Присвојни придеви

Присвојни придеви (лат. adjectiva possessiva; грч. κτητικά επίθετα) су посебна врста придева, који служе за исказивање припадности, што је њихова основна семантичка улога. У лингвистичкој терминологији, за присвојне придеве се такође користе и неки други називи, као што су: посесивни придеви (од лат. possessivus) или ктетички придеви (од стгрч. κτητικός / ktētikós). Присвојни придеви су један од најчешћих чинилаца у обликовању присвојних исказа, помоћу којих се саопштава коме или чему припада појам на који се присвојни придев односи.[1][2][3][4][5]

Присвојни придеви се граде додавањем одговарајућих афикса (најчешће суфикса или префикса) на именске основе. У српском језику, грађење присвојних придева по правилу се врши додавањем одговарајућег суфикса на именску основу, а међу најчешће употребљаваним наставцима су: -ски, -шки, -чки, -ни, -ов, -ев, -ин и други. Тако се, на пример, од именице шума додавањем наставка -ски на именску основу (шум-) гради присвојни придев шумски, док се од именице држава додавањем наставка -ни на именску основу (држав-) гради присвојни придев државни. Присвојни придеви изведени из властитих именица додавањем суфикса -ов, -ев, -ин пишу се великим словом (Станков, Милошев, Драгицин), док се малим словом пишу присвојни придеви који су из властитих именица изведени додавањем суфикса -ски, -шки, -чки (београдски, нишки, крагујевачки).[6][7][8]

Проучавање значења и улоге присвојних придева у језичком изражавању припадности (присвојности) потпада под област семантике, а поједина питања која се односе на творбу и употребу присвојних придева задиру и у област других лингвистичких дисциплина, као што су ономастика и социолингвистика. Посебан проблем у области творбе и употребе присвојних придева представља нормирање облика који се изводе из етнонима, демонима и политонима, што долази до пуног изражаја приликом нормирања појединих присвојних придева који се изводе из појмова који су вишезначни или спорни. У оквирима српске лингвистике, решавањем таквих питања бави се Одбор за стандардизацију српског језика.[9]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди