Препарандија у Сомбору

објекат и непокретно културно добро у Западнобачком управном округу, Србија

Препарандија је грађевина, подигнута као задужбина Георгија Бранковића. Налази се на углу улица Краља Петра I и Венца Радомира Путника у центру Сомбора. Зграда представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Препарандија у Сомбору
Опште информације
МестоСомбор
ОпштинаСомбор
Држава Србија
Време настанка1895.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуПокрајински завод за заштиту споменика културе
www.pzzzsk.rs

Здање уреди

Здање је подигнуто 1895. за наставу мушких одељења Српске учитељске школе у Сомбору. Ктитор овог здања, патријарх Георгије Бранковић, био је, између 1859. и 1882, сомборски прота, а између 1862. и 1871. и управник Српске учитељске школе (Препарандије) у Сомбору. Настава у овој згради одвијала се све до 1948. године, а до 1963. овде се налазила вежбаонице Учитељске школе. Здање је 1995. године, одлуком СО Сомбор, враћено Учитељском факултету у Сомбору, једином баштинику некадашње сомборске Препарандије и настављачу дуге традиције образовања учитеља у Сомбору.

Крајем августа 2016. је у процесу реституције здање Препарандије враћено Српској православној цркви те су Галерија и Музеј затворени и исељени.

Архитектура уреди

Зграду је, претпоставља се, пројектовао Владимир Николић, архитекта патријарха Бранковића који је својим делима дао значајан печат архитектури и урбанизму Сремских Карловаца. Репрезентативни угаони објекат основе у облику латиничног слова „L” има приземље и спрат. Приземље је обрађено у декоративној рустици са високим завршецима на прозорима, док су на првом спрату отвори украшени натпрозорницима у облику тимпанона и балустрадама. Раскошни угаони део полукружне основе завршен куполом, обликован са посебном пажњом, рашчлањен је јонским пиластрима између прозора, украсним картушама, зупчастим венцем и балустрадама. Неоренесансни елементи уклопљени у јединствену целину, чине складно и репрезентативно здање које с једне стране представља значајан пример архитектуре 19. века у Сомбору, док је с друге, резултат тежње пројектанта ка индивидуалном тумачењу историјских стилова. Конзерваторски радови изведени су 1984. године.

Галерија Саве Стојкова уреди

 
Сава Стојков

Након темељне обнове зграде, Педагошки факултет је у приземљу Препарандије, 29. марта 2010. године, поводом 85. рођендана знаменитог сомборског сликара Саве Стојкова, отворио галерију у којој је била изложена његова ретроспективна поставка слика.[1]

Музеј Педагошког Факултета уреди

 
Музеј Педагошког Факултета

Музеј Педагошког факултета у Сомбору је био смештен на спрату здања Препарандије и својом садржином обухватао 232. године историје обра­зовања учитеља у Сомбору, од Мразовићеве „Норме“ (1778-1811), Српске учитељске школе или Препарандије (1812-1920), Државне учитељске школе (1920-1941), Учитељске школе (1944-1974) и Педагошке академије (1974-1993), до Учитељског, односно Педагошког факултета (од 1993, односно 2006. године).

Поставка је садржала бројна вредна изворна документа из XVIII и XIX столећа, раритетна издања старих рукописних и штампаних књига, уџбеника и школских часописа, фотографије, стара учила, портрете знаменитих наставника и ђака, признања и друге вредне експонате, по чему је овај школски музеј био јединствен у Србији. Поставка Музеја је садржала преко 300 експоната.[2]

 
Најстарија књига у збирци из 1694. године

У сталној поставци Музеја Педагошког факултета налазили су се наслови који сведоче, пре свега, о списатељском раду наставника и ученика сомборске Норме и Препарандије, између 1787. и 1909. године (дела Аврама Мразовића, Николаја Лазаревића, Уроша Несторовића, Николаја Шимића, Аврама Максимовића, Јована Поповића Берића, Димитрија Исаиловића, Павла [Платона] Атанацковића, Василија Булића, Јоакима Вујића, Мојсеја Игњатовића, Адама Драгосављевића, Севастијана Илића, Ђорђа Натошевића, Николе Вукићевића, Мите Петровића, Мите Нешковића, Ђорђа Глибоњског, Војсилава Вука Бакића, Петра Деспотовића и Паје Радосављевића). Међу експонатима су били и примерци уџбеника који су се користили у Норми и Препарандији („Катихизис“ Јована Рајића из 1774, Фелбигерова „Ручнаја књига“ за учитеље, у преводу Тодора Јанковића, из 1776. године, „Буквар“ Павла Соларића из 1812), као и примерак „Совјета здраваго разума“ Доситеја Обрадовића из 1806, те „Писменице србскога језика“ Вука Караџића, из 1814. године. Међу рукописним књигама у поставци су се налазиле оне које су настале према предавањима Аврама Мразовића, с краја XVIII и с почетка XIX века (Реторика, Катихизис, Педагогија или „Ручнаја књига"), као и једна рукописна књига на латинском језику из 1818. године. Збирку су чинили и примерци школских часописа и часописа за младе који су излазили под окриљем сомборске Препарандије („Школски лист“ и „Пријатељ српске младежи"), или су их уређивали наставници ове школе („Голуб"), као и школски извештаји који су, мање или више редовно, штампани од школске 1862/63. до 1913/14. године (међу њима је и дигитално умножен примерак Мразовићевог школског извештаја из 1807. године).

Као посебна драгоценост збирке раритета и старих и ретких књига, био је изложен примерак „Мирослављевог јеванђеља“, штампан као издање краља Србије Александра Обреновића (Беч, 1897), у свега 300 нумерисаних примерака. Примерак књиге, под редним бројем 125, краљ је поклонио Српској учитељској школи у Сомбору.

Галерија уреди

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „Galerija”. Pef.uns.ac.rs. 29. 6. 2010. Архивирано из оригинала 21. 08. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2011. 
  2. ^ „Muzej”. Pef.uns.ac.rs. 29. 6. 2010. Архивирано из оригинала 21. 08. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2011. 

Спољашње везе уреди