Призренско-приштинска бискупија
Призренско-приштинска бискупија (лат. Dioecesis Prisrianensis-Pristinensis) је бискупија Римокатоличке цркве у Србији, која обухвата подручје Косова и Метохије. Средиште бискупије налази се у Призрену и Приштини. Успостављена је 2018. године и непосредно је потчињена Ватикану.[1]
Призренска апостолска администратура уреди
Све до 2000. године, подручје данашње Призренско-приштинске бискупије налазило се у саставу римокатоличке Скопско-призренске бискупије. Одлуком Ватикана од 24. маја 2000. године, поменута бискупија је подељена на Скопску бискупију (за подручје Републике Македоније) и Призренску апостолску администратуру (за подручје Косова и Метохије).[2] Приликом оснивања, Призренска апостолска администратура (лат. Apostolica Administratio Prisrianensis) је стављена под непосредну управу Ватикана. У исто време, за првог апостолског администратора у Призрену именован је Марк Сопи (Mark Sopi), титуларни бискуп ћелерине, који је био етнички Албанац родом са Косова и Метохије.[3] Након његове смрти почетком 2006. године за новог апостолског администратора у Призрену именован је Доде Ђерђи (Dodë Gjergji), титуларни бискуп сапски, који је такође етнички Албанац родом са Косова и Метохије.[4]
Призренска апостолска дминистратура је од свог оснивања била чланица римокатоличке Међународне бискупске конференције Св. Ћирила и Методија, која обухвата све римокатоличке установе на подручју Србије, Црне Горе и Републике Македоније.
Призренско-приштинска бискупија уреди
Одлуком Ватикана од 5. септембра 2018. године, дотадашња Призренска апостолска администратура уздигнута је на степен бискупије, са званичним називом: Призренско-приштинска бискупија.[1] У исто време, дотадашњи апостолски администратор Доде Ђерђи именован је за првог призренско-приштинског бискупа.[4] Овим одлукама, испуњени су ранији захтеви косовско-метохијских римокатолика, који су почевши од 2000. године у неколико наврата упућивали молбе Ватикану ради претварања апостолске администратуре у редовну бискупију. Одлука о успостављању бискупије добила је и посебну политичку димензију.[5]
Поред ранијег средишта при старој римокатоличкој катедрали Госпе од Непрестане Помоћи у Призрену, Призренско-приштинска бискупија има и ново управно средиште у Приштини, где је изграђена римокатоличка катедрала Свете Терезе. Међу косовско-метохијским римокатолицима који су у надлежности Призренско-приштинске бискупије, велику већину чине етнички Албанци, а мањи део Јањевци.
Бискупи уреди
- Петар Катић, 1619. године је као призренски бискуп и администратор Београдске бискупије обишао католике у Деспот Броду.[6]
- Иван Михајловић, син трговца Матеја Михајловића из Пожеге, 17. век. Отац га је као призренског бискупа издржавао приходима од некретнина у близини Пожеге.[7]
- Фулгенције Царев. Иван Јастребов у својој књизи Стара Србија и Албанија у поглављу о Призрену пише: Латинска црква је без икаквог стила подугачка, од сиге, са сводом у дужину. Латински епископ Глученције је Словен из Бара.[8]
- Марк Сопи (2000.-2005)
- Доде Ђерђи (2006.-)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Diocese of Prizren-Prishtina”.
- ^ „Apostolic Administration of Prizren”.
- ^ „Bishop Marko Sopi”.
- ^ а б „Bishop Dodë Gjergji”.
- ^ Danas (2018): Zahvalnost papi
- ^ Скендеровић, Роберт (2012). Најстарија матична књига бродске жупе Пресветог Тројства (1701.-1735). Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 35, 36. ISBN 978-953-6659-60-9.
- ^ Моачанин, Ненад (2001). Славонија и Сријем у раздобљу османске владавине. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 93. ISBN 953-6659-08-5.
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 128. Београд: Службени гласник.
Литература уреди
- Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
- Radić, Radmila (2014). „Jugoslavija i Vatikan 1918-1992. godine” (PDF). Annales: Anali za istrske in mediteranske študije. 24 (4): 691—702.
- Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
