Прогореоци су насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 881 становника.

Прогореоци
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2011.Пад 881
Географске карактеристике
Координате44°20′00″ СГШ; 20°27′00″ ИГД / 44.333333° СГШ; 20.45° ИГД / 44.333333; 20.45Координате: 44°20′00″ СГШ; 20°27′00″ ИГД / 44.333333° СГШ; 20.45° ИГД / 44.333333; 20.45
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина233 м
Прогореоци на мапи Србије
Прогореоци
Прогореоци
Прогореоци на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

ИсторијаУреди

Прогореоци се налази југоисточно од места Лазаревца. Прогореоци Су старије насеље. Помињу се за време аустријске владавине (1718-39. г.) под именом Prkurilaz. У првим десетинама 19. века припадали Катићевој Кнежини и имали су 1818. г. 12, а 1822. г. 18 кућа. По попису из 1921. г. село је имало 120 кућа са 830 становника.
Главније су породице: Арсенијевићи, Станојевићи. који су дошли из пиротског округа, Поповићи, Гавриловићи и Јошићи. Из Прогорелаца је био познати из Устанка бајракар Никола Ниџовић. [1]

ДемографијаУреди

У насељу Прогореоци живи 815 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,4 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 329 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 627
1953. 1.091
1961. 1.230
1971. 1.182
1981. 1.110
1991. 1.124 1.117
2002. 1.015 1.027
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.003 98,81 %
Мађари
  
2 0,19 %
Румуни
  
1 0,09 %
Бугари
  
1 0,09 %
непознато
  
5 0,49 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Спољашње везеУреди