Прича о два дужника

Прича о два дужника (или прича о грешници) је једна од познатих Исусових прича, забележена у новозаветном јеванђељу по Луки (7:36-50). Прича говори о два дужника који беху дужни једном човеку, један много више новца од другог. Кад им је зајмодавац опростио дугове, већи дужник га је више заволео.

Оброк у кући Симона фарисеја, око 15. века.

Исус кроз причу објашњава зашто га грешница, која му је опрала ноге, љубила га и помазала, више воли од његовог домаћина свештеника, који му није дао воду за ноге нити га је љубио и помазао.[1]

Прича уреди

Еванђеље по Луки преноси да је фарисејски свештеник Симон позвао Исуса у госте, након чега је за њим дошла жена у граду позната као грешница. Док је Исус седео за столом она је седела код његових ногу и плакала „и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше миром” (7:38). Његов домаћин рече у себи: “Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница”, а Исус му у одговор исприча следећу причу:

А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.


А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони.

А он му рече: Право си судио. И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре. Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу. Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге. Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав. А њој рече: Опраштају ти се греси.
— Еванђеље по Луки, 7:36-50 (превод Вука Караџића)</ref>

Тумачења уреди

Изгледа да ова Исусова прича није напад на фарисеје, већ је пре покушај да подучи свештеника Симона да види жену његовим очима.[2][3] Опис жене наговештава да је она позната проститутка[2][3][4], иако неки оспоравају такав закључак.[5] Ако је проститутка, њено присуство каља фарисејеву ритуалну чистоту.[2][3] Џоел Грин напомиње да је било лако одбацити такву особу као неморалну, нечисту и изопачену, не узимајући у обзир друштвену реалност жене која је можда присиљена на то материјалним стањем или је продата у сексуално ропство.[2] Потврђујући жени опроштење, за које се претпоставља да јој је Исус дао приликом претходног сусрета[2][5], Исус позива Симона да увиди њен нови идентитет и „пригрли је у заједницу Божјих људи“.[2]

Жан Калвин из Исусових речи („Стога ти кажем, опроштени су јој многи греси, јер је имала много љубави; коме се мало прашта, мало љуби“.[6]) закључује да љубав није циљ праштања већ доказ. Исто као и код два дужника, дуг није опроштен због дужничке љубави, већ је велика љубав уследила због опроста дуга. Калвин објашњава да свештеник мисли да је жена грешница али треба увидети да није грешница, у складу са чињеницом да су јој греси опроштени. Њена љубав је доказ да је стекла опрост, израз захвалности за примљену добробит. Љубав је аргумент a posteriori, који доказује помоћу ихода. Исус јој јасно каже на основу чега је стекла опрост речима: „Вера твоја спасла те![7] Дакле, вером стичемо опроштење, а љубављу исказујемо захвалност и сведочимо о милости Божјој, закључује Калвин.[8]

Амброзије Милански, међутим, наводећи исти Исусов цитат („Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала.“[9]), тврди да је љубав услов опроштења.[10]

Ове разлике у тумачењу присутне су и у различитим преводима библијског текста:

„Дакле кажем ти да су јој сви греси опроштени, зато што је показала велику љубав.“[11]
— Contemporary English Version
„Дакле кажем ти, њени су многи греси опроштени, стога је она показала велику љубав.“[12]
— New American Bible

Извори уреди

  1. ^ Klyne Snodgrass, Stories with Intent: A comprehensive guide to the parables of Jesus, Eerdmans. 2008. ISBN 978-0-8028-4241-1. стр. 80-82.
  2. ^ а б в г д ђ Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans. 1997. ISBN 978-0-8028-2315-1. стр. 305-315.
  3. ^ а б в Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life. . Cambridge University Press. 1987. pp. 53-56. ISBN 978-0-521-34781-5. 
  4. ^ Carol Ann Newsom and Sharon H. Ringe, Women's Bible Commentary. . Westminster John Knox Press. 1998. pp. 374. ISBN 978-0-664-25781-1. 
  5. ^ а б Barbara E. Reid, Choosing the Better Part?: Women in the Gospel of Luke. . Liturgical Press. 1996. pp. 110-116. ISBN 978-0-8146-5494-1. 
  6. ^ Еванђеље по Луки, 7:47 (превод Емилијана Чарнића)
  7. ^ Еванђеље по Луки, 7:50 (превод Емилијана Чарнића)
  8. ^ John Calvin, Institutes of the Christian Religion, Book III, Chaper 4 at CCEL.org.
  9. ^ Еванђеље по Луки, 7:47 (превод Вука Караџића)
  10. ^ Ambrose, Concerning Repentance (Book I), Chaper 16 at NewAdvent.org.
  11. ^ Luke 7:47, CEV. "So I tell you that all her sins are forgiven, and that is why she has shown great love."
  12. ^ Luke 7:47, NAB. "So I tell you, her many sins have been forgiven; hence, she has shown great love."

Спољашње везе уреди