Президијум Народне скупштине НР Црне Горе
Президијум Народне скупштине НР Црне Горе био је колективни шеф државе у Народној Републици Црној Гори од 17. априла 1945. до 4. фебруара 1953. године. Настао је трансформацијом Председништва ЦАСНО у Председништво Црногорске народне скупштине, а дефинисан је Уставом НР Црне Горе из 1947. године. Укинут је доношењем Уставног закона, након чега је функција шефа државе у НР Црној Гори пренета на функцију председника Народне скупштине.
Президијум Народне скупштине НР Црне Горе | |
---|---|
Тип | колективни шеф државе |
Статус | укинуто |
Седиште | Титоград НР Црна Гора ФНР Југославија |
На функцију именује | Народна скупштина НР Црне Горе |
Дужина мандата | четири године |
Основано | 17. април 1945. |
Укинуто | 4. фебруар 1953. |
Историјат
уредиНа Трећем заседању Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Црне Горе и Боке (ЗАВНОЦГиБ) одржаном од 13. до 15. јула 1944. у Колашину ЗАВНОЦГиБ прерасло је у Црногорску антифашистичку скупштину народног ослобођења (ЦАСНО). На истом заседању изабрано је Председништво ЦАСНО, које је имало 15 чланова. Председник је био др Нико Миљанић, потпредседници: Божо Љумовић, Петар Томановић и Јован Ћетковић; секретари: Вељко Зековић и Владо Латаревић, а чланови: Иван Милутиновић, Јово Радовић, Блажо Јовановић, Пеко Дачевић, Марија Митровић, др Мехмед Хоџић, Мирко Крџић, Михаило Грбић и Андрија Мугоша.[1] На наредном заседању, одржаном од 15. до 17. априла 1945. ЦАСНО је прерастао у Црногорску народну скупштину, а Председништво ЦАСНО у Председништво Црногорске народне скупштине, у које су тада изабрани — председник Милош Рашовић, потпредседници: Андрија Мугоша и Јоксим Радовић; секретар Нико Павић и чланови: Милован Ђилас, Божо Љумовић, Јово Андоновић, Милоје Добрашиновић, Веселин Чуквас, Блажо Јовановић, Гавро Цемовић, Саво Челебић и Мухамед Хаџисмаилагић. Председник Предесништва био је уједно и председник Црногорске народне скупштине.[2]
Усвајањем Закона о имену Народне Републике Црне Горе 15. фебруара 1946. Председништво Црногорске народне скупштине преименовано је у Президијум Народне скупштине. Након избора за Уставотворну скупштину НР Црне Горе, одржаних 3. новембра 1946, конституисана је Уставотворна скупштина, која је 20. новембра изабрала Президијум Уставотворне скупштине, чији је председник поново био Рашовић. Уставотворна скупштина усвојила је 31. децембра 1946. Устав Народне Републике Црне Горе којим је дефинисана улога Президијума Народне скупштине који је био колективни орган и састојао се од председника, три потпредседника, једног секретара и највише 11 чланова. Истог дана када је усвојен Устав, Президијум Уставотворне скупштине преименован је у Президијум Народне скупштине.
После избора за Народну скупштину одржаних 8. октобра 1950. Народна скупштина је 6. новембра 1950. изабрала нови Президијум чији је председник био Никола Ковачевић. Након што је Народна скупштина ФНРЈ 13. јануара 1953. усвојила Уставни закон о основама друштвеног и политичког уређења ФНРЈ, којим је између осталог укинут Президијум Народне скупштине ФНРЈ, Народна скупштина НР Црне Горе је 4. фебруара 1953. усвојила Уставни закон о основама друштвеног и политичког уређења НР Црне Горе којим је укинут Президијум Народне скупштине Црне Горе.
Председници
уредиСазив скупштине | Број | Име и презиме | Животни век | Мандат | Трајање мандата | Назив функције | Реф. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Почетак | Крај | |||||||
— | 1 | Нико Миљанић | 1892—1957. | 15. јул 1944. | 17. април 1945. | 276 дана | Председник Председништва ЦАСНО | |
2 | Милош Рашовић | 1893—1988. | 17. април 1945. | 15. фебруар 1946. | 5 година, 213 дана | Председник Председништва Црногорске народне скупштине | ||
15. фебруар 1946. | 20. новембар 1946. | Председник Президијума Народне скупштине НР Црне Горе | ||||||
1946—1950. | 20. новембар 1946. | 31. децембар 1946. | Председник Президијума Уставотворне скупштине НР Црне Горе | |||||
31. децембар 1946. | 6. новембар 1950. | Председник Президијума Народне скупштине НР Црне Горе | ||||||
1950—1953. | 3 | Никола Ковачевић | 1890—1964. | 6. новембар 1950. | 4. фебруар 1953. | 2 године, 90 дана |
Референце
уреди- ^ Hronologija 2 1980, стр. 280.
- ^ Hronologija 2 1980, стр. 345.
Литература
уреди- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598