Пријезда I Котроманић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Пријезда I Котроманић је био бан Босне и оснивач српске династије Котроманића, (око 1250–1287)[1].
| Пријезда I | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Пријезда I Котроманић |
| Датум рођења | 1211. |
| Место рођења | Славонија, Угарска |
| Датум смрти | 1287. |
| Место смрти | Славонија, Угарска |
| Гроб | Угарска |
| Породица | |
| Потомство | Пријезда II Котроманић, Стефан I Котроманић, Вук Котроманић; ћерка |
| Династија | Котроманићи |
| Бан Босне | |
| Период | око 1250–1287. |
| Претходник | Матеј Нинослав |
| Наследник | Стефан I Котроманић |
После смрти великог бана Нинослава бановску власт у Босни узео је његов рођак Пријезда. Пријезда је прешао на католичку веру без ичије сагласности, па се народ побунио против њега, збацио га са власти и поставио за бана његовог сина Стефана I. Угарски краљ Бела је узео ово као повод за нови крсташки поход на Босну 1254. године. Бела је хтео да искористи ту прилику пошто је нови бан био малолетан и неискусан. Приликом овога напада Бела је успео да запоседне „Доње Крајеве“, а то је предео између Врбаса, Уне, Саве и планине Грмеч.
Бан Пријезда I, са синовима Стефаном I, Пријездом II и Вуком, након што је прибавио сагласност великаша, 8. маја 1287. трајно дарује жупу Земуник својој ћерки и њеном супругу, сину славонског бана Стјепана III Бабонића, као и њиховим потомцима. Бан Пријезда наводи да Земуник поклања у оним границама у којима су га поседовали његови преци и он сам, са свим оним што тој жупи припада, укључујући и људе који је насељавају. Повељу којом је забележен тај правни чин издао је највероватније близу границе жупе Земуник и Глаж, дотадашње границе између поседа Котроманића и Бабонића, односно између Босанске и Славонске бановине.[2]
Из Хума су одлазили гусари и харали по мору, па је Венеција напала на Омиш, главну гусарску луку, 1278. године, и свргла са власти месну властелу – Качиће.
Породично стабло
уреди| 2. | ||||||||||||||||
| 1. Пријезда I Котроманић | ||||||||||||||||
| 3. | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Ćorović, Vladimir (2005). ИЛУСТРОВАНА ИСТОРИЈА СРБА, Book II. Politika. стр. Book II.
- ^ http://www.anurs.org/sajt/doc/File/casopisi/GPB5_(2012).pdf
Литература
уреди- Мргић, Јелена (2002). Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне. Београд: Филозофски факултет.
- Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт.
- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Fine, John V. A. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.
