Професионалац (филм из 2003)

српски филм из 2003. године у режији Душана Ковачевића

Професионалац је српски филм снимљен 2003. године у режији Душана Ковачевића, који је написао и сценарио по својој истоименој позоришној представи. Главне улоге тумаче Бора Тодоровић и Бранислав Лечић.[1][2]

Професионалац
Изворни насловПрофесионалац
Жанрдрама
комедија
РежијаДушан Ковачевић
СценариоДушан Ковачевић
ПродуцентКиера Каплин
Предраг Јаковљевић
Дејан Вразалић
Главне улогеБора Тодоровић
Бранислав Лечић
МузикаМомчило Бајагић Бајага
СценографВељко Деспотовић
СниматељБожидар Николић
МонтажаМарко Глушац
Продуцентска
кућа
Ванс
Година2003.
Трајање104 минута
Земља Србија и Црна Гора
Језиксрпски
Буџет460.761 долара
IMDb веза

Филм је био српски кандидат за Оскара, за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 2003. годину.[3]

Радња

уреди
 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Син комунисте и полицајца, до јуче универзитетски професор, писац, боем, припадник београдске интелигенције и ватрени противник Милошевићевог режима, Теодор Теја Крај (Бранислав Лечић) је данас директор једне велике издавачке куће. Једног дана у његову канцеларију непозван улази необичан странац са великим кофером у руци. Тај човек је Лука Лабан (Бора Тодоровић), бивши агент српске службе безбедности, данас таксиста. Сучељавање ова два човека је пуно изненађења и невероватних обрта. Током упознавања Луке, Теја сазнаје да је његова мисија последњих десет година била ухођење Теје, писање извештаја о његовим поступцима, шпијунирање до најинтимнијих тренутака у његовом животу.[1][2][4]

Као и многа друга Ковачевићева дела, ова драма са елементима комедије, са пуно цинизма и ироније, говори о овдашњем менталитету и апсурду живљења у полицијској држави.[5]

Улоге

уреди
Глумац Улога
Бора Тодоровић Лука Лабан
Бранислав Лечић Теодор „Теја“ Крај
Наташа Нинковић Марта, секретарица
Драган Јовановић Гипсани, Тејин пријатељ
Јосиф Татић Маки, Тејин пријатељ
Миодраг Крстовић Јован Петровић, спавач-доушник Троцки
Рената Улмански Тејина мајка
Милош Стојановић Марко
Горица Поповић Новинарка
Љиљана Драгутиновић Радница 1
Дана Тодоровић Ана, Лукина ћерка
Сергеј Трифуновић Тихи лудак
Аљоша Вучковић Келнер
Столе Новаковић Тејин отац
Ненад Ненадовић Збуњени вук у склоништу
Момчило Бајагић Бајага Шеф оркестра
Лена Ковачевић Певачица
Бранко Кнежевић Певач
Вања Јанкетић Портир
Сандра Балабан Чистачица
Оља Пешић Радница 2
Катица Жели Радница 3
Јован Мандић Јоца Мандић, човјек којег туку у затвору
Милан Ст. Протић Прогнозер 1
Предраг Марковић Прогнозер 2
Марко Стојановић Човек са главом
Бранко Кошар Музичар/Ловац
Бранко Ђурић Шеф ресторана
Тања Лешић Келнерица
Божидар Ђуровић Поштар
Татјана Торбица Жена ловац
Лепомир Ивковић Високи ловац
Гордан Јовановић Средњи ловац
Рас Растодер Портир/Келнер
Дуле Стојановић Тејин син
Данусија Атаљанц Медицинска сестра
Мартин Цандир Фотограф
Слободан Иветић Тејин пријатељ
Надица Свилар Стриптизета
Душан Ашковић Полицајац
Ненад Стојановић Оперативац
Жељко Божић Човек кога замало прегази Лука
Вељко Деспотовић Човек у кафани
Миња Вујновић Обезбеђење

Аутентичне личности

уреди

Разлике између филма и драме

уреди
  • Главна разлика између филма и драме се огледа у времену одвијања радње. С обзиром на то да ју је Ковачевић написао 1989. године, радња драме се дешава у социјализму, док је за потребе филма измештена у период између 1991. и 2001. године, делом и због своје универзалности.
  • Лик Луке Лабана је претрпео одређене измене у односу на драму, делом и због промене глумца. У филму, он бива превремено пензионисан након смене власти, док у драми остаје без посла због тога што је постао близак идејама Теодора Краја, човека кога је годинама пратио.
  • Док је у драми пропали књижевник, у филму је Теодор Крај и професор књижевности на Филозофском факултету који је отпуштен због Лабана.
  • У филму, Лабан има ћерку Ану, која је, поред тога што је била Тејина студенткиња, са њим била и у интимној вези. Са друге стране, у драми има сина Милоша, који је био професор на Филозофском факултету и близак је Тејиним ставовима и уверењима.
  • У драми, однос Теје са секретарицом Мартом је формалнији, иако су заљубљени једно у друго. У филму је њихов однос далеко слободније приказан; били су у вези још док је Марта била удата.
  • Поред тога што је удовица самоубице, у драми је Марта и мајка тешко болесног детета.
  • У драми Теодор Крај настоји да спаси фирму од пропасти. Међутим, у филму је далеко мање заинтересован за судбину фирме која се приватизује, због чега радници припремају штрајк.
  • Лик Лудака који у драми хистерично захтева повратак својих рукописа, у филму је замењен Јованом, председником штрајкачког одбора. Код оба лика је заједничко то што се повлаче након што препознају Лабана у Тејиној канцеларији, што има функцију означавања свеприсутности и надгледања.
  • Цела драма, односно позоришна представа, догађа се у Тејиној канцеларији, добрим делом из техничких разлога. Међутим, у филму се јединство места и времена радње разбија тако што се приказују флешбекови са сценама из прошлости.

Продукција

уреди

Према речима продуцента Предрага Јаковљевића, идеја за снимање филма је настала 1999. године од стране Богдана Диклића, који је у представи играо лик Теодора Краја.[6]

У првој подели је било планирано да улогу Луке Лабана тумачи Данило Бата Стојковић, који ју је играо и у представи. Међутим, Стојковић је преминуо у марту 2002. године, месец дана након последњег извођења представе. Душан Ковачевић је, према сопственом признању, сачекао одређено време и касније, током рада на сценарију, морао да напише партитуре за другог певача, мислећи на Бору Тодоровића, који је преузео главну улогу.[7][8]

У међувремену, у продукцију и рад на филму ушао је и Бранислав Лечић, коме је припала улога Теодора Теје Краја. У филму је коришћен документарни материјал Лечићевог учешћа у демонстрацијама против Милошевићевог режима како би илустровао прошлост Теје Краја, тако да он у филму практично игра самог себе.[9][10]

Поред снимака са мартовских и демонстрација за Нову 1997. годину, у филму је коришћен и документарни материјал који приказује пад Книна 1995. и НАТО бомбардовање 1999. године.[11]

Филм је снимљен крајем 2002. године, као посвета Данилу Бати Стојковићу. Снимање филма је трајало седам недеља.[12]

Гледаност и пријем

уреди

Према подацима Филмског центра Србије, филм је у биоскопима погледало 214.378 људи, што га чини другим најгледанијим српским филмом из 2003. године, одмах иза филма Мали свет Милоша Радовића.

Филм је добио веома добре реакције публике, о чему сведочи његова просечна оцена на IMDB-ју, која износи 8.4.

Међутим, критичари су филму замерали повремену неаутентичност и мањкавости у режији[13], уз образложење да Ковачевић није филмски режисер, већ драмски писац који није упознат са савременим филмским тенденцијама.[14]

Делом и због тога, критика сматра да је филм инфериоран у односу на друга Ковачевићева дела и да није искористио потенцијал који му је омогућила позоришна представа.[15]

Награде

уреди

На 27. међународном филмском фестивалу у Монтреалу у великој конкуренцији филм је добио прву награду за сценарио.[4]

Другу награду филм је добио од жирија Међународног удружења филмских критичара FIPRESCI (The International Federation of Film Critics).[4]

Музика у филму

уреди

Музика се у филму налази и у кафанским сценама, у којима се појављује Момчило Бајагић Бајага у улози кафанског певача, певајући по наруџби песму Пада влада.[4] Музика из филма је објављена на ЦД-у у издању ПГП РТС.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Професионалац”. Мој Тв. Приступљено 5. 2. 2020. 
  2. ^ а б „Професионалац”. Филмски центар Србије. Приступљено 31. 1. 2021. [мртва веза]
  3. ^ „Ово су српски филмови који су били предложени за номинацију за Оскара!”. Блиц. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ а б в г Ајдачић, Дејан. Професионалац“ Душана Ковачевића – ТВ адаптација представе (1990) и филм (2003)”. Пројекат Растко. Приступљено 31. 1. 2021. 
  5. ^ „Професионалац”. РТС. Приступљено 5. 2. 2020. 
  6. ^ VANS-FILM (2023-01-28), Profesionalac - Film o Filmu, Приступљено 2024-05-24 
  7. ^ „NIN / U potrazi za izgubljenim vremenom”. www.nin.rs. Приступљено 2024-05-24. 
  8. ^ „Film”. www.enovine.net. Приступљено 2024-05-24. 
  9. ^ d.o.o, cubes. „Profesionalac - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-05-24.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  10. ^ „NIN / U potrazi za izgubljenim vremenom”. www.nin.rs. Приступљено 2024-05-24. 
  11. ^ „Пројекат Растко: Дејан Ајдачић : „Професионалац“ Душана Ковачевића – ТВ адаптација представе (1990) и филм (2003)”. web.archive.org. 2017-06-12. Приступљено 2024-05-25. 
  12. ^ „NIN / U potrazi za izgubljenim vremenom”. www.nin.rs. Приступљено 2024-05-24. 
  13. ^ d.o.o, cubes. „Profesionalac - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-05-24.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  14. ^ Doba_nevinosti (2007-09-23). „srpski film: PROFESIONALAC”. srpski film. Приступљено 2024-05-24. 
  15. ^ „NIN / Delo i njegova poenta”. www.nin.rs. Приступљено 2024-05-25. 

Спољашње везе

уреди