Прибој је насељено мјесто у општини Лопаре, Република Српска, БиХ.

Прибој
Црква Рођења пресвете Богородице у Прибоју
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаЛопаре
Становништво
 — 2013.Пад 1.305
Географске карактеристике
Координате44° 36′ 02″ С; 18° 55′ 48″ И / 44.60048° С; 18.92993° И / 44.60048; 18.92993
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина321 m
Прибој на карти Босне и Херцеговине
Прибој
Прибој
Прибој на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75249
Позивни број055

Географија уреди

Налази се на сјевероисточним падинама планине Мајевице у Републици Српској. Само насеље је смјештено поред магистралног пута БијељинаТузла и удаљено је око тридесетак километара од Тузле, Зворника, Бијељине и Брчког. Кроз мјесто протиче ријека Јања чији се извор налази испод самог врха планине Мајевице. Прибој је једна од мјесних заједница које сачињавају општину Лопаре.

Знамените личности уреди

Историја уреди

Прибој као насељено мјесто се спомиње још у 16. вијеку, у књизи „Мајевица — с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба“ од академика Миленка С. Филиповића издата 1969. године, пише да се Прибој као насељено мјесто са православним становништвом спомиње још 1528. године.

У то вријеме православно становништво је живјело и у селима Тобут, Пељаве, Подгора, Липовице и Лабуцка.

Историјских споменика који би подсјећали на неке становнике који су живјели на овом простору има на брду Руст изнад Прибоја, поред пута уз брдо Ђеруша, код Мићића Хана, на граници између Прибоја и Тобута и у још неколико села на подручју Мајевице.

Што се тиче самог имена мјеста Прибој постоји верзија о томе како је име постало. У вријеме напада Турака на Теочак и његовог освајања, у садашњем Прибоју је била смјештена војска која се припремала за борбу у освајању Теочака. То место је било уз мјесто борбе, или при мјесту борбе тј. при боју, па су му дали име Прибој. У томе прилогу говори да у дијелу Прибоја, Колобара, постоји пољана која се звала Војничко поље.

Пошто су у средњем вијеку овим просторима Балкана често харале заразне болести и куга од који су у појединим селима умирали и сви становници, а да су у Црној Гори и Херцеговини због економске ситуације и крвних освета, била честа исељавања становништва, што је можда био и један од разлога њиховог досељавање на Мајевицу. Прибој је још у 19. вијеку почео да добија важне објекте инфраструктуре. Кроз Прибој је изграђен пут у току владавине Аустроугарске на овим просторима, пут Бијељина–Угљевик–Теочак–Прибој–Лопаре–Тузла рађен је крајем 19. и почетком 20. вијека. Основна школа у Прибоју је почела са радом 1880. године, а црква је саграђена 1883. године. Пред почетак Другог свјетског рата 19371938. године у Прибоју је изграђена ветеринарска амбуланта, а такође прије почетак Другог свјетског рата изграђена је и зграда за потребе љекарске амбуланте и стан за љекара. Послије рата су саграђени дом културе, здравствена амбуланта, пут Бијељина–Тузла и многи други објекти од општег друштвеног значаја и посебног значаја за становништво Прибоја и околине. Током рата у БиХ (1992—1995), ово село је неколико пута било поприште офанзива и контраофанзива, како ВРС тако и АРБиХ.

Образовање уреди

У Прибоју се налази основна школа Вељко Чубриловић, која је добила име по Вељку Чубриловићу, који је у школи службовао као учитељ од 1910. до 1914. године.[1] Вељка Чубриловића, брата Васе Чубриловића, су аустроугарске власти осудиле 1915. на смрт вјешањем због учешћа у Сарајевском атентату.

Становништво уреди

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.765 1.794 2.108 2.203
Југословени 36 54
Црногорци 9 3 2
Хрвати 7 3 3
Македонци 5
Муслимани 2 2
остали и непознато 25 9 8 1
Укупно 1.833 1.876 2.121 2.209
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.927
1953. 6.630
1961. 2.209
1971. 2.121
1981. 1.876
1991. 1.833
2013. 1.305

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Огњишта: Прибој”. Радио-телевизија Републике Српске. 21. 11. 2010. Приступљено 1. 4. 2012. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди