Протекторат

Протекторат је израз којим означава однос двију држава у којој једна држава другој, обично војнички, економски или на неки други начин слабијој, води спољне послове и одбрану, односно пружа "заштиту"; заштићена држава, пак, у потпуности или у већој мјери задржава аутономију и/ли сувереност у унутрашњим питањима.[1][2][3] Израз, који потиче од латинске ријечи протегере ("заштитити") је традиционално описивао односе између двију држава, а који се заснивао на споразуму или као посљедица освајања. У 19. вијеку се под изразом протекторат почела подразумијевати и подручја Азије, Африке и Океаније на којима су тадашње колонијалне силе успостављале власт једнострано их проглашавајући подручјима "под својом заштитом".

Израз протекторат је због потоње праксе стекао пежоративно значење, односно због формализације неравноправног односа двије државе га се сматра супротним начелу о праву на самоодређење. Након првог свјетског рата је, пак, Лига народа успоставила властите протекторате у облику мандатних подручја, а након другог свјетског рата су УН успоставили старатељска подручја која функционишу као протекторати.

На подручју Србије се према резолуцији 1244 и Косово сматра својеврсним протекторатом.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Fuess, Albrecht (1. 1. 2005). „Was Cyprus a Mamluk protectorate? Mamluk policies toward Cyprus between 1426 and 1517”. Journal of Cyprus Studies (на језику: енглески). 11 (28–29): 11—29. ISSN 1303-2925. Приступљено 24. 10. 2020. 
  2. ^ Reisman, W. (1. 1. 1989). „Reflections on State Responsibility for Violations of Explicit Protectorate, Mandate, and Trusteeship Obligations”. Michigan Journal of International Law. 10 (1): 231—240. ISSN 1052-2867. Приступљено 24. 10. 2020. 
  3. ^ Bojkov, Victor D. „Democracy in Bosnia and Herzegovina: Post-1995 political system and its functioning” (PDF). Southeast European Politics 4.1: 41—67.