Претколумбовска ера

Претколумбовска ера је уобичајени заједнички израз неколико археолошких и историјских периода у Америкама прије доласка европских колонизатора и насељеника. Иако је име добио по европском истраживачу Кристоферу Колумбу који је 1492. и 1504. први дошао у Америку, оквирно је завршио нешто касније, с обзиром да покрива историју свих индијанских народа у Јужној, Средњој и Сјеверној Америци до тренутка првих контаката, односно заузимања територија од стране европских колонијалних империја.

Главне културне групе претколумбовске Америке
Сјеверноамеричке
  арктичке
  сјевернозападне
  аридоамеричке
  мезоамеричке
  средње
  карипске
Јужноамеричке
  амазонске
  андске

Врло често се овај израз користи за означавање аутохтоних цивилизација у Америкама, односно народа као што су Олмеци, Толтеци, Теотиваканци , Запотеци, Миштеци, Астеци, Маје, Инке, Мочика, Чибча или Кањари .

Бројне претколумбовске цивилизације су оставиле снажан траг на подручјима гдје су живјеле, и то изградњом великих насеља, развојем архитектуре, пољопривреде, писма и умјетности.[1] С друге стране, велики дио културне оставштине аутохтоних народа данас је уништен, а што је резултат европског досељавања у Америку у 15. и 16. вијеку, па данашњи историчари највише података црпе из археолошких артефаката, а мање из докумената. Додатне потешкоће изазива што многе од цивилизација нису имале писмо, а код оних које јесу велики број записа и докумената је уништен од стране европских хришћанских колонизатора који су их сматрали "паганскима", односно јеретичкима.

И поред недостатака адекватних докумената се може закључити како су старе америчке цивилизације имале развијену науку, а и технолошка достигнућа. Тако су, на примјер, Астеци саградили Теночтитлан, један од најимпресивнијих градова тадашњег свијета, који је имао чак 200.000 становника. Главна грана староамеричке науке су били математика и астрономија, а главна грана привреде пољопривреда.

Неке од трагова претколумбовске културе се могу пронаћи код потомака некадашњих америчких домородаца, иако су ти народи прошли кроз бројне промјене у посљедњих пет вијекова.

ИсториографијаУреди

Пре развоја археологије у 19. веку, историчари претколумбовског периода су углавном тумачили записе европских освајача и извештаје раних европских путника и антиквара. Тек у деветнаестом веку рад људи као што су Џон Лојд Стивенс, Едуард Селер и Алфред П. Модслеј, и институција као што је Пибоди музеј археологије и етнологије Универзитета Харвард, довели су до преиспитивања и критике раних европских извора. Сада се научно проучавање претколумбијских култура најчешће заснива на научним и мултидисциплинарним методологијама.[2]

ГенетикаУреди

 
Шематска илустрација протока гена мајке (mtДНК) у Берингију и из ње, од пре 25.000 година до данас

Хаплогрупа која се најчешће повезује са аутохтоном генетиком је хаплогрупа Q1a3a (Y-ДНК).[3] Y-ДНК, као и mtДНК, разликује се од других нуклеарних хромозома по томе што је већина Y хромозома јединствена и не рекомбинује се током мејозе. Ово има за последицу да се историјски образац мутација може лако проучавати.[4] Образац указује да су аутохтони народи доживели две веома карактеристичне генетске епизоде; прво са почетним насељавањем Америке, а друго са европском колонизацијом Америке.[5][6] Прва је детерминантни фактор за број генетских линија и оснивачких хаплотипова присутних у данашњим староседелачким популацијама.[6]

Људско насељавање Америке одвијало се у фазама од обале Беринговог мора, са почетним 20.000-годишњим задржавањем на Берингији за популацију оснивача.[7][8] Диверзитет микро-сателита и дистрибуција Y лозе специфичне за Јужну Америку указује на то да су одређене популације Индијанаца биле изоловане од почетне колонизације региона.[9] Популације На-Дене, Инуита и домородаца Аљаске показују мутације хаплогрупе Q-M242 (Y-ДНК), али се разликују од других домородачких народа са различитим мутацијама mtДНК.[10][11][12] Ово сугерише да су најранији мигранти у северне крајеве Северне Америке и Гренланда потичу из каснијих популација.[13]

Насељавање АмерикеУреди

Сматра се да су азијски номадски палеоиндијанци ушли у Америку преко Беринговог копненог моста (Берингија), сада Беринговог мореуза, и вероватно дуж обале. Генетски докази пронађени у митохондријској ДНК (mtДНК) аутохтоних народа који су наслеђени по мајци подржавају теорију о вишеструким генетским популацијама које мигрирају из Азије.[14][15] Након што су прешли копнени мост, кренули су ка југу дуж пацифичке обале[16] и кроз унутрашњи коридор без леда.[17] Током миленијума, Палео-Индијанци су се проширили по остатку Северне и Јужне Америке.

Тачно када су први људи мигрирали у Америку је предмет многих дебата. Једна од најранијих препознатљивих култура била је култура Кловиса, са локалитетима који датирају од пре неких 13.000 година. Међутим, тражена су старија места која датирају од пре 20.000 година. Неке генетске студије процењују да колонизација Америке датира од пре између 40.000 и 13.000 година.[18] Хронологија модела миграције тренутно је подељена на два општа приступа. Прва је кратка теорија хронологије са првим кретањем изван Аљаске у Америку не пре 14.000–17.000 година, праћено узастопним таласима имиграната.[19][20][21][22] Друго веровање је теорија дуге хронологије, која предлаже да је прва група људи ушла у хемисферу много раније, вероватно пре 50.000–40.000 година или раније.[23][24][25][26]

У Северној и Јужној Америци пронађени су артефакти који су датирани пре 14.000 година,[27] и сходно томе се претпоставља да су људи до тог времена стигли до рта Хорн на јужном делу Јужне Америке. У том случају, Инуити би пристигли одвојено и много касније, вероватно пре не више од 2.000 година, крећући се преко леда из Сибира на Аљаску.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Early European Settlements in North America”. Tripline. Приступљено 2017-05-06. 
  2. ^ Bernal, Ignition (1980). A History of Mexican Archaeology: The Vanished Civilizations of Middle America . Thames & Hudson. ISBN 978-0-5007-8008-4. 
  3. ^ Bortolini, Maria-Catira; Salzano, Francisco M.; Thomas, Mark G.; et al. (септембар 2003). „Y-Chromosome Evidence for Differing Ancient Demographic Histories in the Americas”. American Journal of Human Genetics. 73 (3): 524—539. PMC 1180678 . PMID 12900798. doi:10.1086/377588. 
  4. ^ Orgel, Leslie E. (2004). „Prebiotic chemistry and the origin of the RNA world” (PDF). Critical Reviews in Biochemistry and Molecular Biology. 39 (2): 99—123. CiteSeerX 10.1.1.537.7679 . PMID 15217990. doi:10.1080/10409230490460765. 
  5. ^ Wells, Spencer (2002). The Journey of Man: A Genetic Odyssey. Random House. ISBN 978-0-8129-7146-0. 
  6. ^ а б Tymchuk, Wendy (2008). „Learn about Y-DNA Haplogroup Q-M242”. Genebase Systems. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2010. »Haplogroups are defined by unique mutation events such as single nucleotide polymorphisms, or SNPs. These SNPs mark the branch of a haplogroup, and indicate that all descendants of that haplogroup at one time shared a common ancestor. The Y-DNA SNP mutations were passed from father to son over thousands of years. Over time, additional SNPs occur within a haplogroup, leading to new lineages. These new lineages are considered subclades of the haplogroup. Each time a new mutation occurs, there is a new branch in the haplogroup, and therefore a new subclade. Haplogroup Q, possibly the youngest of the 20 Y-chromosome haplogroups, originated with the SNP mutation M242 in a man from Haplogroup P that likely lived in Siberia approximately 15,000 to 20,000 years before present« 
  7. ^ Viegas, Jennifer. „First Americans Endured 20,000-Year Layover”. Discovery News. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2012. »Archaeological evidence, in fact, recognizes that people started to leave Beringia for the New World around 40,000 years ago, but rapid expansion into North America didn't occur until about 15,000 years ago, when the ice had literally broken« 
  8. ^ Than, Ker (2008). „New World Settlers Took 20,000-Year Pit Stop”. National Geographic Society. »Over time descendants developed a unique culture—one that was different from the original migrants' way of life in Asia but which contained seeds of the new cultures that would eventually appear throughout the Americas« 
  9. ^ „Summary of knowledge on the subclades of Haplogroup Q”. Genebase Systems. 2009. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2011. Приступљено 2009-11-22. 
  10. ^ Ruhlen, M. (новембар 1998). „The origin of the Na-Dene”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 95 (23): 13994—13996. Bibcode:1998PNAS...9513994R. PMC 25007 . PMID 9811914. doi:10.1073/pnas.95.23.13994 . 
  11. ^ Zegura, Stephen L.; Karafet, Tatiana M.; Zhivotovsky, Lev A.; Hammer, Michael F. (јануар 2004). „High-resolution SNPs and microsatellite haplotypes point to a single, recent entry of Native American Y chromosomes into the Americas”. Molecular Biology and Evolution. 21 (1): 164—175. PMID 14595095. doi:10.1093/molbev/msh009 . 
  12. ^ Saillard, Juliette; Forster, Peter; Lynnerup, Niels; Bandelt, Hans-Jürgen; Nørby, Søren (септембар 2000). „mtDNA Variation among Greenland Eskimos: The Edge of the Beringian Expansion”. American Journal of Human Genetics. 67 (3): 718—726. PMC 1287530 . PMID 10924403. doi:10.1086/303038. »The relatively lower coalescence time of the entire haplogroup A2 including the shared sub-arctic branches A2b (Siberians and Inuit) and A2a (Eskimos and Na-Dené) is probably due to secondary expansions of haplogroup A2 from the Beringia area, which would have averaged the overall internal variation of haplogroup A2 in North America.« 
  13. ^ Torroni, Antonio; Schurr, Theodore G.; Yang, Chi-Chuan; et al. (јануар 1992). „Native American Mitochondrial DNA Analysis Indicates That the Amerind and the Nadene Populations Were Founded by Two Independent Migrations”. Genetics. 130 (1): 153—162. PMC 1204788 . PMID 1346260. doi:10.1093/genetics/130.1.153. »The divergence time for the Nadene portion of the HaeIII np 663 lineage was about 6,000–10,000 years. Hence, the ancestral Nadene migrated from Asia independently and considerably more recently than the progenitors of the Amerinds.« 
  14. ^ „Study confirms Bering land bridge flooded later than previously believed”. Cyberwest. 31. 7. 1996. 
  15. ^ „Bering Land Bridge National Preserve”. National Park System. 
  16. ^ Fladmark, K. R. (јануар 1979). „Routes: Alternate Migration Corridors for Early Man in North America”. American Antiquity (на језику: енглески). 44 (1): 55—69. ISSN 0002-7316. JSTOR 279189. S2CID 162243347. doi:10.2307/279189. 
  17. ^ Meltzer, David J. (2009). First peoples in a new world : colonizing ice age America. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-94315-5. OCLC 609850106. 
  18. ^ Wells, Spencer; Read, Mark (2002). The Journey of Man - A Genetic Odyssey. Random House. стр. 138—140. ISBN 0-8129-7146-9. 
  19. ^ Lovgren, Stefan (13. 3. 2008). „Americas Settled 15,000 Years Ago, Study Says”. National Geographic News. 
  20. ^ Meltzer, David J. „First Americans”. Encarta Online Encyclopedia. Microsoft. Архивирано из оригинала на датум 2009-10-21. 
  21. ^ Fagundes, Nelson J.R.; Kanitz, Ricardo; Eckert, Roberta; et al. (2008). „Mitochondrial Population Genomics Supports a Single Pre-Clovis Origin with a Coastal Route for the Peopling of the Americas”. American Journal of Human Genetics. 82 (3): 583—592. PMC 2427228 . PMID 18313026. doi:10.1016/j.ajhg.2007.11.013. 
  22. ^ Magocsi, Paul Robert, ур. (1999). „Beginnings to 1500 C.E.”. Encyclopedia of Canada's Peoples. Multicultural History Society of Ontario. ISBN 978-0-8020-2938-6. Архивирано из оригинала на датум 2010-12-06. 
  23. ^ „Atlas of the Human Journey”. National Geographic. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-01. 
  24. ^ Marder, William (2005). Indians in the Americas: The Untold Story. Book Tree. стр. 11. ISBN 978-1-58509-104-1. 
  25. ^ „Journey of mankind”. BradShaw Foundation. 
  26. ^ Bryant, Vaughn M., Jr. (1998). „Pre-Clovis”. Ур.: Gibbon, Guy E. Archaeology of Prehistoric Native America: An Encyclopedia. Taylor & Francis. стр. 682—683. ISBN 978-0-8153-0725-9. 
  27. ^ Wilford, John Noble (4. 4. 2008). „Evidence Supports Earlier Date for People in North America”. The New York Times. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди