Посесив
Посесив или присвојни облик (од лат. possessivus; стгрч. κτητικός / ktētikós) је лингвистички термин којим се означавају речи и изрази чија се семантичка улога огледа у одређивању припадности оног појма на који се односе. Обликовањем присвојних исказа, саопштава се коме или чему припада појам на који се поменути исказ односи. Функцију посесива најчешће обављају присвојне заменице (посесивне заменице) и присвојни придеви (посесивни придеви), али у изградњи присвојних облика могу учествовати и друге врсте речи. У склопу синтаксе падежа, присвојни облици се често граде и употребом присвојног генитива (посесивни генитив) или присвојног датива (посесивни датив).[1][2][3][4]
Језичко изражавање припадности (присвојности) представља посебну област проучавања у оквиру семантике, а поједина питања која се односе на творбу и употребу присвојних речи и израза задиру и у област других лингвистичких дисциплина, као што су ономастика и социолингвистика. Посебан проблем у области творбе и употребе присвојних речи и израза представља нормирање оних посесива који се изводе из етнонима, демонима и политонима, што долази до пуног изражаја приликом нормирања појединих присвојних придева који се изводе из вишезначних или спорних појмова. У оквирима српске лингвистике, решавањем таквих питања бави се Одбор за стандардизацију српског језика.[5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Стевановић 1940.
- ^ Стевановић 1949, стр. 24-38.
- ^ Павловић 1965, стр. 235-238.
- ^ Маројевић 1997, стр. 153-183.
- ^ Одбор за стандардизацију српског језика
Литература уреди
- Брборић, Вељко (2009). „Називи насељених места, њихови етници и ктетици у правописним речницима српског језика”. Развојни процеси и иновације у српском језику. 1. Београд: Међународни славистички центар. стр. 327—339.
- Брборић, Вељко (2013). „Писање етника и ктетика у Правопису и Правописном речнику”. Српски језик и његови ресурси: Теорија, опис и примене. Београд: Међународни славистички центар. стр. 75—84.
- Јелић, Маријан (2005). „Нормирање етника и ктетика”. Примењена лингвистика. 6: 177—182.
- Јелић, Маријан (2010). Етници и ктетици у Војводини. Сомбор: Педагошки факултет.
- Јелић, Маријан (2014). „Дублетна образовања и хомонимске номинације код етника и ктетика (од ојконима у Војводини)”. Наш језик. 45 (3-4): 19—37.
- Лазаревић, Мирослав (2017). Речник етника и ктетика. 1. Београд: Нова загонетка.
- Лазаревић, Мирослав (2018). Речник етника и ктетика. 2. Београд: Нова загонетка.
- Маројевић, Радмило (1997). „Присвојни придеви (possessiva) у старословенском језику”. Српски језик: Студије српске и словенске. 2 (1-2): 153—183.
- Павловић, Миливој (1965). „Посесивни генитив и посесивни придев” (PDF). Наш језик. 14 (4-5): 235—238.[мртва веза]
- Стевановић, Михаило (1940). Посесивне форме у српскохрватском језику. Скопље: Штампарија "Јужна Србија".
- Стевановић, Михаило (1949). „Двојство облика посесивних придева и заменица на -ов и -ин”. Наш језик. 1 (1-2): 24—38.
- Terić, Gordana (1991). Strukture i vrednosti posesiva u italijanskom jeziku. Beograd: Filološki fakultet.
- Ћорић, Божо (1984). „Етник, ктетик и норма (поводом облика Козарчанин и козарачки)”. Наш језик. 26 (2-3): 152—159.