају актуелног председника Ђукановића., док су поједини појединци блиски Ђукановићевој странци подржали или релативизовали напад, називајући га „мирним протестом грађана“. Европа сад тврди да је групу организовао ДПС. Друга група људи, такође оптужених да су присталице ДПС-а, покушала је да спријечи Милатовићев састанак са присталицама у граду Никшићу протеклог викенда кампање.[35] [36] [37] [38] [39]

Пошто и Ђукановић и Милатовић имају за циљ да заузму проевропски центар, дебата се свела на питање политичког искуства насупрот стручности стеченој ван политике. Ђукановић је рекао да ће избори одредити да ли ће се Црна Гора "развијати као модерна европска држава, или ће прихватити позицију која понизно служи интересима других држава". Он је упоредио гласање од 19. марта са оним 1997. године када је први пут изабран за председника, истичући свој статус једног од најдуже владајућих лидера у Европи. С друге стране, политички новајлија Милатовић је рекао да је вријеме да Црногорци гласају за људе који имају знање и стручност. Као отклон од идентитетских питања која су дуго доминирала државном политиком, он у свом програму истиче економски развој земље, досљедно се издвајајући снажним антикорупцијским порукама од актуелног предсједника Ђукановића и његовог ДПС-а. Кандидат просрпске деснице Мандић оспорио је Милатовићеву тврдњу да су Црној Гори потребни стручњаци, рекавши да Ђукановића са власти може збацити само неко искусан у политици као што је он, попут Ђукановића, Мандић се политиком бави од 1990-их. Бивши председник Скупштине Алекса Бечић, четврти од седам председничких кандидата, који се кандидују на центристичкој платформи, рекао је да „интереси Црне Горе треба да буду на првом месту, а интереси партија и кандидата по страни“. Кандидат Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић једина је жена која се такмичи за ту функцију. Ђукановић се у кампањи државнички представљао и истовремено одавао утисак да ће „земља упасти у хаос и пропаст ако буде поражен“. Контроверзно јер је Црна Гора постала све више корумпирана током Ђукановићеве три деценије владавине, а ауторитарност његовог руковођења изазвала је неслагање међу представницима ЕУ. Андрија Мандић је до сада био „вјечна опозиција“ у црногорској политици. Мандић је одавно познат не само као присталица заједничке државе са Србијом, већ и као тврдокорни српски националиста и противник евроатлантских интеграција Црне Горе. Свакако да се Мандић на кришке одваја од својих радикално просрпских ставова и тражи пут ка политичком центру, дркларативно прихватајући чланство Црне Горе у НАТО и подржавајући чланство Црне Горе у ЕУ. Ђукановић је на крају кампање изјавио да Демократски фронт и његов лидер Мандић "нису били неприхватљив партнер за будућу сарадњу".[15] [40] [41] [42] [43]

У међувремену, није било институционалне реакције на тужбу појединих невладиних организација и грађанских активиста Уставном суду на Ђукановићеву кандидатуру, наводећи да се не може кандидовати за трећи мандат и тврдњу да је Републичка изборна комисија погрешно протумачила закон потврђујући Ђукановића. кандидатура. Међутим, ово тумачење је контроверзно као када је Ђукановић био председник између 1998. и 2002. године када је Црна Гора била део државне заједнице са Србијом. [44] [45]

У недељама пре првог круга 19. марта, било је наговештаја да би Русија могла да покуша да се умеша у гласање Црне Горе. Габријел Ескобар, заменик помоћника америчког секретара који надгледа политику према земљама Западног Балкана, укључујући Црну Гору, упозорио је да ће Русија покушати да интервенише на председничким изборима, изазивајући унутрашње тензије и сукобе у периоду до избора 19. марта. Ескобар је рекао да ће Русија користити традиционалне канале за дезинформације. Црногорски дигитални форензички центар је у марту тврдио да је руска интервенција у црногорској политици ојачала након општих избора 2020. када су велике проруске странке постале дио владајуће коалиције. Већ су била упозорења на могуће изборне преваре јер бирачки списак није ажуриран упркос открићима још 2020. да је било више од 50.000 „фантомских бирача“. Процес гласања ће посматрати мисија ОЕБС-а.[15] [40] [41]

Кандидати

Црногорска државна изборна комисија (ДИК) је утврдила седам кандидата

  • У ДИК-у је 4. марта одређен редослед жребом[46]
# Кандидат Странка Детаљи Потврђена
1   Мило Ђукановић ДПС Актуелни предсједник (1998–2002; 2018–тренутно), бивши премијер (1991–1998; 2003–2006; 2008–2010; 2012–2016), лидер Демократске партије социјалиста (ДПС) од 1998. најавио је 24. фебруара и поднијета 25. фебруара 2023. године. 26. фебруар[47]
2   Јаков Милатовић ЕС! Економиста, бивши министар економије (2020–2022), изабрани градоначелник Подгорице од избора 2022. године, суоснивач и замјеник лидера новооснованог покрета Европа сад (ПЕС) покрет. Кандидатура објављена 23. фебруара и предата 26. фебруара 2023. године. 28. фебруар[48]
3   Андрија Мандић ДФ Посланик (2001–2020; 2022–данас), члан предсједништва Савеза Демократски фронт (ДФ), лидер странке Нова српска демократија (НСД), кандидат 2008. Кандидатура објављена 28. јануара и предата 3. фебруара 2023. 8. фебруар[49]
4 Јован Радуловић Независан Лични тренер, интернет личност, комичар и креатор садржаја из Подгорице, уз подршку групе грађана (ГГ). Кандидатура поднета 26. фебруара и потврђена 3. марта 2023. од стране Државне изборне комисије. 3. март[50]
5   Горан Даниловић УЦГ Бивши посланик (2006–2016; 2016–2020), бивши министар унутрашњих послова у привременом кабинету (2016), оснивач и актуелни лидер Уједињене Црне Горе (УЦГ). Кандидатура објављена 28. јануара и предата 20. фебруара 2023. године. 27. фебруар[51]
6   Алекса Бечић ДЦГ Посланик од 2016. године, бивши предсједник Скупштине (2020–2022), оснивач и лидер странке Демократска Црна Гора (ДЦГ) и савеза Мир је наша нација (МјНН). Кандидатура објављена 24. фебруара и предата 26. фебруара 2023. године. 28. фебруар[48]
7   Драгиња Вуксановић Станковић СДП Посланик од 2012. године, професор права, члан и бивши лидер Социјалдемократске партије (СДП) од 2019. до 2021. године, председнички кандидат на изборима 2018. године. Кандидатура објављена 9. фебруара и предата 22. фебруара 2023. године. 23. фебруар[52]

Анкете

Први круг

Датум Фирма анкете Ђукановић Спајић Бечић Мандић Вуксановић Даниловић Остали Ни за кога Вођство
Феб 2023. MB/CeDem 35.7% 21.2% 15.8% 19.9% 6.1% – 1.2% n/a 14.5%
Феб 2023. IDD 22.7% 30% 4.6% 10% 3% 4% 15.7% 9.2% 7.3%
Датум Фирма анкете Ђукановић Кривокапић Бечић Мандић Абазовић Лекић Остали Вођство
Јун 2021. CeDem 41.5% 9.6% 19.4% 11.5% 7.3% – 10.7% 22.1%
Окт 2020. NSPM 30.3% 25.2% 13% 4.5% 12.7% 3.3% 11% 5.1%
Други круг

Подршке — први круг

Алекса Бечић
Горан Даниловић
Мило Ђукановић
Андрија Мандић
Јаков Милатовић
Драгиња Вуксановић Станковић

Подршке — други круг

Мило Ђукановић
Јаков Милатовић

Дебата

Датум и време Емитер Кандидати
Ђукановић Милатовић Мандић Радуловић Даниловић Бечић Вуксановић
9. март

20:00

РТЦГ[101]  П   П   П   Н   П   П   П 
16. март
20:00 		РТЦГ(отказано)  Н   Н   Н   Н   Н   Н   Н 
16. март

20:00

Прва ТВ[102]  П   НИ   П   НИ   НИ   НИ   НИ 
16. март

20:00

Вијести[103]  Н   П   П   Н   П   П   П 
 П  Присуствовао    НИ  Није присуствовао   Н  Одбили позив 

Други круг

Кандидати

Кандидати у другом кругу
Мило Ђукановић Јаков Милатовић
ДПС Европа сад
   
Тренутни
предсједник Црне Горе
(од 2018) 		Бивши
министар економије Црне Горе
(2020–2022)

Подршке председничких кандидата из првог круга

Кандидат Подршка
Андрија Мандић Јаков Милатовић[104]
Горан Даниловић Јаков Милатовић[105]
Алекса Бечић Јаков Милатовић[106]
Јован Радуловић Мило Ђукановић[107]
Драгиња Вуксановић Против Ђукановића[108]

Изборна дебата

Једини изборни ТВ дуел између предсједничких кандидата у другом кругу, Мила Ђукановића и Јакова Милатовића, заказан је за 31. март у продукцији Националног јавног сервиса Црне Горе (РТЦГ) и биће директно емитован на каналу ТВЦГ1.[109]

Кампања

Дугогодишњи актуелни председник Ђукановић је други круг председничких избора приказао као „избор између независне Црне Горе и земље коју контролишу суседна Србија и Русија “, називајући то „одлучујућом битком за опстанак Црне Горе“, рекавши да „не планира да изгуби изборе“, те да се може очекивати да ће он предводити своју странку на предстојећим ванредним парламентарним изборима. Ђукановић је инсистирао да бирачи бирају и да ли ће Црна Гора "напредовати ка ЕУ интеграцијама или ће наставити да посрће, као што је био случај у протекле двије године", пошто је његов ДПС срушен након 30 година власти. Милатовић, који је био у Кабинету Кривокапића, првој пост-ДПС влади, каже да су Ђукановић и његова странка "девастирали Црну Гору током своје владавине, дозвољавајући криминалу и корупцији да прогутају друштво". Ђукановић је свог противника Милатовића оптужио за „брутални популизам”. Милатовић је прогласио Ђукановићеву еру завршеном, залажући се за потребу промјена и обећавајући бољу будућност. Посматрачи кажу да је Милатовић, политички новајлија који је служио у влади изабраној након парламентарних избора 2020, али се касније одвојио од владајуће коалиције, стекао популарност због свог независног порекла и фокусираности на свакодневне проблеме. Милатовић је након гласања рекао да Ђукановић симболизује "политике подјела из прошлости", те да је гласање кључно за будућу Црну Гору која ће бити "богатија, праведнија, љепша и равноправнија". [110] [111] [112]

  •  
    Кандидат у првом кругу Андрија Мандић позива грађане да гласају за Милатовића
  •  
    Изглед гласачког листића за други круг предсједничких избора

Оба кандидата залажу се за наставак приступања Црне Горе Европској унији. Ђукановић, који је доминирао црногорском политиком 33 године, суочио се са изазовом након што су се две владе срушиле у року од годину дана, и ривалом у другом кругу Милатовићем, прозападно оријентисаним бившим министром економије који је обећао нови почетак након годину дана политичког застоја, залажући се за ближе везе са обема европским уније и суседне Србије. Иако је предсједништво у Црној Гори углавном церемонијална функција, оно има кључна овлашћења за именовање премијера, распуштање парламента и расписивање избора, а аналитичари су видјели значај другог круга гласова јер би то могло сигнализирати политичку реконструкцију уочи пријевремених парламентарних избора у јуну. Који год кандидат да победи, очекује се да ће значајно повећати шансе његове странке на изборима у јуну. [110] [111] Након објављивања првих прелиминарних резултата првог круга, Ђукановић је изјавио да "не планира да изгуби изборе", очекујући "масовну подршку бирача дијаспоре" у другом кругу, називајући их "својим резервоаром гласова". Милатовић је критиковао те изјаве, називајући такве наративе манипулацијом и непоштовањем црногорских бирача који живе у иностранству, углавном сачињених од економских имигранта са Запада, окривљујући и одговорност Ђукановићевог бившег режима за економску емиграцију из Црне Горе. [113] [114] [115] Ђукановић је критиковао Европску унију што је наводно дозволила Русији да шири свој утицај на Западном Балкану, рекавши да је нестабилни регион постао платформа за антизападну политику због немара ЕУ. Ђукановић је навео да је владајућа коалиција која је дошла на власт након промјене режима 2020. године "економски и финансијски девастирала Црну Гору", због "њихове анти-ЕУ политике". Коалициона влада се обавезала да ће Црна Гора остати на свом путу Европске уније. Милатовић је, уз подршку владајућих партија у другом кругу, изразио снажну подршку земљи која тежи чланству у ЕУ. Ђукановић је рекао да "политика владајуће већине показује другачије". Ђукановић је релативизовао и бројне случајеве корупционашких афера, које је током његовог руковођења Црном Гором доживљавало као кључни проблем, рекавши да корупција "постоји у свим земљама свијета". [116] [117]

Ђукановић је током кампање изнео оштре оптужбе на рачун свог противника, наводећи да Милатовић „уништава животе људи“, чак и да је „одговоран за смрт“ током пандемије ЦОВИД-19. Ђукановић је у више наврата оптуживао Милатовића да је, некако тајно, „радио за великосрпски пројекат“ и за то примао новац, не образлажући те наводе, док су активисти и функционери Ђукановићеве странке свакодневно ширили тврдње да је кандидат Европе сада! покрета који заправо „ради за интересе Србије и Русије“, називајући Милатовића „антицрногорским и антиевропским кандидатом“, као и оптужујући га да наводно „угрожава националне интересе, суверенитет и независност Црне Горе“. Аналитичари наводе да је за скоро све изборне циклусе у Црној Гори од увођења вишепартијског система 1990. године била карактеристична негативна кампања, наводећи је као један од разлога што Црна Гора још није изграђена у пуну либералну демократију., а да су најчешћи узроци „страх од конкуренције и слабост кандидата владајућих“ током деценија бившег режима на челу са Ђукановићем. [118] [119] [120] [121] [122] [123] Милатовић је у одговору рекао да "Ђукановић плаши грађане препознатљивим методама негативне кампање", називајући га "лажним заштитником нације" и "диктатором прошлости". Он је додао: „Сасвим је јасно да је дошло вријеме када снаге окупљене око идеје боље Црне Горе побјеђују на свим нивоима, на идеји која почива на слободи, правди, животном стандарду и економском напретку“.[124] [125] [126] [127] Министарство унутрашњих послова је 23. марта потврдило да је председничком кандидату Милатовићу додељена полицијска заштита, коју је његова организација затражила због страховања да је био физички угрожен. [128]

Невладине организације које су посматрале изборни процес забиљежиле су медијску негативну кампању, спиновање и дезинформације, које су углавном гурали српски и црногорски националистички медији повезани са Ђукановићевом ДПС-ом и ДФ-ом Андрије Мандића. [129] Посматрачи невладиних организација позвали су и Националну агенцију за превенцију корупције (АСК) да истражи случај онлајн плаћене негативне кампање против Милатовића. [130]

Резултати

Дана 6. априла, Државна изборна комисија је објавила коначне резултате првог и другог круга.[131]

Кандидат Странка 1. круг

19. март 2023.

2. круг

2. април 2023.

Гласови % Гласови %
Јаков Милатовић Европа сад 97.867 28,92 221.592   58,88
Мило Ђукановић Демократска партија социјалиста Црне Горе 119.685 35,37 154.769 41,12
Андрија Мандић Демократски фронт 65.394 19,32
Алекса Бечић Демократска Црна Гора 37.563 11,10
Драгиња Вуксановић Станковић Социјалдемократска партија Црне Горе 10.669 3,15
Горан Даниловић Уједињена Црна Гора 4.659 1,38
Јован Радуловић Независан 2.574 0,76
Укупно 338.411 100,00 376.361 100,00
Важећи гласови 338.411 99,07 376.361 98,97
Неважећи гласови 3.169 0,93 3.920 1,03
Укупно гласова 341.581 100,00 380.281 100,00
Регистровани гласачи/излазност 542.154 63,00 542.154 70,14
Извор: Државна изборна комисија [132]

Удео гласова

Први круг‍
Ђукановић
  
 119.673 35,37%
Милатовић
  
 97.858 28,92%
Мандић
  
 65.386 19,32%
Бечић
  
 37.561 11,10%
Остали
  
 17.902 5,29%
Други круг‍
Милатовић
  
 221.592 58,88%
Ђукановић
  
 154.769 41,12%

Резултати по општинама

Први круг

Прелиминарни резултати у првом кругу:

Општина Кандидат Излазност
Ђукановић Милатовић Мандић Радуловић Даниловић Бечић Вуксановић %
Андријевица[133] 740 625 882 8 24 220 13 65,29
Бар 9.558 5.217 3.113 319 317 2.200 953 54,50
Беране[134] 3.541 4.216 4.374 46 266 1.657 87 45,48
Бијело Поље 9.897 6.779 4.316 116 425 1.643 851 61,04
Будва[135] 3.154 2.695 3.986 102 122 1.132 316 61,64
Гусиње 1.024 97 30 8 2 17 179 30,12
Даниловград[136] 2.774 3.892 1.497 86 116 961 163 72,43
Жабљак[137] 673 602 526 5 14 278 12 70,07
Зета 1.745 2.414 3.620 61 86 1.389 77 74,88
Колашин 1.095 1.239 906 31 160 940 62 73,22
Котор 3.872 2.548 1.725 123 162 1.313 397 55,26
Мојковац[138] 1.560 1.027 1.233 22 228 624 35 72,32
Никшић 13.727 12.103 8.159 232 499 4.773 853 81,86
Петњица 1.865 177 13 15 2 159 98 37,71
Плав 2.652 514 653 33 16 166 372 47,00
Плужине[139] 189 580 739 8 24 190 10 74,11
Пљевља[140] 4.435 4.002 6.538 48 188 2.107 108 68,44
Подгорица 30.477 37.743 16.117 717 1.482 10.232 2.686 69,25
Рожаје[141] 6.542 1.382 268 56 18 703 596 41,85
Тиват 2.906 2.000 1.400 83 120 751 319 63,84
Тузи[142] 3.743 660 827 35 3 516 306 49,94
Улцињ 4.163 775 341 103 35 1.536 438 36,48
Херцег Нови[143] 3.557 4.749 3.179 136 277 3.130 268 60,07
Цетиње[144] 4.501 1.265 215 166 33 670 1.224 61,79
Шавник 671 226 412 1 25 60 11 81,88
Извор: Државна изборна комисија[145]

Други круг

Општина Мило Ђукановић Јаков Милатовић Регистровани бирачи Излазност
Гласови % Гласови %
Андријевица 925 32,69% 1.905 67,31% 3.846 65,30
Бар 12.330 50,09% 12.286 49,91% 39.869 62,45
Беране 4.291 26,66% 11.805 73,34% 23.409 66,63
Бијело Поље 13.067 47,64% 14.362 52,36% 39.362 68,75
Будва 4.038 31,53% 8.770 68,47% 18.847 68,23
Гусиње 1.513 88,79% 191 11,21% 4.549 37,83
Даниловград 3.330 31,99% 7.080 68,01% 13.170 79,45
Жабљак 709 31,26% 1.559 68,74% 3.010 73,49
Зета 2.101 21,11% 7.852 78,89% 12.542 79,52
Колашин 1.291 27,17% 3.461 72,83% 6.054 79,34
Котор 5.119 41,75% 7.141 58,25% 18.385 67,63
Мојковац 1.794 35,50% 3.260 64,50% 6.538 78,34
Никшић 16.941 38,19% 27.419 61,81% 57.326 75,20
Петњица 2.676 87,91% 368 12,09% 6.259 48,65
Пљевља 5.269 28,33% 13.332 71,67% 24.452 76,39
Плав 3.721 72,38% 1.420 27,62% 9.374 55,43
Плужине 237 12,54% 1.653 87,46% 2.349 79,31
Подгорица 37.122 34,51% 70.438 65,49% 143.608 75,20
Рожаје 11.004 83,26% 2.213 16,74% 22.836 58,31
Тиват 3.470 42,31% 4.731 57,69% 12.007 69,02
Тузи 5.855 82,01% 1.284 17,98% 12.383 57,31
Улцињ 6.515 68,80% 2.955 31,20% 20.566 46,10
Херцег Нови 4.210 25,32% 12.417 74,68% 25.462 66,14
Цетиње 6.353 71,31% 2.556 28,69% 13.372 67,16
Шавник 735 47,95% 798 52,05% 1.777 87,56

Референце

  1. ^ Đurović raspisala: Predsjednički izbori 19. marta, RTCG - Radio Televizija Crne Gore, 16 January 2023
  2. ^ „Ђукановић признао пораз, честитао Милатовићу и игнорисао новинаре”. politika.rs. 3. април 2023. Приступљено 3. април 2023. 
  3. ^ „Državna izborna komisija - Crna Gora : Konačni rezultati izbora za Predsjednika Crne Gore”. dik.co.me. Архивирано из оригинала 2021-04-26. г. Приступљено 2021-04-26.  Retrieved 2023-01-24.
  4. ^ Montenegro's long-ruling Djukanovic launches bid for third presidential term, Reuters, 25 February 2023
  5. ^ Milo Djukanovic: Election May Decide Fate of Montenegrin Ex-Strongman, BalkanInsight, 14 March 2023
  6. ^ A fresh face and dirty games in Montenegro’s presidential election, IntelliNews, 16 March 2023
  7. ^ The identity question as a sticking point, 17 March 2023
  8. ^ Predsjednički izbori u Crnoj Gori: Ko će u drugi krug?, DW
  9. ^ Presidential Elections Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2017) European Elections Database
  10. ^ Lista predsjedničkih kandidata do 3. marta, potreban 8.101 potpis, RTCG, 19 January 2023. Retrieved 2023-03-03.
  11. ^ Održan sastanak lidera opozicije, Vijesti, 8 February 2023.
  12. ^ Volio bih da predsjednički kandidat bude Milica Pejanović-Đurišić, 7 February 2023
  13. ^ NEIZVJESNO DA LI ĆE SE KANDIDOVATI ĐUKANOVIĆ, Adria TV, 22 January 2023
  14. ^ Pokret ‘Evropa sad’: DPS izgubio izbore, imat ćemo vlast u Podgorici, Al Jazeera, 23 October 2023
  15. ^ а б в Predsjednički izbori u Crnoj Gori: Ko će u drugi krug?, DW
  16. ^ а б Lekić izlazi na crtu Đukanoviću?, Dan, 30 November 2022. Retrieved 2023-01-07.
  17. ^ P.O. „Preokret u Crnoj Gori - SNP traži da Lekić bude kandidat za predsednika i rekonstrukciju vlade”. Politika Online. Приступљено 2022-12-03. 
  18. ^ Lekić pobjeđuje Đukanovića na predstojećim predsjedničkim izborima, Adria TV, 5 December 2022. Retrieved 2023-01-24.
  19. ^ Abazović: Bečićeva pobjeda neupitna, 16 March 2023
  20. ^ Spajić predsjednički kandidat Pokreta Evropa sad, Vijesti, 29 January 2023
  21. ^ "Evropa sad" priložila dokumentaciju: Spajić ispunjava uslove za predsjedničku kandidaturu, Dan, 15 February 2023
  22. ^ DIK postupala selektivno, RTCG, 21 February 2023
  23. ^ DIK morao da odlučuje o dokazima i činjenicama, RTCG, 19 February 2023
  24. ^ Nedovoljan osnov za odbijanje kandidature, Vijesti, 19 February 2023
  25. ^ CDT: DIK je postao direktni učesnik u predsjedničkim izborima, Vijesti, 19 February 2023
  26. ^ Zašto se DIK bavi Spajićem iako nije predsjednički kandidat: Nadgledaju, ali i kroje izbornu trku, Vijesti, 16 February 2023
  27. ^ Obraćanjem RIK-u Srbije, dozvolili smo miješanje druge države u izborni proces, PRESS, 15 Fehbruary 2023
  28. ^ Politička odluka DIK-a, proceduru osporio i predsjednik institucije, 18 February 2023
  29. ^ Mandić potvrdio da ima i državljanstvo Srbije, 2 February 2023
  30. ^ CDT: Na sjednici DIK-a niko nije otvorio pitanje dvojnog državljanstva Mandića, Dan, 5 February 2023
  31. ^ Gužva i konfuzija' u trci za predsjednika Crne Gore, RSE, 7 February 2023
  32. ^ Predsjednički izbori: analiza i procjene, Vijesti, 22 February 2023
  33. ^ Spajić: Ozvaničena saradnja lidera jedinstvenog DPS-a, MINA, 18 February 2023
  34. ^ Milatović napadnut na Cetinju, RTCG, 10 March 2023
  35. ^ Andrija Popović tvrdi da su iz Evrope sad izazvali incident na CT; Milović: Sramne dezinformacije, Dan, 11 March 2023
  36. ^ Šef mladih DPS Cetinje podržao napad na Milatovića: "Belveder nije pao, Jakov jeste", Vijesti, 10 March 2023
  37. ^ Milatović se želi predstaviti žrtvom, naš skup bio je nenasilan, Analitika, 10 March 2023
  38. ^ [Sekulović: Milatović preda mnom nikad nije rekao "šta ako pogine deset Crnogoraca"], Vijesti, 15 March 2023
  39. ^ Izvrtanje izjave i pravdanje nasilja: Princip se brani i u Parizu i na Cetinju, Vijesti, 13 March 2023
  40. ^ а б A fresh face and dirty games in Montenegro’s presidential election, IntelliNews, 16 March 2023
  41. ^ а б The identity question as a sticking point, 17 March 2023
  42. ^ Montenegro's long-ruling Djukanovic launches bid for third presidential term, Reuters, 25 February 2023
  43. ^ Milo Djukanovic: Election May Decide Fate of Montenegrin Ex-Strongman, BalkanInsight, 14 March 2023
  44. ^ Jokić predala žalbu, traži da Ustavni sud poništi kandidaturu Đukanovića, Vijesti, 28 February 2023
  45. ^ Građanska akcija : DIK da poništi kandidaturu Đukanovića, Vijesti, 28 February 2023
  46. ^ „DIK utvrdio redosljed na listi kandidata za predsjedničke izbore”. MINA (на језику: енглески). 2023-03-04. Приступљено 2023-03-09. 
  47. ^ „Đukanoviću potvrđena kandidatura za predsjednika”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-02-26. 
  48. ^ а б „Potvrđene kandidature Bečića i Milatovića, odbijena Matijaševića”. RTCG. 28. 2. 2023. Приступљено 28. 2. 2023. 
  49. ^ „ANDRIJA MANDIĆ KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA: DIK Crne Gore proverila potpise birača koji su podržali lidera Demokratskog fronta”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-02-08. 
  50. ^ „Potvrđena predsjednička kandidatura Raduloviću”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-03-03. 
  51. ^ „DIK potvrdio predsjedničku kandidaturu Gorana Danilovića”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-02-27. 
  52. ^ „DIK potvrdio kandidaturu Vuksanović Stanković”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-02-24. 
  53. ^ а б „DIK potvrdio kandidature Milatovića i Bečića za predsjednika Crne Gore, Raduloviću nedostaje 2.613 validnih potpisa”. Vijesti. 28. 2. 2023. 
  54. ^ а б „“Novi pobjeđuje” podržao Aleksu Bečića za kandidata za predsjednika Crne Gore”. CdM. 1. 3. 2023. 
  55. ^ а б „Plenum 083 podržao Bečića u susret izborima”. Vijesti. 7. 3. 2023. 
  56. ^ URA podržala Bečića
  57. ^ [1] Demokratska srpska stranka podržala Bečića
  58. ^ „Ujedinjena predala DIK-u potpise podrške kandidaturi Danilovića”. Vijesti. 26. 2. 2023. 
  59. ^ „Đukanović predsjednički kandidat DPS-a: Izbori će odrediti dalji pravac razvoja države”. Vijesti. 24. 2. 2023. 
  60. ^ „SD podržao Đukanovića”. Vijesti. 25. 2. 2023. 
  61. ^ „Odlučili: Liberali podržali Đukanovića”. CdM. 2. 3. 2023. 
  62. ^ HGI podržao Đukanovića, 11 March 2023
  63. ^ [2], 13 March 2023
  64. ^ а б в Бошњаци и Албанци подржали Ђукановића у трци за председника
  65. ^ Partija crnogorskih Muslimana dala podršku Đukanoviću
  66. ^ а б GP Nova Ljevica: Svi kojima je u srcu Crna Gora da daju svoj glas Đukanoviću ili Vuksanović-Stanković
  67. ^ https://www.vijesti.me/vijesti/politika/648017/dps-premijer-spanije-uputio-pismo-podrske-djukanovicu-pred-izbore DPS: Premijer Španije uputio pismo podrške Đukanoviću pred izbore
  68. ^ https://www.vijesti.me/vijesti/politika/648085/i-kovacevski-podrzao-djukanovica-ne-treba-isticati-koliko-su-ovi-izbori-vazni-za-buducnost-crne-gore I Kovačevski podržao Đukanovića: Ne treba isticati koliko su ovi izbori važni za budućnost Crne Gore
  69. ^ https://www.cdm.me/politika/podrska-dukanovicu-od-evropskih-socijalista Podrška Đukanoviću od Evropskih socijalista
  70. ^ https://www.vijesti.me/vijesti/politika/648227/poslanik-ep-sider-podrzao-djukanovica-od-posebnog-znacaja-je-da-se-podrzi-proevropski-put Poslanik EP Šider podržao Đukanovića: Od posebnog značaja je da se podrži proevropski put
  71. ^ https://www.vijesti.me/vijesti/politika/649952/becirovic-podrzao-djukanovica-ni-nama-u-bih-nije-svejedno-kakav-cete-izbor-napraviti-u-nedjelju Bećirović podržao Đukanovića: Ni nama u BiH nije svejedno kakav ćete izbor napraviti u nedjelju
  72. ^ „Andrija Mandić predsjednički kandidat”. Vijesti. 2. 2. 2023. 
  73. ^ „SNP podržao Mandića”. Vijesti. 28. 2. 2023. 
  74. ^ Podrška Andriji Mandiću logična i prirodna, RTCG, 24 February 2023
  75. ^ Vesna Bratić podržala Andriju Mandića, RTCG, 11 March 2023
  76. ^ а б Расељени уз Мандића: Подршка за председничке изборе у ЦГ, Новости, 11 March 2023
  77. ^ а б Srpski nacionalni savjet podržао Mandića: Jedino njegovim izborom bićеmo i građаni i Srbi, Portal Analitika, 15 March 2023
  78. ^ а б https://www.dan.co.me/vijesti/izbori/dodik-podrzao-mandica-znam-koliko-ti-je-stalo-do-crne-gore-pobijedices-5167225 Dodik podržao Mandića: Znam koliko ti je stalo do Crne Gore, pobijedićeš
  79. ^ „DIK potvrdio kandidature Milatovića i Bečića za predsjednika Crne Gore, Raduloviću nedostaje 2.613 validnih potpisa”. Vijesti. 28. 2. 2023. 
  80. ^ URA još vaga, CIVIS za Milatovića, Vijesti, 8 March 2023
  81. ^ Demohrišćanski pokret podržao kandidaturu Milatovića za predsjednika Crne Gore, Vijesti, 24 February 2023
  82. ^ SPP podržao Milatovića, Vijesti, 9 March 2023
  83. ^ Novska lista podržala Jakova Milatovića na predsjedničkim izborima, Vijesti, 3 March 2023
  84. ^ „Novaković Cakan: Biram Bar podržava Milatovića na predsjedničkim izborima”. CdM. 2. 3. 2023. 
  85. ^ "Ne damo Nikšić" podržao Milatovića, Vijesti, 2 March 2023
  86. ^ „Durmitorska inicijativa podržala Milatovića”. Vijesti. 8. 3. 2023. 
  87. ^ Alternativa prikuplja potpise podrške kandidatu Pokreta Evropa sad, Vijesti, 20 February 2023
  88. ^ [3], CDM, 13 March 2023
  89. ^ Krivokapić podržao Milatovića: Glas za Mandića u prvom krugu je glas za pobjedu Đukanovića u drugom
  90. ^ „SDP predao predsjedničku kandidaturu Draginje Vuksanović Stanković”. Vijesti. 22. 2. 2023. 
  91. ^ Vuksanović Stanković: Očekujemo podršku Force i njihovih birača, Vijesti, 7 March 2023
  92. ^ „Na Đukanovićevoj završnoj konvenciji Čanak, Biserko i Rada Trajković”. Вечерње новости. 31. март 2023. Приступљено 3. април 2023. 
  93. ^ SNP: Puna podrška Milatoviću u drugom krugu izbora
  94. ^ URA podržala Milatovića: Vrijeme je za novu, modernu Crnu Goru
  95. ^ Milačić: Puna podrška Milatoviću u drugom krugu predsjedničkih izbora
  96. ^ Вучинић подржао Милатовића у другом кругу
  97. ^ [4] Demokratska srpska stranka podržala Milatovića
  98. ^ Bečić podržao Milatovića: Ključni zadatak pobjeda nad Đukanovićem
  99. ^ Danilović podržao Milatovića: Uspjećemo, važni su ljudi
  100. ^ Mandić pozvao građane da u drugom krugu glasaju za Milatovića
  101. ^ Prva debata predsjedničkih kandidata, RTCG, 8 March 2023
  102. ^ Milo Đukanović i Andrija Mandić snimili TV duel u hotelu Hilton u Podgorici, PRESS, 16 March 2023
  103. ^ TV Vijesti: Završna debata - predsjednički izbori 2023, Vijesti, 16 March 2023
  104. ^ „Mandić: Podrška Milatoviću, bez DF-a nema pobjede”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-03-29. 
  105. ^ portal, D. A. N. (2023-03-23). „ДАН - Danilović podržao Milatovića: Uspjećemo, važni su ljudi”. www.dan.co.me. Приступљено 2023-03-29. 
  106. ^ „Bečić podržao Milatovića u drugom krugu”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-03-29. 
  107. ^ „Pogledajte atmosferu u štabu Mila Đukanovića”. telegraf.rs. Приступљено 5. 4. 2023. 
  108. ^ javnosti, Glas, SPEKTAKULARNI OBRT! Draginja Vuksanović Stanković poziva birače da glasaju PROTIV MILA ĐUKANOVIĆA! (на језику: српски), Приступљено 2023-04-05 
  109. ^ Duel predsjedničkih kandidata na TVCG, RTCG, 29 March 2023
  110. ^ а б Montenegro to elect president in tight race after year of deadlock, Reuters, 31 March 2023
  111. ^ а б Montenegro vote pits incumbent president against new blood, AP News, 31 March 2023
  112. ^ Euractiv: Crna Gora u "statusu kvo" ne bi bila dobra vijest za Brisel, da bude primjer ostalima u procesu proširenja, Vijesti, 23 March 2023
  113. ^ Đukanović: Od dijaspore i manjina očekujem najmanje 40 hiljada novih glasova, RTCG, 24 March 2023
  114. ^ "Dijaspora ne zaslužuje da je tretiraju kao rezervoar glasova", RTCG, 26 March 2023
  115. ^ Milatović: Đukanović će u drugom krugu uzeti ispod 100.000 glasova, on i Šešelj su stari drugari, Vijesti, 23 March 2023
  116. ^ Long-serving Montenegro president to face newcomer in runoff vote, Euronews, 25 March 2023
  117. ^ Montenegro's president: EU's neglect gave Russia a platform, AP News, 28 March 2023
  118. ^ Đukanović: Njihova ideja je da Crnu Goru treba dokusuriti, posljednji je tren da se probudimo iz sna, 26 March 2023
  119. ^ DPS: Milatović bi da prevari proevropske birače, RTCG, 24 March 2023
  120. ^ DPS: Milatović novo lice ispred starog anticrnogorskog političkog programa, Vijesti, 27 March 2023
  121. ^ Đukanović: Milatović nastupa s platforme Velike Srbije, 27 March 2023
  122. ^ Đukanović: Možete biti ljuti na mene, ali je li to dovoljan razlog da glasate protiv Crne Gore?, Dan, 27 March 2023
  123. ^ Da li je u izbornoj kampanji sve dozvoljeno: Igra neistinama do uništenja protivnika, Vijesti, 30 March 2023
  124. ^ Milatović: Đukanović prepoznatljivim metodama plaši građane, Crnoj Gori je dosta lažnih branitelja, Vijesti, 30 March 2023
  125. ^ Reprezent politike prošlosti, nepravde i korupcije u nedjelju voljom građana odlazi u prošlost, Vijesti, 30 March 2023
  126. ^ Milatović: Građani 2. aprila odlučuju hoće li okrenuti leđa prošlosti, Vijesti, 30 March 2023
  127. ^ Milatović: Pobjeđuju snage okupljene oko ideje o boljoj Crnoj Gori, MINA, 28 March 2023
  128. ^ Milatoviću ugrožena bezbjednost?, Vijesti, 23 March 2023
  129. ^ Raskrinkavanje.me: Kako se ponašaju pojedini mediji nakon prvog kruga izbora: Ili otimaš crkvu, ili si četnik ili glup, 28 March 2023
  130. ^ CDT: Anonimna, plaćena negativna kampanja protiv Milatovića, ASK da isprati slučaj, Vijesti, 29 March 2023
  131. ^ „Saziv za 115. sjednicu”. Saziv za 115. sjednicu. 5. 4. 2023. Приступљено 5. 4. 2023.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ); |first1= захтева |last1= у Editors list (помоћ)
  132. ^ „KONAČNI REZULTATI IZBORA ZA PREDSJEDNIKA CRNE GORE” (PDF). Државна изборна комисија. 6. 4. 2023. Приступљено 6. 4. 2023. 
  133. ^ „Записник о раду општинске изборне комисије за утврђивање резултата гласања за избор предсједника Црне Горе на бирачким мјестима у општини Андријевица” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2023. г. Приступљено 22. 3. 2023. 
  134. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Беране” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2023. г. Приступљено 22. 3. 2023. 
  135. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на територији општине Будва” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2023. г. Приступљено 22. 3. 2023. 
  136. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Даниловград” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2023. г. Приступљено 22. 3. 2023. 
  137. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Жабљак” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2023. г. Приступљено 22. 3. 2023. 
  138. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Херцег Нови” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2023. г. Приступљено 22. 3. 2023. 
  139. ^ „Записник о раду општинске изборне комисије за утврђивање резултата гласања за избор предсједника Црне Горе на бирачким мјестима у општини Плужине” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 3. 2023. г. Приступљено 21. 3. 2023. 
  140. ^ „Записник о раду општинске изборне комисије за утврђивање резултата гласања за избор предсједника Црне Горе на бирачким мјестима у општини Пљевља” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 3. 2023. г. Приступљено 21. 3. 2023. 
  141. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Рожаје” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 3. 2023. г. Приступљено 21. 3. 2023. 
  142. ^ „Извјештај о раду изборне комисије општине Тузи за утврђивање резултата за педсједничке изборе” (PDF). Државна изборна комисија. Приступљено 21. 3. 2023. 
  143. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Херцег Нови” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2023. г. Приступљено 22. 3. 2023. 
  144. ^ „Пројекција резултата по бирачким мјестима — Општина: Цетиње” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 3. 2023. г. Приступљено 22. 3. 2023. 
  145. ^ „Погледајте резултате по општинама”. РТЦГ. 20. 3. 2023. Архивирано из оригинала 20. 3. 2023. г. Приступљено 21. 3. 2023. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избори_за_предсједника_Црне_Горе_2023.&oldid=27695283”