Приозерск (рус. Приозе́рск, фин. Käkisalmi, швед. Kexholm) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Лењинградске области и административно припада Приозерском рејону чији је уједно и средиште.

Приозерск
Приозерск, Käkisalmi
Тврђава Корела
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонПриозерски рејон
Основанпрви помен 1295.
Варошица од1310.
Стара именаКорела, Кексохолм, Кјакисалми
Становништво
Становништво
 — 2015.18.844
 — густина1.142,06 ст./km2
Географске карактеристике
Координате61° 02′ 00″ С; 30° 07′ 00″ И / 61.033333° С; 30.116667° И / 61.033333; 30.116667
Временска зонаUTC+3
Апс. висина14 m
Површина16,5 km2
Приозерск на карти Русије
Приозерск
Приозерск
Приозерск на карти Русије
Приозерск на карти Лењинградске области
Приозерск
Приозерск
Приозерск на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број188760, 188761
Позивни број(+7) 81379
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 448
ОКТМО код41 639 101 001
Веб-сајт
adm.priozersk.ru/

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 18.844 становника.

Град се налази на Карелијској превлаци, на месту где се северни рукавац реке Вуоксе улива у језеро Ладога. Град се налази на железничкој прузи Санкт ПетербургХијтола, на око 145 km северно од Санкт Петербурга.

До шведске окупације 1611. године град се звао Корела, а од 1611. до 1918. град се звао Кексголм (рус. Кексгольм), а године 1918. гарод улази у састав Финске под називом Кјакисалми (рус. Кякисалми), после Зимског рата између Совјетског Савеза и Финске, године 1940. граду је враћено име Кексголм. Међутим 1948. године град је добио садашње име Приозерск.

Географија уреди

Град Приозерск смештен је у северном делу рејона, односно на северозападу Лењинградске области, у северном делу Карелијске превлаке. Кроз град протиче северни рукавац реке Вуоксе, а сама градска територија налази се стешњена између Ладошког језера и језера Вуоксе.

Град се налази на око 145 km северније од Санкт Петербурга.

Историја уреди

Приозерск је као Корела основан од стране Новгорођана крајем XI и почетком XII века на месту старог карелког насеља.

Гроз град је пролазио важан водени трговачки пут који је повезивао варјаге и византију. Преко реке Вуоксе се могло ући у Фински залив и у централну Финску. Швеђани су желели да успоставе контролу над овим стратешки важним местом тако да је крајем XIII века град био стално нападан.

Од августа 1610. до фебруара 1611. град је био под опсадом шведске војске, коју је успешно издржавао, али када је закључен Столбовски мир 1617. године град је уступљен Шведској.

Град је у састав Русије опет ушао 8. септембра 1710. године за време Великог северног рата.

Дана 31. децембра 1917. године Савет Народних Комесата под вођством Владимира Иљича Лењин је донео решење о независности Финске по којем је град припао Финској. После Зимског рата између Совјетског Савеза и Финске 1939.—1940. године град је мировним преговорима од 12. марта 1940. године предат Совјетском Савезу.

За време Другог светског рата град је заузела финска армија, али у септембру 1944. године опет је ушао у састав Совјетског Савеза. Међутим за време рата град је претрпео огромна разарања

Демографија уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 18.933 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 18.844 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
5.11513.93616.65219.05320.557[2]20.506[3]18.933[4]18.844

Саобраћај уреди

Кроз град пролазе важне друмске и железничке саобраћајницењ које га повезују са осталим градовима у области.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе уреди