Преодница (лист 1873)

Преодница: књижевни лист је часопис који је излазио у Београду од 1873. до 1874. године. Уредник је био Петар Периновић.[1]

Преодница: књижевни лист
Preodnica magazine 01.jpg
Преодница, први број, 15. септембар 1873.
Типкњижевни часопис
Формат23 cm
ВласникПетар Периновић
Главни уредникПетар Периновић
Оснивање1873.
Језиксрпски
Укидање1874.
СедиштеБеоград

ИсторијатУреди

Преодница је књижевни часопис који је излазио од 15. септембра 1873. до 5. априла 1874. године.[2] Излазила је на једном табаку (16 страна) у осмини. Године 1873. публикована су само два броја, а следеће још осам. За непуних седам месеци објављено је само десет бројева. Издавачи су све бројеве водили под једним годиштем иако је лист излазио две календарске године.[3] Ово је први часопис социјалистичког правца у Србији који је покренут у циљу обогаћивања литерарног поља и социјалистичке књижевне периодике. За овај лист ке карактеристично да није сакривао своје политичке тенденције.[4] Карактеристично за овај часопис је да је лист излазио у име групе студената социјалиста на Великој школи у Београду.[2]

Литерарни аспектУреди

Преодница је интересантан књижевни лист јер се темељио на програмским начелима Светозара Марковића. Имао је децидиран поднаслов књижевни лист и према садашњим стандардима био је часопис.[5] Покренут је у време кад је у Србији излазио само један чисто књижевни часопис Летопис Матице српске. Програм је био да се часопис посвети књижевној расправи, објективној критици, поезији и забави.[3] Удео прозе и прозних текстова у односу на песничке истакнут је у Преодници, као и у листовима Млада Србадија, Рад.[6]

 
Преодница, број 4, 1874.

Издавач и одговорни уредникУреди

Петар Периновић је био практично непознат у књижевности. Књижевни историчари сматрају да је покретач и главни уредник био Милован Глишић у чијем стану се и налазила редакција, у ондашњој Високој улици број 7.

Периодичност излажењаУреди

Лист је излазио три пута месечно и то 5. 15. и 25. сваког месеца.[1]

ТематикаУреди

У листу су били заступљени оригинални и преведени прилози. Лист се бавио и библиографијом.[3] Постоји несразмера у преведеним прилозима у односу на оригиналне наших аутора. То може и да се објасни да је био ограничен број сарадника, али и суженошћу летерарне тематике. Пошто је часопис декларисан као социјалистички, многи аутори нису ни желели да пишу за овај лист. Два реномирана песника, Јакшић и Змај нису писали за Преодницу. Змај је био скептичан према социјалистичким листовима и њиховом погледу на књижевност. [5]

БиблиографијаУреди

Библиографија је објављивана у бројевима: првом, другом, трећем и шестом. Спискови књига су били подведени под рубриком Нове књиге и Књижевни преглед. Уколико се ради о Књижевном прегледу дат је опис једне јединице као дужи приказ књиге што и јесте карактеристика ове рубрике. Одредница није наглашена јер уредник није знао за њу. Опис дела је почињао комплетним насловом са навођењем целог поднаслова. Бележио се аутор и преводилац. У импресуму су били место и година издања. Издавачи и штампарија су изостављани. У овом раду је изузетно занимљива напомена, белешка, анотација. Овај део библиографског описа је испуњен запажањима приређивача. Све књиге, које су пописане, уклапају се у програмску идеју (социјалистичка критика друштвеног морала, васпитању народа, разбијању сујеверја).[3] У последњој библиографији уредник се одрекао тих принципа. Имамо десет обрађених књига (Песме Лазе Костића, Антигону Софокла, Песме Ђуре Јакшића).[3]

Преодница, Нове књиге, број 1, страна 14, 1873.
Преодница, Књижевни преглед, број 3, страна 47, 1874.

СараднициУреди

Фототипско издањеУреди

Фототипско издање Преоднице је објављено према бројевима из Народне библиотеке Србије. Њен значај је што је драгоцен извор за проучавање Марковићевог покрета као гласило његових истомишљеника.[5]

РеференцеУреди

  1. ^ а б Преодница : књижевни лист / издаје и одговара Петар Периновић. - Год. 1, бр. 1 (15. сеп. 1873)-10 (5. апр. 1874). - Београд : Петар Периновић, 1873-1874 (Београд : Штампарија Петра Периновића). - 24 cm
  2. ^ а б Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 80. ISBN 86-82827-01-8. 
  3. ^ а б в г д Панковић, Душан (2006). Српске библиографије: 1851-1879. године / Том први. Нови Сад: Матица српска. стр. 400—403. 
  4. ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1991). „Библиографија београдске штампе од 1835. до 1991”. Новинарски летопис. 4, број 4 (Јубиларно издање): 24. 
  5. ^ а б в Милорад Најдановић: "Преодница" у своме времену и данас. - У: Преодница : књижевни лист / одговорни заступник уредника Петар Периновић. - Год. 1(1873)- 1874. - Београд : САНУ ; Народна библиотека Србије, 1873-1874. - 23 цм. - Репринт, Београд. - Књ. 1 садржи : Додатак репринту : поговор,библиографију,ауторски и стучно-тематски регистар
  6. ^ Драгана Вукићевић: Специфичности књижевних облика у периодици епохе реализма. - У: Жанрови у српској периодици : зборник радова / уредила Весна Матовић. - Београд : Институт за књижевност и уметност ; Нови Сад : Матица српска, 2010 (Београд : Чигоја штампа). - 135-136 стр. ; 24 цм. - (Серија Историја српске књижевне периодике / Институт за књижевност и уметност, Одељење за књижевност и језик, Београд [и] Матица српска ; 20)
  7. ^ а б Библиографија Милована Глишића. - У: Српски књижевни гласник, 2. јануар 1905, страна 220.

Спољашње везеУреди