Пробосцис (сурла, рилица) је издужена творевина на глави животиња. Код бескичмењака се термин најчешће односи на цевасте усне творевине са функцијом у лову и исхрани, док код кичмењака обично означава издужену њушку. Термин потиче од грчког προβοσκίς[1] (πρό – испред, спреда, пре[2] + βόσκω – хранити, неговати[3]).

БескичмењациУреди

НемертинеУреди

Код Немертина рилица се налази у инвагинацији главеног региона – ринходеуму, одакле се мишићима протракторима и ретракторима извлачи и увлачи. Пробосцис немертинама служи у нападу и одбрани. Напредније групе у оквиру пробосциса имају развијене отровне жлезде и стилет којима јединка пробија тело жртве и убризгава отровни секрет. Пробосцис и ринхоцел са епителом којим је обложен мезодермалног су порекла, па се сматрају диференцијацијама целома. Дужина пробосциса може вишеструко премашивати дужину тела јединке.[4]

 
Шема грађе пробосциса код немертине Amphiporus tigrinus

АкантоцефалеУреди

Код бодљоглаваца главени регион је сведен на округласти или издужени пробосцис, а остатак тела чине кратак врат и задњи труп. Пробосцис служи за пробијање и причвршћивање за зид црева домаћина. На рилици се налазе хитинске кукице, чији су распоред и бројност уз облик рилице битни таксономски карактери. Пробосцис се може увлачити у труп помоћу мишића ретрактора, а извлачи се контракцијама кружне мускулатуре и притиском псеудоцеломске течности.[5]

ЛептириУреди

Лептири махом имају усни апарат за сисање, у облику сурлице које настају разрастањем максиларних галеа. Помоћу пробосциса се хране цветним нектаром.[6]

 
Лептир сиса нектар помоћу сурлице

КичмењациУреди

Сурла код слонова, издужена њушка код тапира, и друге сличне творевине код кичмењака називају се пробосцисом. Носати мајмун је назив добио по свом израженом пробосцису.

 
Носати мајмун

РеференцеУреди

  1. ^ Liddell, Henry George. „A Greek-English Lexicon”. Приступљено 22. 12. 2015. 
  2. ^ Liddell, Henry George. „A Greek-English Lexicon”. Приступљено 22. 12. 2015. 
  3. ^ Liddell, Henry George. „A Greek-English Lexicon”. 
  4. ^ Брајковић-Зоологија инвертебрата I део 2001, стр. 197-198
  5. ^ Брајковић-Зоологија инвертебрата I део 2001, стр. 244.
  6. ^ Брајковић-Зоологија инвертебрата II део 2001, стр. 334.

ЛитератураУреди

  • Брајковић, Милоје (2001). Зоологија инвертебрата I део. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
  • Брајковић, Милоје (2001). Зоологија инвертебрата II део. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.