Прича о расту семена
Прича о расту семена је једна од Исусових алегоријских прича, у којој се раст биљке из семена пореди са растом Царства Божијег.
Ова прича је забележена само у канонском јеванђељу по Марку (4:26-29), а њена закључна реченица се појављује и у неканонском јеванђељу по Томи (изрека 21)[1]. Код Марка, ова прича следи причу о сејачу, а претходи причи о зрну горушице.
Прича уреди
Еванђеље по Марку бележи следећу Исусову причу:
Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу; и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он. Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
— Еванђеље по Марку, 4:26-29
Тумачења уреди
Чак и када човек спава, Царство Божије још увек расте. Оно расте због Бога, а не човека[2], и следи сопствени ред.[3]
Ова прича се може посматрати као повезана са причом о сејачу.[4] Ипак, за разлику од приче о сејачу, чини се да семе овде представља Царство Божије, а не Реч Божју, као што је случај у другој причи.[5]
Извори уреди
- ^ "Чим род дозрије, ево га са српом у руци и пожање га. Ко има уши да чује, нека чује."
- ^ Richard N. Longenecker, The Challenge of Jesus' Parables, Eerdmans. 2000. ISBN 978-0-8028-4638-9. стр. 97.
- ^ James R. Edwards, The Gospel According to Mark, Eerdmans. 2002. ISBN 978-0-85111-778-2. стр. 142-144.
- ^ George R. Knight, Exploring Mark: A Devotional Commentary, Review and Herald Pub Assoc. 2004. ISBN 978-0-8280-1837-1. стр. 107-108.
- ^ Klyne Snodgrass, Stories with Intent: A comprehensive guide to the parables of Jesus, Eerdmans. 2008. ISBN 978-0-8028-4241-1. стр. 213.