Прерасти у кањону Вратне
44° 23′ 00″ С; 22° 20′ 14″ И / 44.383207° С; 22.337184° И
Прерасти у кањону Вратне или Вратњанске капије су геоморфолошки споменик природе Републике Србије, смештен у њеном источном делу, у општини Неготин који се састоји од три прерасти. То су највеће и највише прерасти у Европи [1].
Споменик природе обухвата три прерасти, тј. природно настале стеновите мостове изнад реке Вратне и њихово окружење у области Мироч планине. Прерасти су природно настали камени мостови крашком ерозијом[2]. У близини се налази и Манастир Вратна.
Споменик природе „Прерасти у кањону Вратне” је проглашен уредбом из 2014. године[3] [4]. Управљач овим природним добром је ЈП „Србијашуме”[5].
Опис прерасти уреди
У клисури реке Вратне постоје три природна камена моста, два у близини самог манастира и трећи, удаљенији, у дубини речне клисуре. До њих се долази обележеном планинарском стазом, која је раније пролазила кроз сам манастир, док се данас обилази манастирско имање и до реке се стиже код најниже положене Мале прерасти. Три прерасти имају следећа обележја[2] [6]:
- Мала прераст је удаљена око 200 метара узводно од манастира и њена дужина је 15 метара. Ширина њеног отвора износи 33 метра, висина 34 метра, док је дебљина свода изнад отвора 10 метара;
- Велика прераст је удаљена око 100 метара изнад Мале прерасти и њена дужина је 45 метара. Ширина њеног отвора износи 23 метра, висина 26 метра, док је дебљина свода изнад отвора 30 метара;
- Сува прераст се налази око два километра узводно од Мале и Велике прерасти и њена дужина је 34 метара. Ширина њеног отвора износи 15 метра, висина 20 метра, док је дебљина свода изнад отвора 10 метара. Свој назив је добила по томе што Вратна у летњем делу године понире педесетак метара узводно од ње, да би се касније појавила и још једном нестала, пре него што поново избије из стене и настави даље да тече површином земље.
Саме прерасти су различитог порекла. Док су прве две остаци некадашње тунелске пећине кроз коју је текла Вратна и чији се део свода између њих урушио, дотле је трећа настала услед понирања реке. У њеној близини откривено је још примера крашког рељефа, три неистражене пећине, од којих је једна најдужа, друга обилује тунелима и ходницима, а у трећој се налази језерце [7].
Извори уреди
- ^ https://www.serbia.com/srpski/prerasti-vratne-najvise-kamene-kapije-evrope/
- ^ а б https://zzps.rs/wp/pdf/Prerast%20u%20kanjonu%20Vratne.pdf
- ^ https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2014/99/3/reg
- ^ http://www.negotin.rs/vest-vlada-proglasila-kanjon-vratne-za-spomenik-prirode-2457.htm
- ^ https://zzps.rs/wp/pdf/Prerast%20u%20kanjonu%20Vratne.pdf
- ^ https://geoparkdjerdap.rs/geolosko_nasledje/prerasti-u-kanjonu-vratne/?pismo=cir
- ^ http://www.politika.rs/scc/clanak/39499/Kamene-kapije-u-kanjonu-Vratne
