Прибељци
насељено мјесто у Шипову, Република Српска, БиХ
Прибељци су насељено мјесто у општини Шипово, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 617 становника.
Прибељци | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Шипово |
| Становништво | |
| — 2013. | 617 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 09′ 01″ С; 17° 12′ 35″ И / 44.1503° С; 17.2097° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Прибељци Прибељци на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 050 |
Географија
уредиНалази се на Јањској висоравни.
Култура
уредиУ насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом Василију Острошком чудотворцу.[1] Црква је освештана 12. маја 2011.[1]
Становништво
уреди| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 616 | 750 | ||
| Југословени | 1 | |||
| Црногорци | 3 | |||
| остали и непознато | 1 | 1 | ||
| Укупно | 617 | 754 | ' | ' |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.240 | |
| 1971. | 941 | |
| 1981. | 754 | |
| 1991. | 617 | |
Презимена
уредиНајчешћа презимена у Прибељцима су:[3]
- Антић, Срби
- Аџајип, Срби
- Гавранић, Срби
- Наић, Срби
- Јандрић, Срби
- Квргић, Срби
- Лончар, Срби
- Малиновић, Срби
- Михајиловић, Срби
- Плавшић, Срби
- Радуљица, Срби
- Ћато, Срби
- Савковић, Срби
- Тешић, Срби
- Илић, Срби
Познате личности
уреди- Магдалина Савковић, игуманија.[4]
- Милан С. Илић, народни херој Југославије
- Максим Јандрић (Прибељци, 1920 — Славонски Брод, 1972), један од покретача устанка против усташа 1941. и потпуковник ЈНА[3]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „У Прибељцима у Јању освећен храм Светог Василија”. Српска православна црква. 19. 5. 2011. Архивирано из оригинала 10. 08. 2011. г. Приступљено 17. 3. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ а б Седма крајишка бригада — зборник сјећања Друга књига, Београд (1987)
- ^ „Разговор архимандрита о. Гаврила са игуманијом манастира Свете Ане мати Магдалином”. Српска православна црква (Манастир Лепавина). 2000. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2012.
