Прелом ребара,[1] (лат. fractura costarum), је делимични или потпуни прекид континуитета ребара, настао као последица дејства механичке силе која надмашује отпорност коштаног ткива. Механичка сила на месту деловања оштећује и меке структуре па су преломи ребара често удружени са нагњечењем, огуљотином или раздерином.[2]

Прелом ребара
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностургентна медицина
МКБ-10S22.3-S22.4
МКБ-9-CM807.0, 807.1
DiseasesDB11553
eMedicineemerg/204 radio/609
MeSHD012253

Етиологија уреди

Пошто грудни кош заузима велики део тела, он има истурени положај и често је склон повредама. У току тих повреда, ребра су највише изложена повредама, па и преломима ребара. Код млађих особа, захваљујући еластичности ребара, појава прелома је знатно ређе него код старијих особа, код којих осим закречености хрскавице настаје и старачка остеопороза.[3]

Како је је средњи део грудног коша најистуренији, најчешће се преломи ребара јављају код средњих ребара, а најређе код горња три, која су на известан начин заклоњена кључном кости.[4] Локализација прелома је најчешћа на предњим или задњим завојима, а проузрокована је непосредним (директним) или посредним (индиректним) дејством силе.

Фактора ризика уреди

Прелому ребра обично претходи значајна повреда и већина прелома ребара су последица несрећног догађаја. Преломи ребра могу настати и спонтано или у току неадекватне повреде у чијој основи су болести као што је остеопороза или коштане метастазе. Најчешћи фактори ризика за прелом ребара су:[3]

Врсте прелома уреди

Попречни преломи

Попречни преломи ребара обично су изазвани директним и снажним ударом механичког оруђа у грудни кош. Код ови прелома преломљени крајеви кости понекад бивају утиснути у дубину, па могу изазвати расцеп поребрице и повреде унутрашњих органа (плућеа срце, крвне судове)

Коси преломи

Коси преломи ребара обично су изазвани посредним дејством механичке силе, при компресији грудног коша. Најчешће су локализовани на предњој или задњој кривини. Код ових прелома фрагменти су оштри, а површина прелома је управљена медијално (према средини) или латерално (према споља), те ако је поломљено више ребара настајуе знатна покретљивост и деформација зида грудног коша изнад места повреде.

Прелом у виду капка

Сегментални прелом ребара (два или више) у истим линијама (две или више), клинички је познат као „торакални (грудни) капак“. Зато се грудни капак, дефинише као прелома најмање три узастопна ребра на најмање две локације. Са тачке ургентног збрињавања ова врста прелома је значајна јер доводи до поремећаја вентилације плућа, са пратећом хипоксемијом. Грудни капак се може јати код 10% повреда зида грудног коша и, повезани су са стопом смртности до 36% због парадоксалног дисања, и дужих периода механичке вентилацију која може довести до упале плућа и сепсе.[5][6]

Дијагноза уреди

За прелом ребара је карактеристично да се у око 40% случајева дијагностикују тек након након неколико дана од повреде. Зато сваки јак бол у пределу груднок коша, у клиничком раду треба схватити као могући прелом ребара.[3]

Понекад се дијагноза прелома ребара поставља посредно, односно може се са сигурношћу закључити на основу постојања плућне контузије, хематопнеумоторакса, великих повреда крвних судова у грудном кошу.[3]

Објективни преглед уреди

 
Парадоксално дисање код прелома ребара

Дијагноза прелома ребра се често поставља опипавањем (палпацијом) на месту повреде, када се под прстима осећају неравнине на површини ребара, појава оштрог бола праћеног пуцкетањем (крепитацијама) и померањем делова поломљених ребара при јачем притиску.

Код болесника са преломима доњих ребара (9,10,11, ребро), може доћи до повреда трбушних органа и великих крвних судова, па при објективном прегледу то треба имати у виду.

Радиолошка дијагностика уреди

 
3-Д Компјутеризована томографија, серијског прелома ребара (2-10 ребра) с дислокацијом преломљених фрагмената, 5-7 ребра.

Сумња на прелом ребара најпоузааније се потврђује;

Дијагностика прелом ребра није увек лака, као и дијагностика компликација ових прелома који морају правовремено бити уочени јер могу животно да угрозе повређеног због; крварења, повреда срчане и плућне марамице, плућа и органа трбуха.

Веома ретко на радиографији могу се уочити преломи првог и другог ребра. Како је за настанак ових прелома потребна велика контузиона сила, током прегледа треба обратити пажњу и на стање осталих органа у грудној дупљи, због могућих траума срца, расцепа броннхија и повреда великих крвних судова.

Такође радиолошком дијагностиком треба искључити и могуће друге повреде (нпр трбуха и трбушних органа, галаве и врата и удова, укључујући и велике зглобове...) које могу бити удружене са преломом ребара.

Терапија уреди

Не постоји посебан третман за лечење прелома ребара, а основне мере терапије предвиђају;

Опште мере
  • Купирање интеркосталног бола, је на првом месту, јер бол може озбиљно компромитовати дисања. Бол се трајније може купирати епидуралном блокадом или пласирањем епидуралног катетера.
  • Мировање.
  • Сузбијање кашља.
  • Спречавање секундарне инфекције плућа.
Симптоматске мере
  • Заустављање крварења.
  • Санација расцепа срчане и плућне марамице, дијафрагме, јетре, слезине, црева.
  • Санација пнеумоторакса и хемоторакса итд.

Компликације уреди

Као последица прелома ребара могу да настану разне компликације, прећене лакшим или тежим последицама;[4]

Инфекција

На месту прелома, може настати инфекција изливене крви, са појавом остеомијелитиса (гнојења костију) или апсцеса (лат. abscessus) зида грудног коша, са могућом сепсом.

Повреде крвних судова

Сломљени крајеви ребара могу изазвати расцеп међуребарних крвних судова, и додуше ретко, довести до масне емболије, или смртоносног крварења у грудну дупљу, ако је истовремено поцепана и поребрица.

Повреде унутрашњих органа

Као последица прелома ребара могу настати повреде унутрашњих органа (грудног коша или трбуха) фреагментима поломљених ребара, као што су;

Функционални поремећаји

Као последица прелома ребара могу настати следећи функционални поремећаји у грудном кошу:

  • Умањен обим дисања, јер прелом ребара прати јак бол, који често, ограничава физиолошке покрете грудног коша.
  • Ателектаза и секундарна упала плућа, јер код прелома ребара покрети ребара могу бити и веома опсежни и да спљоште грудни кош и тиме спрече ширење плућа код инспирације (удаха).[7]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Rib Fracture. Free Medical Dictionary. 2015. Приступљено 1. 4. 2016. 
  2. ^ Ћеремилац А. Патологија механичких повреда (судско медицински значај) Медицинска књига Београд-Загреб 1973
  3. ^ а б в г Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986
  4. ^ а б Wang, H. W.; Xiang, Q.; Li, C. Q.; Zhou, Y. (мај 2013). „Traumatic vertebral fractures with concomitant fractures of the first rib”. Orthop Surg. 5 (2): 100—4. PMC 6583624 . PMID 23658044. doi:10.1111/os.12039. 
  5. ^ Mohr, M.; Abrams, E.; Engel, C.; Long, W. B.; Bottlang, M. (2007). „Geometry of human ribs pertinent to orthopedic chest-wall reconstruction”. J Biomech. 40 (6): 1310—1317. PMID 16831441. doi:10.1016/j.jbiomech.2006.05.017. 
  6. ^ Ciraulo, D. L.; Elliott, D.; Mitchell, K. A.; Rodriguez, A. (мај 1994). „Flail chest as a marker for significant injuries”. J Am Coll Surg. 178 (5): 466—70. PMID 8167883. 
  7. ^ а б Wanek S, Mayberry JC (јануар 2004). „Blunt thoracic trauma: Flail chest, pulmonary contusion, and blast injury”. Critical Care Clinics. 20 (1): 71—81. PMID 14979330. doi:10.1016/S0749-0704(03)00098-8. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).