Принцип опажајности

Педагошки принципи
позитивне усмерености
повезивања теорије и праксе
јединства васпитних фактора
превентиве и перспективних линија
индивидуализације и социјализације
прилагођености узрасту
разноврсности
систематичности
опажајности
економичности
самоваспитања
паралелног дејства
колегијалности
ђачког управљања
племенитог такмичења

Принцип опажајности је педагошки принцип који захтева деловање директним и индиректним средствима, односно примерима, предметима, појавама, а у циљу да се настава учини очигледном. Коменски је очигледност у настави назвао „златним правилом“ наставе.

Пожељне активности васпитача

уреди

Како би наставу учинио очигледном, потребно је да наставник прикаже оне примере, односно предмете и појаве који су доступни дечјим чулима. „Сликање речима“ би при томе представљало унутрашњу очигледност (на пример када се користе аналогије за објашњење неких појмова), а показивање модела, слика, предмета и појава - спољашњу очигледност. За ученике је ово најприступачнији начин уочавања и усвајања наставних и других садржаја, вештина и навика.[1]

Референце

уреди
  1. ^ Василев, С. & Ракић, Б. 1998. Школска педагогија. Култура: Београд.