Повереништва при Председништву АСНОС
Повереништва при Председништву АСНОС имала су функцију и карактер прелазне Владе Србије, у периоду од ослобођења делова Србије, новембра 1944. до конституисања органа Федералне Државе Србије, априла 1945. године. Формирана су 18. новембра 1944. одлуком Председништва АСНОС и имала су дванаест ресора. Укинута су 9. априла 1945. када је Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије (АСНОС) преименована у Народну скупштину Србије, која је истог дана изабрала Народну Владу Србије.
| Повереништва при Председништву АСНОС | |
|---|---|
 Синиша Станковић | |
| Преглед | |
| Успостављена | 18. новембар 1944. |
| Држава | Србија |
| Уређење | привремена влада |
| председник владе | Синиша Станковић |
| Седиште | Београд |
| Расформирана | 9. април 1945. |
Историјат
уредиОдмах након ослобођења већег дела Србије, у Београду је 9. новембра 1944. сазвана Велика антифашистичка народно-ослободилачка скупштина Србије на којој је конституисана Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије (АСНОС) као врховни законодавни и извршни орган државне власти Србије. На челу АСНОС налазило се Председништво чији је председник био Синиша Станковић, а потпредседници — Александар Ранковић, Станоје Симић и Радован Грујић. Како би рад Председништва АСНОС био ефектнији оно је 18. новембра 1944. донело одлуку о образовању повереништва при Председништву и именовало поверенике који су чинили највишу привремену извршну власт.[1]
Главни задаци повереништава при Председништву АСНОС били су нормализација живота и рада, на ослобођеном подручју. Посебна улога била је намењена Повереништву за обнову, које је имало задатак да организује привреду, координира и нормализује рад на економском обнављању са пдругим повереништвима. Повереништво за обнову укинуто је јануара 1945, када је формиран Привредни савет на чијем се челу налазио дотадашњи повереник Павле Савић.[2] Повереништво за народно здравље организовало је посебну акцију на сузбијању пегавог тифуса на подручју Србије, док је Повереништво финансија донело је уредбу о оснивању Привредне банке Србије, давању помоћи необезбеђеним породицама погинулих бораца НОВ и ПОЈ, инвалидима и жртвама фашистичког терора. Повереништво пољопривреде организовало је прикупљање летине и пролећу сетву, издало посебну нардебу којом се забрањује клање стоке у Србији, како би се обновио десетковани сточни фонд.[2]
Повереништво за просвету, поред израде новог буквара, преузело је на себе издавање јединствених уџбеника државног издања, помоћних књига и наставних средстава за народне, грађанске, учитељске и средње школе. Решењима овог Повереништвапрестали су да важе закони о универзитету из 1941. и поништена сва постављења и унапређења на Универзитету у Београду, након 6. априла 1941. године. До марта 1945. ПОвереништвео је успело да организује рад 2.397 основних школа, свих гимназија, а недостатак наставног кадра, надокнађен је укључивањем у наставу несвршених ђака гимназије и учитељских школа.[3]
До априла 1945. Повереништва су успела да делом оживе привреду, организују нове органе власти, организују исхрану и снабдевање, посебно за Југословенску армију (ЈА) системом реквизије. На социјалном и здравственом плану повереништва су увела мобилизацију лекара, покренула решавање проблема близу 300.000 избеглица у Србији, обнову здравствених установа и апотека, набавку лекова, кампању борбе против пегавца и других заразних болести. Повереништво социјалне политике поред помоћи жртвама рата, организовало је смештај социјално угрожене деце слањем у Бугарску.[3]
На Другом заседању АСНОС, одржаном у Београду од 7. до 9. априла 1945. АСНОС је преименован у Народну скупштину Србије, која је потом изабрала прву Народну Владу Србије.[1][4]
Састав Повереништва
уреди| Функција | Име и презиме | Странка | Напомена | Реф. |
|---|---|---|---|---|
| председник Председништва АСНОС | Синиша Станковић | КП Југославије | [3] | |
| повереник за обнову | Павле Савић | КП Југославије | [3] | |
| повереник за грађевине | Михаило Ђуровић | Народна радикална странка | [3] | |
| повереник за привреду | Миливоје Перовић | КП Југославије | [3] | |
| повереник за исхрану | Живота Ђермановић | Народна сељачка странка | [3] | |
| повереник за просвету | Митра Митровић | КП Југославије | [3] | |
| повереник за народно здравље | Војислав Дулић | КП Југославије | [3] | |
| повереник за социјалну политику | Светозар Крстић | [3] | ||
| повереник за финансије | Мита Станисављевић | [3] | ||
| повереник за правосуђе | Милован Крџић | [3] | ||
| повереник за унутрашњих послова | Милентије Поповић | КП Југославије | [3] | |
| повереник за пољопривреду | прота Милан Смиљанић | Народна радикална странка | [3] | |
| повереник за шуме | Петар Мундрић | [3] |
Референце
уредиЛитература
уреди- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945. (PDF). Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. COBISS.SR 101286151
- Владе Србије 1804—2005. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 2005. COBISS.SR 17034764
