Отворите главни мени

Пријатељи (енгл. Friends) амерички је телевизијски ситком, који су креирали Дејвид Крејн и Марта Кауфман, а који је првобитно емитован на Ен-Би-Сију од 22. септембра 1994. до 6. маја 2004. године у трајању од 10 сезона.[1] Са глумачким ансамблом који су чинили Џенифер Анистон, Кортни Кокс, Лиса Кудроу, Мет Лебланк, Метју Пери и Дејвид Швимер, серија говори о животу шест особа старих 20—30 година који живе на Менхетну.

Пријатељи
Friends logo.svg
Лого серије
Ориг. називFriends
Жанркомедија
ФорматТВ серија, ситком
АуторДејвид Крејн
Марта Кауфман
УлогеЏенифер Анистон
Кортни Кокс
Лиса Кудроу
Мет Лебланк
Метју Пери
Дејвид Швимер
Музичка темаThe Rembrandts — „I'll Be There for You”
КомпозиторМајкл Склоф
Али Вилис
Земља САД
Језикенглески
Број сезона10
Број епизода236 (списак епизода)
Време трајања20—22 минута
Извршни продуцентДејвид Крејн
Марта Кауфман
Кевин С. Брајт
Мајкл Борков (4. сезона)
Мајкл Картис (5. сезона)
Адам Чејс (5—6. сезоне)
Грег Мелинс (5—7. сезоне)
Вил Калхун (7. сезона)
Скот Силвери (8—10. сезоне)
Шана Голдберг-Михен (8—10. сезоне)
Ендру Рајх (8—10. сезоне)
Тед Кохен (8—10. сезоне)
ПродукцијаBright/Kauffman/Crane Productions
Warner Bros. Television
ДистрибуцијаWarner Bros. Television Distribution
ЕмитерЕн-Би-Си
Формат слике480i (4:3 СДТВ) (првобитно приказивање)
1080p (16:9 ХДТВ) (2012 ремастер)
Формат тонаDolby Surround 2.0 (првобитно приказивање)
Dolby Digital 5.1 (2012 ремастер)
Премијерно
приказивање

22. септембар 1994. — 6. мај 2004.
Сродно
приказивање

Џои
ЕмитерПинк
Б92
Прва плус
О2
Прво
приказано на

Пинк
Премијерно
приказивање

1998. — 2007.
Званични веб-сајт
Профил на ИМДб-у
Преглед на TV.com

Кауфманова и Кејн су започели развој Пријатеља под називом Кафе Инсомнија између новембра и децембра 1993. године. Они су представили идеју Брајту и заједно су предали одбраду серије на седам страна Ен-Би-Сију. Након што је неколико сценарија преиначено, укључујући и промену наслова у Шест у једном,[2] и Пријатељи попут нас, серија је на крају добија назив Пријатељи.[3]

Снимање серије је одржано у студију Ворнер броса у Бербанку у Калифорнији. Свих десет сезона Пријатеља нашло се међу првих десет финалских телевизијских сезона; на крају су постигле прво место у осмој сезони. Крај серије, приказан 6. маја 2004. године, гледало је око 52,5 милиона америчких гледалаца, чинећи то петим најгледанијим крајем серије у телевизијској историји[4][5][6] и најгледанијом телевизијском епизодом у првој деценији 21. века.[7][8]

Пријатељи су стекли бројна признања током приказивања, поставши једна од најпопуларнијих телевизијских серија свих времена.[9] Серија је била номинована за 62 награде Еми за ударне термине, освојила је награду Еми за најбољу хумористичку серију 2002. за осму сезону.[10] Серија се нашла на 21. месту на списку највећих 50 емисија свих времена ТВ Водича[11] и на 7. месту на Емпајеровом списку највећих 50 емисија свих времена.[12][13] Епизода The One with the Prom Video се 1997. нашла на 100. месту на ТВ Водичевом списку 100 епизода свих времена.[14] Пријатељи су се 2013. нашли на 24. месту на списку 101 најбоље написане ТВ серије свих времена Америчких сеца сценариста[15] и на 28. место на ТВ Водичевом списку 60 најбољих ТВ емисија свих времена.[16]

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис серије!

Сезона 1Уреди

Богаташица Рејчел Грин бежи са сопственог венчања и среће своју пријатељицу из детињства Монику Гелер, њујоршку главну куварицу. Оне постају цимерке, и Рејчел се придружује Моникиној групи самаца у средњим 20. годинама коју чине Џои Трибијани, Чендлер Бинг, Фиби Буфе и Рос Гелер. Рејчел постаје конобарица у фиктивном менхентском кафићу Централ Перк у ком се шесторка најчешће окупља. Када група није тамо, обично се налази у Моникином и Рејчелином стану у Вест Вилиџу или преко пута у Чендлеровом и Џоијевом стану.

Рос је Моникин старији брат, још од средње школе заљубљен у Рејчел и константо покушава да јој то да до знања. Ипак, много препрека им стоји на путу, укључујући чињеницу да он чека дете са својом (однедавно бившом) супургом, лезбејком Керол. Касније у сезони, она рађа дечака Бена. Џои је нежења и глумац у успону. Фиби ради као масерка, помало је луда и имала је буран живот, након што је њена мајка извршила самоубиство још док је Фиби била дете. Чендлер ради као стручњак за статистичке анализе и реконфигурацију података у великој компанији и недавно је раскинуо са својом девојком Џенис. Крајем сезоне, Чендлер случајно открива да Рос воли Рејчел, која потом схвата да и она воли њега. Сезона се завршава тако што Рејчел чека Роса на аеродрому да се врати са путовања.

Сезона 2Уреди

Друга сезона почиње тако што Рејчел чека Роса на аеродрому, како би му изјавила љубав. Међутим, открива да је он у вези са Џули, колегиницом коју зна из средње школе, а поново су се срели на његовом путовању. Рејчелини покушаји да каже Росу да га воли у почетку одражавају његове неуспешне покушаје у првој сезони, али они на крају почињу везу. Џои добија улогу у сапуници Дани наших живота, али његов лик је касније убијен због Џоијевог сукоба са писцима серије. Чендлер се враћа Џенис, својој бившој девојци из прве сезоне. Моника почиње да излази са Ричардом, недавно разведеним породичним пријатељем 20 година старијим од ње, али на крају се растају.

Сезона 3Уреди

Трећа сезона има знатно већи серијски формат. Рејчел почиње да ради у Блумингдејлсу, ланцу луксузних робних кућа, а Рос постаје љубоморан на њеног колегу, Марка. Рејчел одлучује да направи паузу од њихове везе. Рос, повређен и пијан, спава с другом девојком, Клои, узрокујући да га Рејчел остави. Чендлер тешко подноси њихов раскид јер га подсећа на развод његових родитеља. Иако Фиби у почетку верује да нема породицу осим сестре близнакиње Урсуле са којом је у лошим односима, она упознаје свог полубрата Френка и биолошку мајку Фиби, током сезоне. Џои започиње везу са својим активним партнером Кејт. Моника започиње везу са милионером Питом, али раскидају због међусобног неслагања.

Сезона 4Уреди

У првој епизоди четврте сезоне, Рос и Рејчел су се накратко помирили након што се Рос претварао да је прочитао дугачко писмо које му је Рејчел написала. Међутим, Рос наставља да инсистира на томе да су њих двоје били на паузи када је спавао са Клои, па су поново раскинули. Џои излази са Кети, девојком у коју се Чендлер заљубљује. Кети и Чендлер касније се љубе, што изазива драму између Чендлера и Џоија. Џои опрашта Чендлеру и дозвољава му да излази са Кејти након што Чендлер проведе дан у кутији као казну. Чендлеров однос са Кејти се завршава откривањем да га је преварила због свађе. Фиби постаје сурогат мајка свом полубрату Френку и његовој жени Алис. Моника и Рејчел су приморане да мењају станове са Џоијем и Чендлером након што су изгубиле опкладу, али су успеле да га врате тако што су их подмитили са Книксовим сезонским картама и једноминутним пољупцем између Рејчел и Монике. Рос почиње да се забавља са Енглескињом Емили, а у финалу сезоне се приказује њихово венчање у Лондону. Чендлер и Моника спавају заједно, а Рејчел схвата да воли Роса и одлучује да заустави његово и Емилино венчање. Говорећи своје завете, Рос каже да је Рејчелино име на олтару, уместо Емилиног, шокирајући своју невесту и госте.

Сезона 5Уреди

Пета сезона почиње Росовим и Емилиним венчањем у Лондону. Већи део сезоне врти се око Монике и Чендлера, који покушавају да задрже своју везу у тајности. Фиби рађа тројке. Емили прети да ће напустити Роса ако не прекине комуникацију са Рејчел у потпуности. Рос се слаже, али касније присуствује вечери са свим својим пријатељима, укључујући и Рејчел. Емили телефонира Росу, открива да је Рејчел тамо и схвата да му не верује. Ово завршава њихов брак. Фиби почиње везу са полицајцем, Гаријем, након што је пронашла његову значку и користила је као своју. Моника и Чендлер објављују своју везу, на изненађење и одушевљење својих пријатеља. Одлучују да се венчају на путовању у Лас Вегас, али мењају план након што се пијани Рос и Рејчел венчавају.

Сезона 6Уреди

У првој епизоди шесте сезоне, Росов и Рејчелин брак се показује као грешка при пијанству, које се Рејчел не сећа. Рос покушава добити поништење брака јер не жели да има три развода. Међутим, када схвати да је поништење немогуће, они одлучују да се разведу. Рос то не жели, те лаже Рејчел да су разведени. Она сазнаје и разводе се неколико епизода касније. Моника и Чендлер су се уселили заједно, па се Рејчел преселила код Фиби. Џои игра улогу у серији кабловске телевизије под називом Мек и С.И.Р.. Рос добија посао предавача на Њујоршком универзитету и почиње да излази са својом ученицом, Елизабет, са чијим оцем Полом излази Рејчел. Веза се завршава због Елизабетине незрелости. Након пожара у Фибином и Рејчелином стану, Рејчел се усељава код Џоија, а Фиби код Чендлера и Монике. Чендлер проси Монику, која пристаје, иако јој је бивши дечко Ричард мало пре тога признао да је још увек воли.

Сезона 7Уреди

Седма сезона углавном прати разне лудорије Монике и Чендлера, који почињу да планирају своје венчање и наиђу на финансијске проблеме који се брзо сређују Чендлеровим тајним фондовима. Џоијева серија Мек и С.И.Р. је отказана, али му је понуђен повратак у Дане наших живота. Фибин стан је обновљен, али сада стицајем околности има само једну велику спаваћу собу уместо првобитне две, тако да Рејчел одлучује да остане са Џоијем. Непосредно пре Моникиног и Чендлеровог венчања у последњој епизоди, Фиби и Рејчел у Моникином купатилу налазе позитиван тест трудноће.

Сезона 8Уреди

Осма сезона почиње Моникиним и Чендлеровим венчањем. Испоставило се да је позитиван тест трудноће пронађен у њиховом купатилу заправо Рејчелин. Рејчел узима још један тест трудноће, за који Фиби лаже да је негативан, како би сазнала шта Рејчел мисли о трудноћи. Рејчел постаје тужна када сазнаје да није трудна, па јој Фиби говори истину. Рејчел, Фиби и Моника се радују у купатилу. Сезона се врти око Рејчелине трудноће, посебно када се открије да је Рос отац. Рејчел и Рос одлучују да задрже бебу, али не настављају своју романтичну везу. Џои се постепено заљубљује у Рејчел, али она у почетку не узвраћа осећаје. Рејчел рађа бебу Ему у финалу сезоне. У болници, Росова мајка му даје веренички прстен јер жели да он ожени Рејчел. Рос не намерава да запроси Рејчел, али ипак узима прстен и ставља га у џеп јакне. У међувремену, у Рејчелиној болничкој соби, Џои узима Росову јакну док тражи марамице. Прстен пада на под. Он клечи да га подигне и окрене се ка Рејчел, на коленима и држећи прстен. Рејчел то схвата као просидбу и пристаје. Убрзо је све разрешено, али Рос и Рејчел још увек не улазе у везу.

Сезона 9Уреди

Девета сезона почиње када Рос и Рејчел почињу да живе заједно са својом ћерком Емом. Моника и Чендлер покушавају да имају своју бебу, али сазнају да нису компактибилни. Фиби почиње да се забавља са Мајком Ханиганом и одлучи да буде са њим упркос томе што јој се бивши дечко Дејвид вратио у живот. Рејчел се са Емом усељавају код Џоија усред сезоне. Рејчел се заљубљује у њега, док се остали пријатељи труде да поново споје Роса и Рејчел. Група путује у Барбадос у финалу сезоне, како би чули Росов говор на на палеонтолошкој конференцији. Џои и његова девојка Чарли раскидају и она почиње везу са Росом. Видевши да се Рос и Чарли љубе, Џои одлази у Рејчелину хотелску собу, а сезона се завршава тако што се њих двоје љубе.

Сезона 10Уреди

Последња, десета сезона доводи до завршетка неколико дугогодишњих прича. Чарли раскида са Росом да се врати са свом бившем дечку. Џои и Рејчел се боре са Росовим осећањима о њиховом односу и одлуче да би било најбоље да остану пријатељи. Фиби и Мајк се венчавају средином сезоне испред кафића Централ Перк. Моника и Чендлер подносе захтев за усвајање детета и бира их млада Ерика. У завршници серије, Ерика рађа близанце, на изненађење Монике и Чендлера. Они се припремају да се преселе у предграђе са децом. Џои се узрујава због промена у свом животу. Рејчел добија отказ на послу и прихвата нову понуду за посао у Паризу. Рос покушава да врати њен стари посао, тако што се тајно састаје са њеним шефом, али на крају одустаје након што схвати да је посао у Паризу Рејчелин посао из снова. Рејчел се у сузама опрашта од свих осим Роса. Повређен и љут Рос се суочава са Рејчел и они заједно спавају. Рејчел одлази, а Рос, који сада схвата да је воли, јури за њом до аеродрома. Када дође до ње, Рејчел схвата да га воли и откаже лет за Париз. Серија се завршава сценом где сви пријатељи са Моникином и Чендлеровом децом, излазе из сада испражњеног Моникиног стана и одлазе на последњу шољу кафе у Сентрал Перк. Чендлер изговара последњу реченицу. Серија се завршава снимком празног Моникиног стана.

Глумци и ликовиУреди

Главне улоге Пријатеља. Са врха до дна: Анистон, Кокс, Кудроу, Лебланк, Пери и Швимер.
  • Џенифер Анистон као Рејчел Грин:
    Модни ентузијаста и најбоља пријатециља Монике Гелер из детињства. Рејчел и Моника постају цимерке, након што она бежи са сопственог венчања са Беријем Фербером. Рејчел и Рос Гелер кроз серију неколико пута ступају и прекидају везу. Рејчел излази са другим мушкарцима током серије, као што је комшија Италијан Пеоло у првој сезони; Џошуа Бергин, клијент из Блумингдејлса, у четвртој сезони; Тег Џонс, њен асистент, у седмој сезони; и Џои Трибијани у десетој сезони. Први Рејчелин посао је био у Централ Перку као конобарица, касније постоје помоћни продавац у Блумингдејлсу у трећој сезони и продавац у Ралф Лорену. Рејчел и Рос добијају кћерку Ему у епизоди „The One Where Rachel Has a Baby, Part Two” на крају осме сезоне. У последњој епизоди серије, Рос и Рејчел једно другим признају своју љубав, а Рејчел одустаје од посла у Паризу како би остала са њим.
  • Кортни Кокс као Моника Гелер:
    Мајчинска фигура у групи и главна куварица,[17] позната по свом перфекционистичкој, наређивачкој, такмичарској и опсесивно-компулзивној природи.[18][19] Моника је била дебела као дете и шале на то је прате кроз целу серију. Радила је као главни кувар у више ресторана током серије. Моникина прва озбиљна веза била је са дугогодишњим породичним пријатељом Ричардом Буркеом, који је старији од ње 21 годину. Пар одржава јаку везу неко време, док Ричард не изјави да не жели да има децу. Моника и Чендлер Бинг касније ступају у везу након што проводе ноћ заједно у Лондону на крају четврте сезоне, што доводи до њиховог брака у седмој сезони и усвајања близанаца на крају серије.
  • Лиса Кудроу као Фиби Буфе:
    Масажерка и самоука музичарка. Као дете, Фиби је живела у предграђу Њујорка са мајком, док није извршила самоубиство, а Фиби завршила на улици. Она пише и пева сопстве чудне песме. (од којих је напознатија „Смрдљива мачка”) пратећи себе на гитари. Има идентичну близнакињу под именом Урсула, која јој није нимало слична по карактеру.[20][21]
  • Мет Лебланк као Џои Трибијани:
    Глумац у успону и љубитељ хране који постаје познат по својој улози у сапуници „Дани наших живота” као др Дрејк Реморе. Џои има много краткотрајних веза са девојкама. Упркос томе што је женскарош, Џои је безазлен, брижан и добронамеран.[22] Џои често користи фразу за удварање „Како си ми?” (енгл. „How you doin'?”) при покушају да освоји већину жена које упозна. Џои је на почетку делио стан са својим најбољим пријатељом Чендлером, а касније са Рејчел. У 8. сезони заљубљује се у Рејчел,[23] али Рејчел љубазно говори Џоију да не дели иста осећања. У 10. сезони накратко излазе, али након што схвате да то неће функционисати због њиховог пријатељства и Рејчелине компликоване везе са Росом, они поново постају пријатељи.
  • Метју Пери као Чендлер Бинг:
    Стручњак за статистичке анализе и реконфигурацију података у великој, мултинацоналној корпорацији. Чендрел мрзи свој посао, иако је добро плаћен. Покушава да да отказ током 1. сезоне, али се вратио након понуде за нову канцеларију и већу плату. На крају је напустио овај посао у 9. сезони, због преласка у Туслу. Касније у тој сезони постаје млађи копирајтер у рекламној агенцији. Чендлер има необичну породичну прошлост, мајка му је списатељица еротских романа, а отац је хомосексуалац који се облачи као жена. Чендрел је познат по свом саркастичном смислу за хумор и лошој срећи у везама.[24] У 7. сезони Чендрел и Моника се венчавају и усвајају близанце на крају серије. Пре везе са Моником, Џендрел је излазио са Џенис Хозенстајн у 1. сезони и касније је раскидао са њом више пута.
  • Дејвид Швимер као Рос Гелер:
    Старији брат Монике Гелер, палеонтолог који ради у Музеју природне историје, а касније постаје професор палеонтологије на Универзитету у Њујорку. Рос током серије стално ступа у везу, па раскида са Рејчел. Он током серије ступа у три пропала брака: са Керол Вилик, лезбејка која је и мајка његовог сина, Бена Гелера; са Емили Волтам, са којом се развео након што је случајно рекао Рејчелином име уместо њеног током венчања; и са Рејчел, јер су веначли у пијаном стању у Лас Вегасу. Његови разводи постају честе шале током серије. После везе за једну ноћ, Рејчел и он добијају ћерку, Ему, на крају 8. сезоне. На крају серије признају једно другом да су и даље заљубљени једно у друго.

У њиховом првобитном уговору за 1. сезону серије, глумци су имали плату у износу од 22.500$ по епизоди.[25] У 2. сезони глумци су добијали различите плате, које су се кретале од 20.000$ до 40.000$ по епизоди.[25][26] Пред преговоре о платама у 3. сезони, глумци су одлучили да у преговоре ступе колективно, упркос томе што је Ворнер брос преферирао појединачне договоре.[27] Додељена им је плата најмање плаћеног глумца, што је значило да су плате Џенифер Анистон и Дејвида Швимера смањене. У 3. сезони су плате износиле 75.000$ по епизоди, у 4. сезони 85.000$, у 5. сезони 100.000$, у 6. сезони 125.000$, у 7. и 8. сезони 750.000$ и у 9. и 10. сезони 1.000.000$, што је Џенифер, Кортни и Лису учинило највише плаћеним ТВ глумицама свих времена.[28][29][30] Постава је такође добијала синдикалне хонораре од 2000. године након поновних преговора. У то време, та финансијска корист уносних бек-енд профита емисије само је дијељена звијездама које су имале власничка права у серији, као што су Џери Сајнфелд и Бил Косби.[31]

Творац серије Дејвид Крејн је желео да сви чланови поставе буду једнако истакнути,[32] а серија је била похваљена као „први прави шоу ансамбла”.[33] Чланови глумачке поставе настојали су да задрже формат ансамбла и да не дозволе ниједном члану истицање; они су ушли у исте глумачке категорије за награде,[34] желели су преговоре о једнакој плати[33] и тражили су да се заједно појављују на насловницама часописа у 1. сезони.[35] Глумци су постали и најбољи пријатељи иза сцене,[36] због чега је Том Селек говорио да се понекад осећао изостављено.[37]

Глумци су остали добри пријатељи и након што се серија завршила, нарочито Кортни и Џенифер, а Џенифер је била и кума ћерки Дејвида Аркета и Кортни Кокс.[38] У званичној опроштајној комеморативној књизи Friends 'Til the End, свако одвојено признаје у интевјуима да је глумачка постава постала део њихове породице.[39][40]

ЕпизодеУреди

СезонаЕпизодеПрвобитно приказивањеНилсен рејтинг[41]
Прво приказивањеПоследње приказивањеРангРејтинг
12422. септембар 1994 (1994-09-22).18. мај 1995 (1995-05-18).815,6
22421. септембар 1995 (1995-09-21).16. мај 1996 (1996-05-16).318,7
32519. септембар 1996 (1996-09-19).15. мај 1997 (1997-05-15).416,8
42425. септембар 1997 (1997-09-25).7. мај 1998 (1998-05-07).416,1
52424. септембар 1998 (1998-09-24).20. мај 1999 (1999-05-20).215,7
62523. септембар 1999 (1999-09-23).18. мај 2000 (2000-05-18).514,0
72412. октобар 2000 (2000-10-12).17. мај 2001 (2001-05-17).512,6
82427. септембар 2001 (2001-09-27).16. мај 2002 (2002-05-16).115,0
92426. септембар 2002 (2002-09-26).15. мај 2003 (2003-05-15).213,9
101825. септембар 2003 (2003-09-25).6. мај 2004 (2004-05-06).413,6

ПродукцијаУреди

КонцепцијаУреди

„Говори о сексу, љубави, везама, каријери, времену у животу када је све могуће. И говори о пријатељству, јер кад сте сами и у граду, ваши пријатељи су ваша породица.”

— Оригинална премиса коју су Крејн, Кауфманова и Брајт користили за представљање серије Ен-Би-Си-ју.[42]

Дејвид Крејн и Марта Кауфман започели су развијање три нова телевизијска пилота који би се премијерно емитовали 1994. године, након што је Си-Би-Ес отказао њихову серију Породични албум 1993. године.[43] Кауфманова и Крејн одлучили су да серију о „шест људи у 20-има који се сналазе на Менхетну” представе Ен-Би-Си-ју, јер су сматрали да ће се тамо најбоље уклопити.[44] Крејн и Кауфманова су идеју представили свом продукцијском партнеру Кевину Брајту, који је био извршни продуцент у њиховој серији Настави да сањаш емитованој на Ејч-Би-Оу.[45] Идеја за серију је дошла када су Крејн и Кауфманова почели да размишљају о времену када су завршили колеџ и започели самостално живети у Њујорку. Кауфманова је веровала да причају о времену када је будућност била „више под знаком питања.”[42] Сматрали су да је концепт занимљив, јер су веровали да „сви знају тај осећај”[42] и зато што је то био начин како су се и они осећали у вези својих живота у то време.[42] Тим је назвао серију Инсомнија кафе и на седам написаних страница презентовао серију Ен-Би-Си-ју у децембру 1993. године.[42][44]

У исто време, Ворен Литлфилд, тадашњи председник Ен-Би-Си ентертејнмент, трагао је за комедијом у којој млади људи живе заједно и деле трошкове. Литлфилд је желео да група подели незаборавне периоде свог живота са пријатељима, који су постали „нови, сурогат чланови породице.”[20] Међутим, Литлфилд је имао потешкоћа у оживљавању тог концепта и оценио је да су сценарији које је Ен-Би-Си развио ужасни. Када су Кауфманова, Крејн и Брајт представили Кафе Инсомнија, Литлфилд је био импресиониран тиме што су знали ко су њихови ликови заиста.[20] Ен-Би-Си је ту идеју купио као пилот епизоду, ризикујући новчане казне ако пилот не буде снимљен.[46] Кауфмановој и Крејну било је потребно три дана да напишу пилот сценарио за серију под називом Пријатељи попут нас.[42][47] Литлфилд је хтео да серија „представи генерацију X и истражи нову врсту групног везивања”, али остали се нису сложили. Крејн је тврдио да то није серија за једну генерацију и желео је да произведе серију коју би сви уживали гледати.[20] Ен-Би-Си-ју се свидео сценарио и наручили су серију. Променили су наслов у Шест у један, углавном зато што су сматрали да Пријатељи попут нас превише подсећа на наслов Еј-Би-Си-јевог ситкома Ови моји пријатељи.[48]

Избор глумацаУреди

 
Продуценти су хтели да Кортни Кокс (на слици) глуми Рејчел, а Џенифер Анистон Монику. Међутим, Коксова и Анистонова се нису сложиле, тако да је Коксова играла Монику, а Анистонова Рејчел.

Када је постало очигледно да је серија фаворизовани пројекат Ен-Би-Си-ја, Литлфилд је изјавио да је примао позиве од свих агената у граду, који су желели да њихов клијент буде део серије.[20] Аудиције за главне улоге одржане су у Њујорку и Лос Анђелесу.[49] Кастинг директори су за сваку улогу број од 1000 пријављених глумаца смањили на 75. Они који су добили повратни позив поново су читали сценарио испред Крејна, Кауфманове и Брајта. Крајем марта број потенцијалних глумаца смањен је на три или четири за сваку улогу, а од њих се тражило да читају пред Леслијем Мунвесом, тадашњим председником Ворнер брос телевизије.[50]

Пошто су већ сарађивали са Дејвидом Швимером у прошлости,[49] творци серије писали су лик Роса имајући њега на уму и он је био први одабрани глумац.[51] Кортни Кокс је желела да игра лик Монике јер јој се допао „снажан” лик, али продуценти су имали на уму да глуми Рејчел због њене „веселе, живахне енергије”, што није како су замишљали Монику. Након аудиције Коксове, Кауфманова се ипак сложила са њом и она је добила улогу Монике.[42][52] Кад је Мет Лебланк био на аудицији за улогу Џоија, он је лику дао „другачији преокрет”.[42] Играо је Џоија једноставнијег него што је то било замишљено и дао је лику срце. Иако Крејн и Кауфманова у то време нису желели Лебланка за улогу, Ен-Би-Си им је рекао да га изаберу.[42] Џенифер Анистон, Метју Пери и Лиса Кудроу изабрани су на основу својих аудиција.[49]

Догодило се више промена у причама серије током процеса кастинга. Писци су открили да ликове које су написали морају да прилагоде глумцима, а процес откривања ликова одвијао се током прве сезоне. Кауфманова је признала да је Џоијев лик постао „потпуно ново биће”, и да „све до прве епизоде за Дан захвалности, нисмо схватили смо колико су Моникине неурозе забавне.”[53]

ПисањеУреди

У недељама након што је Ен-Би-Си одобрио снимање Пријатеља, Крејн, Кауфманова и Брајт су прегледали послате сценарије које су писци првобитно припремили за друге серије, углавном непродуциране епизоде ​​серије Сајнфелд.[54] Кауфманова и Крејн су ангажовали тим од седам младих писаца, јер „када имаш 40 година, не можеш то више. Мреже и студији траже младе који долазе са факултета.”[55] Творци су сматрали да ће им подједнака истакнутост шест једнаких ликова, уместо истицање једног или два, омогућити „безброј прича и дати серији гране.”[32] Већина идеја о причи потиче од писаца, мада су и глумци додавали идеје.[49] Иако су писци првобитно планирали да велика љубавна прича буде између Џоија и Монике, идеја о романтичној вези између Роса и Рејчел појавила се када су Кауфманова и Крејн писали пилот сценарио.[42]

Током продукције пилот епизоде, Ен-Би-Си је затражио да се сценарио промени тако да садржи једну доминантну причу и неколико мањих, али писци су то одбили желећи да задрже три приче једнаке тежине.[48] Ен-Би-Си је такође желео да писци додају старији лик како би уравнотежио младе. Крејн и Кауфманова били су приморани да пристану и написали су нацрт ране епизоде ​​у којој је био приказан лик полицајца Пета, који би био коришћен како би пружао савете осталим ликовима. Крејн је сматрао да је прича ужасна, а Кауфманова се нашалила: „Знате ли дечју књигу зека Пет? Ми смо имали полицајца Пета.” Ен-Би-Си је на крају попустио и одустао од идеје.[42]

Сваког лета, продуценти би радили „костур” прича за наредну сезону.[56] Пре него што би епизода кренула у продукцију, Кауфманова и Крејн прегледали би сценарио који је написао други писац, углавном ако би се нешто што се тицало серије или лика учинило чудним.[54] Најтеже епизоде за писање биле су прва и последња епизода сваке сезоне.[57] За разлику од других прича, идеја о вези између Џоија и Рејчел одлучена је на половини осме сезоне. Творци нису желели да се Рос и Рејчел помире тако брзо и док су тражили нову романтичну препреку, један писац је предложио Џоијево романтично интересовање за Рејчел. Прича је убачена у сезону, међутим, када су се глумци уплашили да ће та прича учинити њихове ликове недопадљивима, прича је завршена, све док се поново није појавила у финалу сезоне. За девету сезону, писци нису били сигурни око количине приче коју би требало дати Рејчелиној беби, јер су желели да се серија не врти око бебе нити да се претварају да је нема.[56] Крејн је рекао да им је било потребно времена да прихвате идеју о десетој сезони, коју су одлучили да ураде јер им је преостало довољно прича да оправдају сезону. Кауфманова и Крејн не би се вратили за једанаесту сезону, чак ни да су сви глумци желели да наставе.[53]

Формат наслова свих епизода, „The One...” („Она...”)[58], настао је када су продуценти схватили да наслови епизода неће бити представљени у уводној шпици и да ће стога бити непознати већини публике. Наслови свих епизода званично почињу са „The One Where...” или „The One With...” у највише случајева, осим наслова пилот епизоде („The Pilot”) ​​и финала серије („The Last One”).

СнимањеУреди

 
Зграда у Гринич вилиџу у улици Бедфорд 90 коришћена је као екстеријер зграде у којој живе Моника, Рејчел, Чендлер и Џои.

Прва сезона снимљена је у студију 5 Ворнер брос студија у Бербанку, Калифорнија.[59] Руководиоци Ен-Би-Сија бринули су се да је поставка у кафићу превише модерна и хипстерска и тражили су да серија буде смештена у ресторану, али су на крају пристали на концепт кафића.[42] Уводна шпица снимљена је код фонтане на ранчу Ворнер броса у 4 ујутро, док је било посебно хладно за јутро у Бербанку.[60] На почетку друге сезоне, продукција се преселила у већи студио 24, који је након финала серије преименован у „The Friends Stage”.[61] Снимање серије почело је током лета 1994. године пред публиком уживо у студију, којој је дат сажетак серије да се упознају са шест главних ликова.[42] Унајмљени комичар забављао је студијску публику између кадрова.[35] Свака епизода од 22 минута, снимана је око 6 сати (двоструко више него у већини других ситкома) углавном због многих понављања сцена и преправљања сценарија.[35]

Иако су продуценти увек желели да пронађу праве приче како би искористили предност локације, Пријатељи никада нису снимани у Њујорку. Брајт је сматрао да снимање изван студија чини епизоде ​​мање смешним, чак и приликом снимања на екстеријерима унутар студија, те да је жива публика саставни део серије.[49] Када је серија критикована због погрешног приказивања Њујорка, са обзиром на то да група пријатеља са сталним финансијским проблемима може себи приуштити огромне станове на Менхетну, Брајт је напоменуо да сет мора бити довољно велик за камере, осветљење и „да би публика могла видети шта се догађа”.[49] Станови су такође морали бити довољне величине за глумце како би могли извести написане комичне ситуације.[49] Финале четврте сезоне снимљено је у Лондону јер су продуценти били свесни популарности серије у Уједињеном Краљевству.[49] Сцене су снимане у студију са три публике, а сваку је чинило 500 људи. Ово је била највећа публика серије током целе њене историје. Финале пете сезоне, смештено у Лас Вегасу, снимљено је у студију Ворнер броса, иако је Брајт срео људе који су мислили да је заиста снимано у Лас Вегасу.[62]

Последња епизодаУреди

 
Глумачка постава је била веома емотивна током снимања последње епизоде. Џенифер Анистон (на слици) је објаснила: „Сада смо као веома деликатан кинески порцелан и јуримо према зиду од цигала.”[63]

Творци серије завршили су први нацрт једносатног финала у јануару 2004. године, четири месеца пре његовог оригиналног емитовања. Крејн, Кауфманова и Брајт су гледали финала других ситкома како би припремили садржај епизоде, обраћајући пажњу на то шта је у њима функционисало, а шта није. Свидели су им се они завршеци који су остали верни серији, наводећи финале Мери Тајлер Мур шоу као златни стандард. Крејн, Кауфманова и Брајт имали су потешкоћа при писању последње епизоде. Нису желели да ураде „нешто високог концепта, нити да извуку серију из саме серије.”[64] Најважнији делови финала снимљени су без публике и са минималним бројем чланова екипе. Глумцима се свидео крај и били су уверени да ће се и фановима допасти.[64]

„Управо је оно чему сам се надао. Сви завршавамо са осећајем новог почетка и публика има осећај да је то ново поглавље у животима свих ових ликова.”

— Дејвид Швимер о крају серије.[64]

Ен-Би-Си је у великој мери промовисао финале серије, којем су претходиле недеље медијског лудила.[65] Локалне афилијале Ен-Би-Сија организовале су журке за гледање финала широм САД, укључујући и догађај на Универзал Ситивоку који је обухватао посебну пројекцију последње епизоде на Астровижон екрану напољу.[66] Последња епизода је била тема две епизоде ​​Дејтлајн Ен-Би-Си, од којих је једна трајала два сата. Пре емитовања последње епизоде ​​приказана је једночасовна ретроспектива клипова из претходних епизода. Након финала, уследила је емисија The Tonight Show with Jay Leno снимљена на сету кафића Централ Перк, а гости су били глумци серије.[67][68] Рекламе током емитовања финала у просеку су коштале два милиона долара за 30 секунди, оборивши рекорд који је финале серије Сајнфелд држало до тада.[66]

У САД је 52,5 милиона гледалаца гледало последњу епизоду емитовано 6. маја 2004, што је чини најгледанијим забавним телевизијским преносом од последње епизоде Сајнфелда 1998. године.[67] Иако није најгледанија епизода серије,[69] финале је било четврто најгледаније финале серије у историји телевизије, иза финала серија M*A*S*H, Кафић Уздравље и Сајнфелд. Ретроспективну епизоду гледало је мање од 36 милиона гледалаца, а финале је био други најгледанији телевизијски пренос године у САД, иза Супербоула.[67] Након финала серија Пријатељи и Фрејжер, медијски критичари нагађали су о судбини жанра ситкома. Изнесена мишљења варирала су између сигнализације краја жанра ситкома, малог пада у великој историји жанра[66] и општег смањења сценаријске телевизије у корист ријалити-шоу емисија.[65]

ПријемУреди

Критички пријемУреди

Првобитне рецензије серије су биле помешане. Прве епизоде имају Метакритик резултат 59 од 100, заснован на 20 огледованих критика, што указује на „мешовите до просечне критике”.[70] Том Феран из новина Плејн дилер написао је да се серија „нејасно и мање успешно поиграва са стилом дружења из Сајнфелда”,[71] док ју је Ен Хоџс из Хјустонске хронике назвала „новим Сајнфелдом у покушају, али никада неће бити смешна као Сајнфелд.”[72] У Дневним вестима Лос Анђелеса, Реј Ричмонд назвао је серију „једном од најведријих комедија нове сезоне”,[73] а Лос Анђелес тајмс назвао ју је „без сумње најбољом хумористичком серијом нове сезоне.”[74]

Џини Холберт из Чикаго Сантајмс сматрао је да су Џоијеве и Рејчелине карактеристике неразвијене,[75] док је Ричмонд прокоментарисао глумачку поставу као „допадљив, млади ансамбл са добром хемијом”.[73] Роберт Бјанко из САД данас је похвалио Дејвида Швимера, називајући га „изванредним”. Похвалио је и женске главне глумице, али био је забринут што је лик Чендлера који је тумачио Метју Пери био „недефинисан” и што се Мет Лебланк „превише ослањао на исту рутину глупости која након другог покушаја постаје заморна.”[76] Писци књиге Пријатељи попут нас: Незванични водич кроз Пријатеље сматрали су да се глумачка екипа у почетку „превише трудила”, посебно Пери и Швимер.[77]

Како је серија напредовала, критике су постале све позитивније, а Пријатељи су постали један од најпопуларнијих ситкома свог времена. Сада се често сврставају у најбоље ТВ серије свих времена.[9][11][12] Критичари су похвалили серију због конзистентног бритког писања и хемије између главних глумаца.[78] Ноел Холстон из Њуздеја, који је 1994. године пилот прокоментарисао као „баш Сајнфелд у покушају”, одбацио је своју ранију рецензију након поновног гледања епизоде ​​и хтео је да напише писмо извињења писцима.[53] Хедер Хаврилески са веб-сајта Салон мислила је да је серија „погодила ноту” у другој сезони. Хаврилескова је сматрала да специфичне шале и ситуације везане за сваког лика „могу поуздано гласно насмејати свакога више пута током једне епизоде”, а квалитет писања омогућио је да приче буду „оригиналне и иновативне”.[79] Бил Картер из Њујорк тајмса назвао је осму сезону „заиста запањујућим повратком”. Картер је мислио да је „генерисањем нових врелих прича и смехом са високим децибелом серија учинила повратак у срца својих обожавалаца”.[80] Међутим, Лиен Бонин из Ентертејнмент викли сматрала је да је смер девете сезоне био „разочаравајућ”, критикујући је због сталних гостујућих појављивања познатих личности и продуживања трајања на неоправдан начин. Иако разочарана сезоном, Бонинова је приметила да је „писање још увек бритко”.[81] Хаврилескова је мислила да је десета сезона „алармантно ужасна, много гора него што бисте икада замислили да би била серија која је некада била тако добра.”[79] Пријатељи су били на Тајмсовој листи „100 најбољих ТВ серија свих времена”, уз коментар: „Добро скривана тајна ове серије је била у томе што се звала Пријатељи, а у ствари се радило о породици.”[82]

Рецензије финала серије су мешане. Бјанко је описао финале као забавно и задовољавајуће и похвалио га је због вештог мешања емоција и хумора, наглашавајући сваку од звезда.[83] Сара Родман из Бостонског гласника похвалила је Анистонову и Швимера због њихове глуме, али сматрала је да је поновно спајање њихових ликова било „мало превише чисто, чак и ако је то оно што хорде обожавалаца серије жели.”[84] Роџер Кетлин из Hartford Courant сматрао је да ће придошлице серији бити „изненађене недостатком хумора и како свака шала зависи о разини глупости ликова.”[85] Кен Париш Перкинс, пишући за Fort Worth Star-Telegram, истакао је да је финале „више дирљиво него комично, више задовољавајуће у смислу завршетка него урнебесно смешно.”[86]

„Можда није било могуће да било која епизода испуни лудило и очекивања финала Пријатеља, али овај час вероватно се приближио колико су се фанови могли оправдано надати. Коначно, двосатни пакет урадио је управо оно што је требало. Заокружио је причу, подсетивши нас зашто нам се свидела серија и зашто ће нам недостајати.”

— Роберт Бјанко из САД данас о последњој епизоди серије[83]

ГледаностУреди

Табела испод приказује гледаност Пријатеља у САД, где се константно током десет година емитовања налазила међу десет најгледанијих телевизијских програма на крају године.[87] „Ранг” се односи на то колико су Пријатељи оцењени у поређењу са другим телевизијским серијама које су емитоване током ударног термина одговарајуће телевизијске сезоне. Приказује се у односу на укупан број серија које се емитују на шест главних мрежа енглеског језика у датој сезони. „Гледаоци” се односи на просечан број гледалаца за све оригиналне епизоде, емитованих током телевизијске сезоне у редовном термину серије. „Прва епизода” је датум емитовања прве епизоде сезоне, а „Последња епизода” је датум када је емитована последња епизода сезоне. До сада су Пријатељи последњи ситком који је достигао 1. место на телевизији, јер су његови наследници били Место злочина: Лас Вегас, Амерички идол, Ен-Би-Си фудбал недељом увече и Морнарички истражитељи. Након напада 11. септембра 2001. године, гледаност је порастла за 17% у односу на претходну сезону.[80]

Табела гледаности
Сезона Термин Прва епизода Последња епизода ТВ сезона Ранг Гледаоци
(у милионима)
Најгледанија епизода
Наслов Гледаоци
(у милионима)
1 Четвртком у 20.30
(1–16)
Четвртком у 21.30
(17–24)
22. септембар 1994. 18. мај 1995. 1994–95 8 24.3[87] „The One Where Rachel Finds Out” 31.3[88]
2 Четвртком у 20 21. септембар 1995. 16. мај 1996. 1995–96 3 29.4[87] „The One After the Superbowl” 52.9[88]
3 19. септембар 1996. 15. мај 1997. 1996–97 4 24.9[87] „The One Where Chandler Can't Remember Which Sister” 29.8[89]
4 25. септембар 1997. 7. мај 1998. 1997–98 4 24.0[87] „The One with Ross's Wedding” 31.6[88]
5 24. септембар 1998. 20. мај 1999. 1998–99 2 23.5[87] „The One After Ross Says Rachel” 30.9[88]
6 23. септембар 1999. 18. мај 2000. 1999–2000 5 20.7[87] „The One with the Proposal” 30.7[88]
7 12. октобар 2000. 17. мај 2001. 2000–01 5 20.2[87] „The One with Monica and Chandler's Wedding” 30.1[88]
8 27. септембар 2001. 16. мај 2002. 2001–02 1 24.5[87] „The One Where Rachel Has a Baby” 34.9[88]
9 26. септембар 2002. 15. мај 2003. 2002–03 2 21.8[87] „The One Where No One Proposes” 34.0[88]
10 25. септембар 2003. 6. мај 2004. 2003–04 4 22.8[87] „The Last One” 52.5[4]

НаградеУреди

Како би задржали формат ансамбла, главни глумци су одлучили сами себе пријављивати у исте глумачке категорије за награде.[34] Почевши од осме сезоне серије, глумци су се пријављивали у категорију главних глумаца, а не споредних.[90] Серија је номинована за 62 награде Еми за ударне термине,[91] освојивши шест. Џенифер Анистон и Лиса Кудроу су једине глумице које су освојиле Емија, док је Кортни Кокс једина која није била номинована. Серија је освојила награду Еми за најбољу хумористичку серију 2002. године, а номинована је и 1995, 1996, 1999, 2000. и 2003. године.[92] Серија је такође освојила једну Америчку комедијску награду,[93] једну GLAAD медијску награду,[94] једну награду Златни глобус,[95] три награде Лоџи,[96][97] шест награда по избору гледалаца,[98][99] једну награду Сателит[100] и једну награду Цеха глумаца.[101]

СиндикацијаУреди

Због прихода од синдикације, Пријатељи још увек генеришу око милијарду долара годишње Ворнер бросу, што значи око 20 милиона америчких долара годишње за главне глумце, који добијају 2% прихода од синдикације.[102]

Све епизоде су 1. јануара 2015. године постале доступне на Нетфликсу, чиме је серија представљена тинејџерима. Рејтинзи реприза серије у Уједињеном Краљевству 2015. године су повећани за око 10% годишње. Недељна публика реприза у САД од 2016, не укључујући стриминг, од 16 милиона гледалаца учинило би серију хитом на мрежној телевизији када би се још увек продуцирала.[103] У САД серија има договор о синдикацији са више мрежа, укључујући Никелодион, Ти-Би-Ес и Парамаунт.

Културни утицајУреди

 
Сет Централ Перка у Ворнер брос студиос

Иако су продуценти мислили да су Пријатељи „само ТВ серија”, психолози су истраживали културни утицај серије током њеног трајања. Првобитна фризура коју је носила Џенифер Анистон у улози Рејчел названа је „Рејчел” и копирана је широм света.[20] Џоијева крилатица „Како си ми?” (енгл. How you doin'?) постала је популарни део западног енглеског сленга и често се користи при упознавању жена или приликом сусрета са пријатељима.[104] Серија је утицала и на енглески језик, према студији Универзитета у Торонту која је утврдила да ликови користе наглашену реч „тако” да би модификовали придеве чешће него било који други појачивач. Иако је преференција већ прешла у амерички народни говор, употреба у серији можда је убрзала промену.[33] Чендлерова навика да реченице често остави незавршенима како би нагласио сарказам такође је имала велики утицај на гледаоце.[105]

Пријатељи су такође заслужни за помоћ у учењу енглеског језика ученицима који га уче. Анкета Каплан међународних факултета из 2012. године открила је да је више од четвртине (26%) студената навело ситком као најбољу емисију за помагање у побољшању знања енглеског језика.[106] Истакнути појединци који су такође рекли да им је ситком помогао да науче енглески су Јирген Клоп, менаџер ФК Ливерпул,[107] Ар-Ми, члан бенда БТС[108] и белгијски професионални голфер Томас Питерс.[109]

Кафић Централ Перк, једна од главних локација серије, део је Ворнер бросове холивудске туре по студијима. Људи се понекад вере на каучу, а многи туристи плачу док седе на њему.[103] Кафић је инспирисао разне имитације широм света. Године 2006, ирански бизнисмен Мојтаба Асадиан покренуо је франшизу Централ Перк, региструјући име у 32 земље. Декор кафића инспирисан је серијом, а садржи реплике кауча, бара, неонских натписа и цигли. У кафићима се налазе и слике разних ликова из серије, а телевизори приказују епизоде серије. Џејмс Мајкл Тајлер, који је у серији глумио Гантера, менаџера Централ Перка, присуствовао је свечаном отварању кафеа у Дубаију, у којем је радио као конобар.[110] Централ Перк је обновљен као део музејског експоната у Ворнерброс студијима, а приказан је у Елен Деџенерес шоу у октобру 2008. године. Џенифер Анистон посетила је сет први пут од финала серије 2004. године.[111] Од 24. септембра до 7. октобра 2009. године, Централ Перкова реплика се налазила у улици Бродвик, Сохо, у Лондону. Кафић је купцима продавао праву кафу и садржао је пригодне реквизите, нпр. трофеј Купа Гелерових из треће сезоне.[112] У Пекингу, власник предузећа Ду Шин отворио је кафић назван Централ Перк у марту 2010. године.[113] У Индији постоји шест тематских кафића, који се налазе у Чандигару, Колкати и Западном Бенгалу који садржи многе предмете из оригиналне серије, укључујући Чендлерову и Џоијеву статуу паса, наранџасти кауч, Моникина љубичаста врата и Фибин розе бицикл. Остала три кафића налазе се у Делхију, Бубанешвару и Пуни.[114][115] У Пакистану постоје два кафића, један у Лахору, а други у Пешавару. Оба кафића имају иконичан кауч, сто за гитару и фудбал, цитате из серије залепљене на зидовима, па чак и приказивање епизода на пројектору. Такође планирају да имају сопственог Гантера.[116] Године 2016, отворена је реплика Централ Перка у Сингапуру. То је једини Централ Перк на ком Ворнер брос има права интелектуалне својине, изван САД. Кафић такође садржи меморабилије и реквизите који су коришћени у серији.[117][118] У Србији, Централ Перк кафић отворен је у јулу 2019. године у Зрењанину. Кафић садржи реплике Централ Перка, Моникине кухиње и дневне собе, Џоијеве и Чендлерове дневне собе, као и штанд за сликање, док је локал облепљен сликама глумаца.[119][120] У августу 2019. године објављено је да Лего избацује сет коцки Централ Перк, поводом 25. годишњице серије.[121]

 
Након што се снимање последње епизоде завршило, студио 24 у Ворнер брос студијима, где су Пријатељи снимани од друге сезоне, преименован је у „The Friends Stage”

Пријатељи су такође развили алтернативни породични начин живота, представљајући младе који живе неконвенционалним животима. Представља идеју да „све што вам је потребно су добри пријатељи” и да се породица може изградити кроз сопствени избор. Публика се може поистоветити са програмом кроз проблеме који се виђају у недељним епизодама. Показује нови начин живота и развијање односа какви се обично не виде у конвенционалном друштву.[122] Према стручњаку за поп културу са Универзитета у Буфалу, Пријатељи су „једна од ретких серије које су обележиле промену у америчкој култури”. Приказ младих и њихових улога у друштву су боље дефинисане и представљају животни стил који се усредсређује на стварање и одржавање односа између пријатеља који воде своје животе и траже помоћ једни од других.[123]

Веб-сајт Вокс је изјавио да су Пријатељи значајно утицали на стварање других „ситкома о дружењу”, са групама одраслих пријатеља који су смешни и имају сличне карактерне особине. Један пример тога је серија Како сам упознао вашу мајку, за коју је Гардијанов ТВ и радио блог напоменуо да, поред концепта, са Пријатељима дели још и локацију — Менхетн. Други примери су Штребери, Нова девојка и Срећни крајеви.[124][125][126][127]

Читаоци ТВ Водича прогласили су глумачку екипу Пријатеља најбољом комедијском поставом свих времена, са 29% гласова, победивши Сајнфелд са 18% гласова.[128] Анкета коју су спровели 60 минута и Венити фер именовао је Пријатеље трећим највећим ситком свих времена.[129] Године 2014, Mundo Estranho прогласио је серију најбољом ТВ серијом свих времена.[130] Истраживање Холивуд репортера из 2015. спроведено међу 2800 глумаца, продуцента, режисера и других људи из индустрије прогласило је Пријатеље својом апсолутно омиљеном серијом.[131]

ЕмитовањеУреди

Након што је произведени пилот испунио наде Ен-Би-Сија, серија је премијерно приказана, под називом Пријатељи, 22. септембра 1994. године, у жељном термину четвртком у 20.30 часова. Пилот епизода је емитована између серија Луд за тобом и Сајнфелд,[20] а гледало ју је готово 22 милиона америчких гледалаца.[3] Серија је била огроман успех током читавог трајања и била је једна од главних Ен-Би-Сијевих серија четвртком увече.[132] Када је Крејн рекао новинарима 2001. године да је девета сезона могућа, критичари су веровали да измишља и да се бар два главна глумца неће вратити.[80] Када је потврђено да ће се Пријатељи вратити за девету сезону, вести су углавном биле о количини новца (7 милиона долара по епизоди) која је била потребна да се серија врати за нову сезону.[80]

После годину дана очекивања да ће девета сезона бити последња, Ен-Би-Си је крајем децембра 2002. године потписао споразум о враћању серије за последњу, десету сезону. Креативни тим серије није желео да продужи преговоре за следећу годину и хтео је да почне са писањем остатка епизода девете сезоне и потенцијалног финала серије.[133] Ен-Би-Си је пристао да плати 10 милиона долара компанији Ворнер брос за продукцију сваке епизоде ​​десете сезоне, што је највиша цена у историји телевизије за получасовну серију.[78] Иако Ен-Би-Си није успео да добије довољно прихода од реклама како би покрио трошкове, серија је била саставни део распореда четвртка увече, који је другим телевизијским серијама донео високу гледаност и профит.[133] Глумци су захтевали да се број епизода десете сезоне смањи са уобичајених 24 на 18, како би им се омогућило да раде на вањским пројектима.[81]

Јесени 2001. године Ворнер брос је склопио договор са сестринском мрежом Ти-Би-Ес (обе су у власништву Ворнер мидије) ради емитовања серије у репризној синдикацији. Ворнер брос је објавио да је продао додатна кабловска права Пријатеља каналу Ник ет најт (Никелодионов блок/канал за одрасле) који је почео да се емитује серију у јесен 2011. године. Очекивало се да ће Ворнер брос зарадити 200 милиона долара од лиценцних накнада и оглашавања. Ник ет најт је плаћао 500 хиљада долара по епизоди да би емитовао епизоде ​​после 18 часова током шест година до јесени 2017. године. Пријатељи су до 2005. године зарадили четири милиона долара по епизоди у накнадама за готовинску лиценцу у укупном износу од 944 милиона долара.[134]

Почевши од 5. марта 2012, локалним емитерима доступне су верзије свих 236 епизода серије у високој резолуцији. За ремастерисане епизоде, Ворнер брос је обновио претходно обрезане слике на левој и десној страни екрана, користећи оригинални извор од 35 мм филма, како би користио цео оквир широког екрана 16: 9.[135] Нетфликс је додао свих десет сезона Пријатеља у високој резолуцији свом стриминг сервису у САД 1. јануара 2015. године.

Кућни видеоУреди

СтримингУреди

У октобру 2014, председник и главни извршни директор Ворнер броса, Кевин Тсујихара, објавио је да је компанија лиценцирала права Северне Америке на стриминг свих десет сезона Пријатеља Нетфликсу,[136][137] у споразуму за који се говори да вреди око 500 хиљада долара по епизоди,[138] тј. око 120 милиона долара укупно. Серија је постала доступна на Нетфликсу 1. јануара 2015. године.[139] Нетфликс је приказао верзије које су емитоване на Ен-Би-Сију, а не дуже међународне верзије, као што је дискутирано у наставку. Серија ће напустити Нетфликс почетком 2020. године због преласка на Ејч-Би-Оу макс.[140]

Блу-реј и ДВДУреди

Свих десет сезона су објављене на ДВД-има појединачно и као целина. Свако издање регије 1 садржи посебне додатке и представљено је у горе наведеним оригиналним међународним верзијама емитовања, мада су издања регије 2 онаква каква су емитована у тој држави. У првој сезони, свака епизода је ажурирана корекцијом боја и побољшањем звука.[49] Разне компаније су произвеле широк спектар робе везане за серију. У септембру 1995. године Ворнер мјузик груп је издала први албум са музиком из серије, Friends Original TV Soundtrack, који је садржао музику представљену у претходним и будућим епизодама. Саундтрек је дебитовао под бројем 46 на Билборд 200[141] и продао 500 хиљада примерака у новембру 1995. године.[142] Године 1999, изашао је други саундтрек албум под називом Friends Again.[143] Остала роба укључује тематску верзију ДВД игре „Scene It?” и квиз видео игру за Плејстејшн 2 и рачунаре под називом Friends: The One with All the Trivia.[144][145] Дана 28. септембра 2009. године, у Уједињеном Краљевству је на луксузним ДВД-има издата комплетна серија, поводом њене 15. годишњице. Сет садржи проширене епизоде, водич кроз епизоде ​​и оригиналне посебне додатке.[146]

Ворнер кућни видео објавио је комплетну колекцију серије на блу-реју 13. новембра 2012. године.[147] Колекција не садржи додатне избачене сцене и шале које су биле укључене у претходним ДВД издањима и због тога су епизоде представљене у свом оригиналном формату како су емитоване на Ен-Би-Сију.

Наслов Епизоде Датум издања ДВД-а Датум издања блу-реја
Регија 1 Регија 2 Регија 4 Регија A Регија Б УК Регија Б Аустралија
The Complete First Season 24 30. април 2002.[148] 29. мај 2000.[149] 4. октобар 2006.[150] 30. април 2013.
The Complete Second Season 24 3. септембар 2002.[151][152] 29. мај 2000.[149] 4. октобар 2006.[153] 30. април 2013.
The Complete Third Season 25 1. април 2003.[154] 29. мај 2000.[149] 4. октобар 2006.[155]
The Complete Fourth Season 24 15. јул 2003.[156] 29. мај 2000.[149] 4. октобар 2006.[157]
The Complete Fifth Season 24 4. новембар 2003.[158] 29. мај 2000.[149] 4. октобар 2006.[159]
The Complete Sixth Season 25 27. јануар 2004.[160] 17. јул 2000.[161] 4. октобар 2006.[162]
The Complete Seventh Season 24 6. април 2004.[163] 25. октобар 2004.[164] 4. октобар 2006.[165]
The Complete Eighth Season 24 9. новембар 2004.[166] 25. октобар 2004.[167] 4. октобар 2006.[168]
The Complete Ninth Season 24 8. март 2005.[169] 25. октобар 2004.[170] 4. октобар 2006.[171]
The Complete Tenth Season 18 15. новембар 2005.[172] 25. октобар 2004.[173] 4. октобар 2006.[174]
The Complete Series 236 15. новембар 2005.
14. новембар 2006.
(реиздање)
16. април 2013.
(реиздање из 2013)
17. септембар 2019.[175]
(реиздање 2019)
2. октобар 2006.
12. новембар 2007.
(реидање)
28. септембар 2009.
(издање поводом 15. годишњице)
13. новембар 2012. 12. новембар 2012. 21. новембар 2012.
21. август 2013.

Спин-офУреди

 
Лебланк се надао да ће сопственом серијом Џои, „вероватно најнеукљученији лик” у Пријатељима, постати развијенији.[176]

Након завршетка серије 2004. године, Мет Лебланк потписао је уговор о снимању спин-оф серије Џои, која прати Џоијеву селидбу у Лос Анђелес, како би наставио своју глумачку каријеру. Кауфманова и Крејн нису били заинтересовани за спин-оф, иако се Брајт договорио да продуцира серију са Скотом Силверијем и Шаном Голдберг-Миан.[177] Ен-Би-Си је у великој мери промовисао спин-оф серију и дао јој бивши термин Пријатеља, четвртком у 20 часова.[178][179] Пилот епизоду је гледало 18,6 милиона америчких гледалаца,[180] али гледаност је континуирано опадала током трајања серије од 2 сезоне. Серију је просечно пратило 10,2 милиона гледалаца у првој сезони и 7,1 милиона у другој.[62] Ен-Би-Си је прекинуо емитовање 7. марта 2006. године, оставивши 8 епизода неемитовано. Финалну емитовану епизоду је гледало 7,09 милиона.[181] Ен-Би-Си је отказао серију 15. маја 2006, после две сезоне.[182] Брајт је окривио сарадњу између руководилаца Ен-Би-Си, студија и других продуцената за брзо пропадање серије.[62]

„У Пријатељима, Џои је био женскарош, али уживали смо у његовим подвизима. Био је добар пријатељ, тип на кога сте знали да можете рачунати. Џои је деконструисан да буде тип који не може да пронађе посао, не може да позове девојку на састанак. Постао је патетичан, мрзовољан лик. Осетио сам да се креће у погрешном смеру, али нису ме слушали.”

— Кевин Ес Брајт о отказивању серије Џои[62]

ЗанимљивостиУреди

  • Серија је позната по томе што ју је тако дуго носило чак шест јако повезаних ликова, при чему се ни један он њих није наметнуо и постао главни. Скоро у свакој епизоди све шесторо су подједнако заступљени. Све шесторо су за сваку епизоду били једнако плаћени (почели су са 22.500$ а завршили са по 1.000.000$ по епизоди) и увек су о условима преговарали са продуцентима као целина.
  • Називи епизода немају класичне називе већ свака почиње речима "The One..." (Она у којој...), са изузетком прве и последње епизоде које се зову „Пилот“ и „Последња“ (The Last One). Прва епизода има и алтернативни назив Она у којој је све почело.
  • Након серије, лик Џоија Трибијанија је отишао у Лос Анђелес и постао јунак сопствене серије "Џои“, али је серија после две сезоне престала са емитовањем 2006.
  • Лик који се највише појављивао након главне шесторке био је Гинтер, конобар у Централ Перку, заљубљен у Рејчел, кога игра Џејмс Мајкл Тајлер. Појавио се у 98 епизода. Занимљиво је да његов лик није имао име све до средине друге сезоне. Иначе, поред њега, једини глумци (ван шесторо главних) који су се појавили у свих десет сезона били су Елиот Гулд и Кристина Пиклс (Росови и Моникини родитељи).
  • У улози Чендлеровог оца појавила се Кетлин Тарнер. У једном каснијем интервјуу рекла је да је Метју Пери још увек зове тата.
  • На шпици за други део епизоде у Вегасу (почетак шесте сезоне), сви глумци су на најавној шпици имали додатно презиме Аркет (на пр. Џенифер Анистон-Аркет), укључујући и мушкарце, као виц на рачун новог презимена Кортни Кокс, која се између пете и шесте сезоне удала за Дејвида Аркета и променила презиме, додавши свом презимену мужевљево.
  • Од шесторо главних ликова једино је Чендлер јединац - Рејчел има две сестре, Фиби једну близнакињу, Рос и Моника су брат и сестра, а Џои има седам сестара.
  • Познату песму са најавне шпице изводи група Рембрантс. Сингл са овом песмом био је први на америчкој топ-листи.
  • Фибина трудноћа у серији се појавила тек након што је објавила да је заиста трудна. Како у стварном животу није носила тројке, то су костимографи чинили разне трикове да је учине крупнијом.
  • Серија је снимана пред „живом” публиком, али су код снимања преломних тренутака уклањали публику, тако да нико није знао шта се заиста догађа.
  • Када год би се Том Селек појавио у некој сцени, публика је сувише гласно аплаудирала, тако да су почетке сцена морали да снимају поново, овог пута без публике, како би могли да их користе у серији.
  • Џенифер Анистон је пристала да се појави у последњој сезони (2003—2004) тек након што су јој гарантовали да ће снимање бити окончано до јануара 2004., како би после тога могла да се посвети филмској каријери.
  • Пре него што су улоге подељено, намера је била да највећи међусобни интерес на љубавном плану имају Моника и Џои. У серији скоро ничега од тога није било.
  • Иако се радња дешава у Њујорку, серија је снимана у студију у Лос Анђелесу.
  • Последњу реченицу у серији изговара Чендлер. На Рејчелино питање: „Хоћемо ли на кафу?”, он у свом саркастичном стилу одговара: „Где ћемо?” („Where?”). Иначе, прву реченицу у серији (не рачунајући песму са шпице) изговара Моника: „Нема ту о чему да се прича” („There's nothing to tell”).

РеференцеУреди

  1. ^ “Friends (1994).” Ice Pilots NWT (a Titles & Air Dates Guide), epguides.com/Friends/.
  2. ^ „'Friends' Was Originally Called 'Six of One'. Abcnews.go.com. 5. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2016. Приступљено 3. 8. 2016. 
  3. 3,0 3,1 Matt Lauer (5. 5. 2004). „'Friends' Creators Share Show's Beginnings”. NBSnews.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2013. Приступљено 5. 5. 2004. 
  4. 4,0 4,1 Zach Seemayer (31. 3. 2014). „The 10 Most-Watched TV Series Finales Ever!”. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2015. Приступљено 23. 5. 2015. 
  5. ^ Stacy Conradt (28. 2. 2015). „The 10 Most-Watched Series Finales Ever”. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2015. Приступљено 24. 5. 2015. 
  6. ^ Natalie Kalin (29. 4. 2015). „Top 10 Most Watched TV Finales Ever”. HuffingtonPost.com. Архивирано из оригинала на датум 5. 5. 2015. Приступљено 24. 5. 2015. 
  7. ^ „'Friends' Finale Is Decade's Most-Watched TV Show”. Chicago Tribune. 4. 12. 2009. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2012. Приступљено 18. 8. 2010. 
  8. ^ „The Most Watched TV Episode of the Decade Was...The Series Finale of 'Friends'. Daily News. New York. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2009. Приступљено 22. 12. 2009. 
  9. 9,0 9,1 „The 100 Best Tv Shows Of All-Time”. Time. 6. 9. 2007. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2009. 
  10. ^ „Friends”. Television Academy (на језику: енглески). Приступљено 16. 10. 2018. 
  11. 11,0 11,1 „TV Guide Names Top 50 Shows”. CBS News. 26. 4. 2002. Архивирано из оригинала на датум 4. 9. 2012. 
  12. 12,0 12,1 „Empire Magazine's 50 Greatest TV Shows of All Time list”. Listal.com. 23. 12. 2008. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2011. Приступљено 2. 4. 2011. 
  13. ^ „The 50 Greatest TV Shows of All Time”. empireonline.com. 23. 12. 2008. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2011. Приступљено 2. 4. 2011. 
  14. ^ „Special Collector's Issue: 100 Greatest Episodes of All Time”. TV Guide (June 28 – July 4). 1997. 
  15. ^ „101 Best Written TV Series List”. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2014. 
  16. ^ Fretts, Bruce; Roush, Matt. „The Greatest Shows on Earth”. TV Guide Magazine. 61 (3194-3195): 16—19. 
  17. ^ Lomartire, Paul (4. 9. 1994). „Fall TV '94”. The Palm Beach Post. Приступљено 14. 2. 2009. [Регистрација неопходна (помоћ)]. 
  18. ^ Bianco, Robert (3. 3. 2004). Friends played great game of poker”. USA Today. Приступљено 20. 2. 2009. 
  19. ^ Booth, Jenny (21. 5. 2006). „Sarey Carey: Does pride in housework make me bad as well as mad?”. The Sunday Times. London. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2011. Приступљено 20. 2. 2009. 
  20. 20,0 20,1 20,2 20,3 20,4 20,5 20,6 Jicha, Tom (2. 5. 2004). „They leave as they began: With a buzz”. The Baltimore Sun. стр. 1. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2011. Приступљено 23. 12. 2008. 
  21. ^ Andreeva, Nellie (20. 9. 2004). „Kudrow has Comeback; Cox, HBO talk”. The Hollywood Reporter. AllBusiness.com. Приступљено 20. 2. 2009. [мртва веза]
  22. ^ „Matt LeBlanc – Friends Interview”. NBC. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2016. 
  23. ^ McLellan, Dennis (12. 2. 2008). Married .. With Children Co-Creator Dies”. The Baltimore Sun. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2011. Приступљено 23. 12. 2008. 
  24. ^ Friends Star Finally has Chance to Enjoy Success”. Los Angeles Times. 26. 3. 1995. Приступљено 20. 2. 2009. 
  25. 25,0 25,1 Lowry, Brian (12. 8. 1996). Friends cast returning amid contract dispute”. Los Angeles Times. Los Angeles. ISSN 0458-3035. OCLC 3638237. Приступљено 8. 3. 2009. 
  26. ^ Carter, Bill (16. 7. 1996). Friends Cast Bands Together To Demand a Salary Increase”. The New York Times. ISSN 0362-4331. OCLC 1645522. Приступљено 7. 3. 2018. 
  27. ^ Rice, Lynette (21. 4. 2000). „Friendly Fire”. Entertainment Weekly. стр. 1. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2009. Приступљено 8. 3. 2009. 
  28. ^ Guinness World Records 2005 (Special 50th anniversary изд.). New York City: Guinness World Records Ltd. 2004. стр. 288. ISBN 978-1892051226. OCLC 56213857. 
  29. ^ Saah, Nadia (21. 1. 2004). Friends til the end”. USA Today. ISSN 0734-7456. Приступљено 19. 12. 2008. 
  30. ^ Rice, Lynette (21. 4. 2000). „Friendly Fire”. Entertainment Weekly. стр. 2. ISSN 1049-0434. OCLC 21114137. Архивирано из оригинала на датум 20. 7. 2009. Приступљено 7. 3. 2018. 
  31. ^ Carter, Bill (12. 2. 2002). „'Friends' Deal Will Pay Each Of Its 6 Stars $22 Million”. New York Times. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2013. Приступљено 28. 3. 2012. 
  32. 32,0 32,1 Jicha, Tom (2. 5. 2004). „They leave as they began: With a buzz”. The Baltimore Sun. стр. 2. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2011. Приступљено 23. 12. 2008. 
  33. 33,0 33,1 33,2 McCarroll, Christina (6. 5. 2004). „A family sitcom for Gen X - Friends cast a new TV mold”. The Christian Science Monitor. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2009. Приступљено 19. 12. 2008. 
  34. 34,0 34,1 Bianco, Robert (1. 1. 2005). „The Emmy Awards: Robert Bianco”. USA Today. Приступљено 19. 12. 2008. 
  35. 35,0 35,1 35,2 Kiesewetter, John (27. 1. 2002). Friends grows in stature, ratings”. The National Enquirer. Приступљено 5. 1. 2009. 
  36. ^ Zaslow, Jeffrey (8. 10. 2000). „Balancing friends and family”. USA Weekend. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2012. Приступљено 19. 12. 2008. 
  37. ^ Power, Ed (6. 5. 2004). „Why we will miss our absent Friends. Irish Independent. Приступљено 19. 12. 2008. 
  38. ^ „People: DeGeneres tries to calm the howling pack”. The Denver Post. 18. 10. 2007. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2009. Приступљено 19. 12. 2008. 
  39. ^ Wild, David (2004). Friends 'Til the End: The Official Celebration of All Ten Years (Authorized collector's изд.). New York City: Time Warner. ISBN 978-1932273199. OCLC 55124193. 
  40. ^ Wild, David (2004). Friends 'Til the End: The Official Celebration of All Ten Years. Time Warner. ISBN 1-932273-19-0. 
  41. ^ Brooks, Tim; Marsh, Earle (2007). The Complete Directory to Prime Time Network and Cable TV Shows 1946-Present (Ninth Edition). Ballantine Books. ISBN 978-0-345-49773-4. 
  42. 42,00 42,01 42,02 42,03 42,04 42,05 42,06 42,07 42,08 42,09 42,10 42,11 42,12 Lauer, Matt (5. 5. 2004). Friends creators share show's beginnings”. MSNBC. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2013. Приступљено 4. 5. 2005. 
  43. ^ Wild, p. 206
  44. 44,0 44,1 Kolbert, Elizabeth (March 8, 1994). "Birth of a TV Show: A Drama All Its Own" Archived јануар 22, 2009 at the Wayback Machine. The New York Times. Retrieved on January 19, 2008.
  45. ^ „Behind the Scenes”. TV2. Архивирано из оригинала на датум 3. 2. 2009. Приступљено 10. 1. 2009. 
  46. ^ Stallings, Penny (2000). The Ultimate Friends Companion. London: Channel 4 Books. стр. 102—103. ISBN 0-7522-7231-4. 
  47. ^ Wild, p. 215
  48. 48,0 48,1 Kolbert, Elizabeth (9. 5. 1994). „The Conception and Delivery of a Sitcom: Everyone's a Critic”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2009. Приступљено 30. 12. 2008. 
  49. 49,0 49,1 49,2 49,3 49,4 49,5 49,6 49,7 49,8 Friends: Kevin Bright”. USA Today. 23. 4. 2004. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2013. Приступљено 28. 12. 2008. 
  50. ^ Kolbert, Elizabeth (April 6, 1994). "Finding the Absolutely Perfect Actor: The High-Stress Business of Casting Archived октобар 8, 2016 at the Wayback Machine", The New York Times. Retrieved on January 19, 2008.
  51. ^ Couric, Katie (5. 5. 2004). „Can David Schwimmer leave Ross Geller behind?”. MSNBC. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2012. Приступљено 23. 12. 2008. 
  52. ^ Friends Til the end: The Official Celebration of all Ten years. Time Home Entertainment. 2004. 
  53. 53,0 53,1 53,2 Holston, Noel. Friends that were like family”. Newsday. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2009. Приступљено 1. 1. 2009. 
  54. 54,0 54,1 Kolbert, Elizabeth (23. 5. 1994). „A Sitcom is Born: Only Time Will Tell the Road to Prime Time”. New York Times. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2009. Приступљено 1. 1. 2009. 
  55. ^ Shayne, Bob (10. 6. 2001). „No Experience Wanted”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  56. 56,0 56,1 Bauder, David (15. 5. 2002). „Baby episode could make Friends TV's top show”. Seattle Times. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2009. Приступљено 3. 1. 2009. 
  57. ^ Radloff, Jessica. „The Creators of Friends Reveal Brand-New Secrets About the Show”. Glamour (на језику: енглески). Приступљено 3. 12. 2018. 
  58. ^ „Have yourself a mocha latte and reminisce a bit”. Ocala.com. 5. 5. 2004. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2018. Приступљено 11. 2. 2018. 
  59. ^ Endrst, James (23. 2. 1995). Friends wins friends with caffeine-fueled energy” . Austin American-Statesman. Приступљено 3. 1. 2009. 
  60. ^ Pollak, Michael (27. 11. 2005). „F. Y. I.”. New York Times. 
  61. ^ „52 millon friends see off Friends. China Daily. 8. 5. 2004. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2009. Приступљено 31. 12. 2008. 
  62. 62,0 62,1 62,2 62,3 Ryan, Suzanne C. (7. 12. 2006). „Friendly art of funny”. The Age. Melbourne, Australia. Архивирано из оригинала на датум 25. 8. 2009. Приступљено 30. 12. 2008. 
  63. ^ Gilbert, Matthew (15. 1. 2004). Friends end painful, cast says”. Boston Globe. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2009. Приступљено 5. 1. 2009. 
  64. 64,0 64,1 64,2 Hartlaub, Peter (15. 1. 2004). Friends challenge - finding right words to say goodbye”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2009. Приступљено 28. 12. 2008. 
  65. 65,0 65,1 Shales, Tom (7. 5. 2004). „A Big Hug Goodbye to Friends and Maybe to the Sitcom”. Washington Post. Приступљено 28. 12. 2008. 
  66. 66,0 66,1 66,2 Friends heads for much-hyped farewell”. The Indian Express. 5. 5. 2004. Архивирано из оригинала на датум 29. 1. 2009. Приступљено 19. 12. 2008. 
  67. 67,0 67,1 67,2 „Estimated 51.1M Tune in for Friends Finale”. Fox News Channel. 7. 5. 2004. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2008. Приступљено 28. 12. 2008. 
  68. ^ Oldenburg, Ann (5. 5. 2004). „And now, the one where Friends says goodbye”. USA Today. Приступљено 28. 12. 2008. 
  69. ^ Friends timeline”. The Hollywood Reporter. 6. 5. 2004. Архивирано из оригинала на датум 14. 1. 2009. Приступљено 19. 2. 2009. 
  70. ^ „Friends Season 1”. CBS Interactive Inc. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2014. Приступљено 29. 3. 2014. 
  71. ^ Feran, Tom (September 22, 1994). "New Series Softens Dabney Coleman—A Little", The Plain Dealer, Newhouse Newspapers. Retrieved on January 4, 2009.
  72. ^ Hodges, Ann (September 22, 1994). "NBC sitcoms make Thursday less funny Archived фебруар 26, 2013 at the Wayback Machine", Houston Chronicle, Hearst Newspapers. Retrieved on January 4, 2009.
  73. 73,0 73,1 Richmond, Ray (September 22, 1994). "Season Premiere of Friends Leaves Room to Grow", (Registration required). Los Angeles Daily News, Los Angeles Newspaper Group. Retrieved on January 4, 2009.
  74. ^ Rosenberg, Howard (September 22, 1994). "NBC's Strongest Evening of the Week Has Its Weak Spot Archived април 2, 2015 at the Wayback Machine", The Los Angeles Times, Tribune Company. Retrieved on January 4, 2009.
  75. ^ Holbert, Ginny (September 22, 1994). "X Marks Spot For Friends On Thursday." (Registration required). Chicago Sun-Times. Retrieved on January 4, 2009.
  76. ^ Bianco, Robert (September 22, 1994). "Six Friends Sittin' Around, Talking", Pittsburgh Post-Gazette.
  77. ^ Sangster, p. 14
  78. 78,0 78,1 Friends climax watched by 51m”. BBC News. 7. 5. 2004. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2009. Приступљено 1. 1. 2009. 
  79. 79,0 79,1 Havrilesky, Heather (7. 5. 2004). „Never forget your Friends. Salon.com. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2009. Приступљено 1. 1. 2009. 
  80. 80,0 80,1 80,2 80,3 Carter, Bill (18. 2. 2002). „Plot Twists Paid Off For Friends. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2007. Приступљено 13. 11. 2007. 
  81. 81,0 81,1 Bonin, Liane (9. 1. 2003). „Is Friends overstaying its welcome?”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2009. Приступљено 1. 1. 2008. 
  82. ^ „Friends - The 100 Best TV Shows of All”. Time. 13. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2009. Приступљено 27. 4. 2009. 
  83. 83,0 83,1 Bianco, Robert (7. 5. 2004). „Rachel stays, so Friends are able to leave together”. USA Today. Приступљено 1. 1. 2009. 
  84. ^ Rodman, Sarah (7. 5. 2004). „Six pals depart on a classy note”. Boston Herald. стр. 3. 
  85. ^ Catlin, Roger (7. 5. 2004). „The Long Farewell is Over; Lots of Fans, Little Fanfare for Mich-Anticipated Finale of Friends. Hartford Courant. Приступљено 1. 1. 2009. 
  86. ^ Perkins, Ken Parish (7. 5. 2004). „Farewell to Friends: The finale to the 10-year series wraps up all the loose ends”. Fort Worth Star-Telegram. Приступљено 7. 3. 2018. 
  87. 87,00 87,01 87,02 87,03 87,04 87,05 87,06 87,07 87,08 87,09 87,10 Гледаност Пријатеља по сезонама:
  88. 88,0 88,1 88,2 88,3 88,4 88,5 88,6 88,7 Madison III, Ira (31. 10. 2014). „You Won't Believe What America's Favorite "Friends" Episodes Are”. BuzzFeed. Архивирано из оригинала на датум 20. 6. 2015. 
  89. ^ „Nielsen Ratings (December 1996–January 1997)” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 3. 3. 2016. Приступљено 12. 8. 2015. 
  90. ^ Lowry, Brian (19. 7. 2002). „Its Coffin Overflows”. Orlando Sentinel. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2009. Приступљено 19. 12. 2008. 
  91. ^ Friends Archived октобар 10, 2011 at the Wayback Machine emmys.com. Retrieved June 1, 2014.
  92. ^ „Advanced Primetime Awards Search”. Academy of Television Arts & Sciences. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2009. Приступљено 5. 1. 2009.  Type "Friends" in the "Program" field, select "1993" and "2008" in "Year range" field, and select "NBC" in "Network" field.
  93. ^ Keck, William (2. 6. 2005). „Kudrow back in the fold”. USA Today. Приступљено 5. 1. 2009. 
  94. ^ „15 years of recognition”. TelevisionWeek. 25. 4. 2005. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2009. Приступљено 5. 1. 2009. 
  95. ^ „HPFA - Jennifer Aniston”. Golden Globe Award. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2009. Приступљено 5. 1. 2009. 
  96. ^ „Fed: Logie Award winners” . Australian Associated Press. 12. 5. 2003. Приступљено 5. 1. 2009. [мртва веза]
  97. ^ „Fed: Full list of Logies winners” . Australian Associated Press. 19. 4. 2004. Приступљено 5. 1. 2009. [мртва веза]
  98. ^ „Entertainment Awards Database”. Los Angeles Times. стр. 2—3. Приступљено 5. 1. 2009. 
  99. ^ „Tim Allen Wins Twice at Awards” . Rocky Mountain News. 6. 3. 1995. Приступљено 5. 1. 2009. 
  100. ^ „2001 5th Annual Satellite Awards”. Satellite Awards. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2008. Приступљено 5. 1. 2009.  Select the "Television" field.
  101. ^ „The 2nd Annual Screen Actors Guild Awards”. Screen Actors Guild Awards. 24. 2. 1996. Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2013. Приступљено 10. 7. 2013. 
  102. ^ „You'll never believe how much money the 'Friends' cast STILL earns today”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 5. 4. 2018. 
  103. 103,0 103,1 Sternbergh, Adam (2016-03-21). „Is ‘Friends’ Still the Most Popular Show on TV?”. New York. Приступљено 2019-07-17. 
  104. ^ Anne, S. (27. 12. 2004). „Take it easy yaar!”. The Hindu. Chennai, India. Приступљено 4. 1. 2009. 
  105. ^ Crook, John (2. 5. 2004). „Going 'Friends'-less / Long-running show drops the curtain”. Toledo Blade. Zap2It. стр. V3. Приступљено 15. 10. 2012. 
  106. ^ Fern, Charles (30. 7. 2018). „Students learn English from "Friends" on American TV”. Voice of America. Приступљено 6. 8. 2019. 
  107. ^ Blackburn, Liam (6. 8. 2019). „'How you doin'?' - Klopp admits to learning English by watching Friends”. Goal. Приступљено 6. 8. 2019. 
  108. ^ Weiss, Suzannah (6. 8. 2019). „BTS's RM Reveals He Learned English from "Friends". Teen Vogue. Приступљено 6. 8. 2019. 
  109. ^ Curtis, Charles (2. 5. 2019). „9 athletes who learned English from watching "Friends". USA Today. Приступљено 6. 8. 2019. 
  110. ^ Kalsi, Jyoti (8. 5. 2006). „Where Friends hang out”. Gulf News. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2008. Приступљено 30. 12. 2008. 
  111. ^ Ellen DeGeneres (host) (16. 10. 2008). „The Ellen DeGeneres Show: Lisa Kudrow/Natasha Bedingfield/Jalen Testerman”. The Ellen DeGeneres Show. Сезона 6. Епизода 29. NBC. 
  112. ^ Thorley, Chantelle (15. 9. 2009). „London to celebrate 15 years of Friends with Central Perk pop-up”. Event. Haymarket Media. Архивирано из оригинала на датум 10. 4. 2010. Приступљено 22. 9. 2009. 
  113. ^ Hong, Haolan and Jo Ling Kent. "'Friends' in China: 'Central Perk' hits Beijing Archived март 4, 2016 at the Wayback Machine." CNN. July 2, 2010. Retrieved on July 4, 2010.
  114. ^ These Cafes in India Are Based On Your Favourite 'Friends' TV Show, 4. 8. 2017 
  115. ^ Tiwari, Shwali (27. 9. 2016). „India Now Has 5 F.R.I.E.N.D.S Themed Cafes, But There's A Catch”. India Times. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2017. Приступљено 11. 2. 2017. 
  116. ^ „A real-life version of Central Perk from F.R.I.E.N.D.S in Peshawar”. The Good Times – Unique Pakistan. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2015. 
  117. ^ Quek, Eunice (28. 11. 2016). „F.R.I.E.N.D.S-themed cafe Central Perk opens for business”. AsiaOne. 
  118. ^ Singson, Ysa (1. 12. 2016). „Central Perk, The Cafe From 'Friends,' Just Opened In Singapore”. Cosmopolitan Philippines. 
  119. ^ „Kafić iz kultne serije "Prijatelji" u Zrenjaninu: Najpopularnija je Monikina kuhinja (FOTO)”. Telegraf.rs. 24. 7. 2019. Приступљено 1. 10. 2019. 
  120. ^ Балабан, Жељко (28. 7. 2019). „Култни локал „Централ перк“ из серије „Пријатељи“ отворен у Зрењанину”. Дневник. Приступљено 1. 10. 2019. 
  121. ^ Pritchard, Tom (6. 8. 2019). „Lego's Friends Central Perk Set is Out Next Month And Could We BE Anymore Excited”. Gizmondo UK. Приступљено 6. 8. 2019. 
  122. ^ Katzman, David M. (лето 1998). „TV and American Culture”. American Studies. 2. 39: 5—12. 
  123. ^ DellaContrada, John (16. 4. 2004). „"Friends" Reflected Change in American Society, Among First TV Shows to Portray "Youth on Their Own," says UB Pop-Culture Expert”. Buffalo News. Архивирано из оригинала на датум 28. 5. 2012. 
  124. ^ VanDerWerff, Todd (13. 1. 2016). „Friends was a great show — that just happened to ruin TV comedy”. Приступљено 2. 8. 2018. 
  125. ^ Pickard, Anna (9. 9. 2009). „How I met Neil Patrick Harris”. The Guardian. Приступљено 16. 6. 2018. 
  126. ^ Martin, Daniel (19. 9. 2016). „The Big Bang Theory: show returns for 10th season, but is it time it went bust?”. Приступљено 2. 8. 2018. 
  127. ^ Lyons, Margaret. „Happy Endings: Wait, Which Friends Clone Is That Again?”. Nymag.com. Приступљено 4. 8. 2012. 
  128. ^ "Your Favorite TV Casts", TV Guide, January 3, 2011, page 11
  129. ^ „Is 'Seinfeld' The Greatest Sitcom Ever?”. Deadline Hollywood. 3. 12. 2012. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2013. Приступљено 30. 9. 2013. 
  130. ^ „As 100 Melhores Séries da História, segundo jornalistas brasileiros!” (на језику: Portuguese). Ligado em Série. 28. 10. 2014. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2014. Приступљено 1. 11. 2014. 
  131. ^ „Hollywood's 100 Favorite TV Shows”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). 2015-09-16. Приступљено 2019-07-17. 
  132. ^ Welsh, James (15. 1. 2004). „NBC elaborates on Friends finale plans”. Digital Spy. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2009. Приступљено 31. 12. 2008. 
  133. 133,0 133,1 Carter, Bill (21. 12. 2002). „NBC Close to a Deal to Keep Friends for Another Season”. New York Times. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2009. Приступљено 29. 12. 2008. 
  134. ^ Dempsey, John (11. 7. 2005). „Friends of Friends. Variety. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2012. Приступљено 3. 9. 2009. 
  135. ^ Albiniak, Paige (5. 3. 2012). „With Friends Like These, Who Needs Standard-Def?”. Broadcasting & Cable. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2013. 
  136. ^ Lieberman, David (15. 10. 2014). „'Friends' Licensed To Netflix In Warner Bros Deal — VIDEO”. Deadline Hollywood. Приступљено 24. 12. 2017. 
  137. ^ Raftery, Liz (15. 10. 2014). „Friends Is Coming to Netflix!”. TV Guide. tvguide.com. CBS Interactive. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2014. Приступљено 15. 10. 2014. 
  138. ^ Heyman, Jessie (1. 5. 2015). „Seinfeld vs. Friends: Breaking Down the Economics of Two Beloved '90s Sitcoms”. Vogue. Приступљено 24. 12. 2017. 
  139. ^ Welch, Chris (1. 1. 2015). „Every episode of Friends is now on Netflix”. The Verge. Приступљено 24. 12. 2017. 
  140. ^ 'Friends' Officially Leaving Netflix for WarnerMedia's Streaming Service. The Hollywood Reporter'. 9 July 2019.
  141. ^ Dretzka, Gary (2. 11. 1995). „Hit Show, Hit Soundtrack: It's No Longer An Accident”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала на датум 23. 8. 2009. Приступљено 3. 1. 2009. 
  142. ^ Burlingame, Jon (27. 12. 1995). Friends Theme Leads Pack of Hot-Selling TV Soundtracks” . The Hollywood Reporter. Приступљено 3. 1. 2009. 
  143. ^ Friends Again: Various Artists”. Amazon.com. Приступљено 3. 1. 2009. 
  144. ^ Friends: The One With All the Trivia. Amazon.com. Приступљено 3. 1. 2009. 
  145. ^ Friends: The One With All the Trivia. Amazon.com. Приступљено 8. 10. 2009. 
  146. ^ „Friends – Season 1–10 Complete Collection 15th Anniversary DVD: Amazon.co.uk: Jennifer Aniston, Courteney Cox, Lisa Kudrow, Matt LeBlanc, Matthew Perry, David Schwimmer, James Michael Tyler, Elliott Gould, Maggie Wheeler, Christina Pickles, Paul Rudd, Jane Sibbett, David Crane, Marta Kauffman: DVD”. Amazon.co.uk. Приступљено 26. 7. 2010. 
  147. ^ TVShowsonDVD.com (19. 6. 2012). „Friends – Warner Home Video Press Release Announces The Complete Series on Blu-ray Disc!”. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2012. Приступљено 19. 6. 2012. 
  148. ^ Wolf, Jessica (11. 2. 2002). „More ‘Friends’ for Fans”. hive4media.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2002. Приступљено 10. 9. 2019. 
  149. 149,0 149,1 149,2 149,3 149,4 Fisher, Nick (27. 5. 2000). „Videos to buy”. The Sun. News Group Newspapers. стр. 47. 
  150. ^ Friends (Season 1) (4 DVD Set)”. JB Hi-Fi. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  151. ^ Friends - The Complete Second Season. Amazon.com. Приступљено 3. 1. 2009. 
  152. ^ Wolf, Jessica (23. 5. 2002). „Warner’s Got More ‘Friends. hive4media.com. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2002. Приступљено 10. 9. 2019. 
  153. ^ Friends (Season 2) (4 DVD Set)”. JB Hi-Fi. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  154. ^ Friends - The Complete Third Season. Amazon.com. Приступљено 3. 1. 2009. 
  155. ^ Friends (Season 3) (4 DVD Set)”. JB Hi-Fi. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  156. ^ Friends - The Complete Fourth Season. Amazon.com. Приступљено 3. 1. 2009. 
  157. ^ Friends (Season 4) (4 DVD Set)”. JB Hi-Fi. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  158. ^ Friends - The Complete Fifth Season. Amazon.com. Приступљено 3. 1. 2009. 
  159. ^ Friends (Season 5) (4 DVD Set)”. JB Hi-Fi. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  160. ^ Friends - The Complete Sixth Season. Amazon.com. Приступљено 3. 1. 2009. 
  161. ^ Fisher, Nick (15. 7. 2000). „Video view”. The Sun. News Group Newspapers. стр. 40. 
  162. ^ Friends (Season 6) (4 DVD Set)”. JB Hi-Fi. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  163. ^ Friends - The Complete Seventh Season. Amazon.com. Приступљено 3. 1. 2009. 
  164. ^ Friends: Complete Season 7 - New Edition [1995]”. Amazon.com. Приступљено 4. 1. 2009. 
  165. ^ Friends (Season 7) (4 DVD Set)”. JB Hi-Fi. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  166. ^ Friends - The Complete Eighth Season. Amazon.com. Приступљено 3. 1. 2009. 
  167. ^ Friends: Complete Season 8 - New Edition [1995]”. Amazon.com. Приступљено 4. 1. 2009. 
  168. ^ Friends (Season 8) (4 DVD Set)”. JB Hi-Fi. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  169. ^ Friends - The Complete Ninth Season. Amazon.com. Приступљено 3. 1. 2009. 
  170. ^ Friends: Complete Season 9 - New Edition [1995]”. Amazon.com. Приступљено 4. 1. 2009. 
  171. ^ Friends (Season 9) (4 DVD Set)”. JB Hi-Fi. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  172. ^ Friends - The One with All Ten Seasons (Limited Edition). Amazon.com. Приступљено 3. 1. 2009. 
  173. ^ Friends: Complete Season 10 - New Edition [1995]”. Amazon.com. Приступљено 4. 1. 2009. 
  174. ^ Friends (Season 10) (4 DVD Set)”. JB Hi-Fi. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  175. ^ https://www.wbshop.com/products/friends-the-complete-series-collection-25th-anniversary-dvd
  176. ^ Endrst, James (5. 9. 2004). „Matt LeBlanc's Joey goes West to seek fame & fortune”. Daily News. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2012. Приступљено 4. 1. 2009. 
  177. ^ Levin, Gary (24. 7. 2003). „NBC has sitcom plans for Friends pal Joey”. USA Today. Приступљено 30. 12. 2008. 
  178. ^ Joey finds new friends on NBC”. CNN. 10. 9. 2004. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2009. Приступљено 4. 1. 2009. 
  179. ^ Weintraub, Joanne (11. 7. 2004). Joey co-star looking for sitcom laughs”. Milwaukee Journal Sentinel. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2006. Приступљено 4. 1. 2009. 
  180. ^ Moraes, Lisa de (11. 9. 2004). Joey & The Apprentice: Downright Unfriendly”. Washington Post. Приступљено 30. 12. 2008. 
  181. ^ „Weekly Program Rankings”. ABC Medianet. 21. 3. 2006. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2009. Приступљено 30. 12. 2008. 
  182. ^ Bauder, David (15. 5. 2006). „NBC Betting on Aaron Sorkin's New Drama”. Washington Post. Приступљено 30. 12. 2008. 

Спољашње везеУреди