Прилепац (тврђава)

Координате: 42°32′25″ СГШ; 21°31′16″ ИГД / 42.540140° СГШ; 21.521157° ИГД / 42.540140; 21.521157

Прилепац[1] (или Прилепница) је некадашња средњовековна тврђава која се налазила 13 km југоисточно од Новог Брда, код села Божевце, на заравни брда Оџин камен[2] (861 m нмв), које доминира околином.

Прилепац
Tabla u Prilepcu.jpg
Табла у Прилепцу
Опште информације
МестоБожевце, код Новог Брда
ОпштинаНово Брдо
Држава Србија
Врста споменикатврђава
Време настанка14. век
ВласникРепублика Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуРепублички завод за заштиту споменика културе

ИсторијаУреди

Подигнут је вероватно у 14. веку, ако не и раније попут Призренца, ради одбране прилаза утврђеном Новом Брду долином Прилепнице (долина Биначке Мораве) која тече у клисури испод тврђаве. Припадао је логотету Душана Силног (краљ 1331–1346, цар 1346–1355) Прибцу, а касније и његовом сину Стефану Урошу, а потом и кнезу Лазару (1371–1389) који се у тврђави родио (око 1329) и који је околна села која су му припадала додељивао манастирима и црквама као метохе, а саму утврду је доделио својој задужбини манастиру Раваници.

Прилепац се сматра и за родно место српског калуђера игумана румунског православног манастира Тисмана, Никодима Тисманског (1310)[3].

Сам Прилепац се у историјским изворима тог доба помиње 1381. године. Тврђава је смештена на платоу и прати облик терена. Сам плато је са две (јужне и западне) стране практично неприступачан, са једне (северне) тешко приступачне, док је са четврте (источне) стране прилаз платоу благ. Тај теренски недостатак је надокнађиван копањем сувог шанца дубине 7–10 m са источне стране и подизањем велике округле куле на југоисточном темену тврђаве која је бранила најлакши прилаз тврђави. Целокупан простор некадашње тврђаве је данас у потпуности у рушевинама, тако да је врло тешко назрети облике и изглед некадашње утврде, али се на основу материјалних остатака на лицу места може претпоставити да је имала облик неправилног четвороугла, приближних димензија 120 m (југ–север) x 90 m (исток–запад). У склопу некадашње тврђаве виде се остаци неколико грађевина и бунара.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ PRILEPNICA (Gnjilane): 1. ruins of an old church; 2. small medieval town of Prilepac, several villages; 3. Draganac monastery, above the town of Prilepac.[1][2] (језик: енглески)
  2. ^ Атанасије Урошевић — Новобрдска Крива река, страна 106 (Насеља и порекло становништва (књига 32) — Српски етнографкси зборник (књига LX), Београд 1951.)
  3. ^ "Митолошки зборник", Београд 2006.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди