Пруски устанак

Пруски устанак (енгл. Prussian uprisings) био је оружани отпор балтичких племена Пруса немачком освајању, у периоду 1260-1274.

Балтичка племена око 1200. године.

Позадина

У немачкој експанзији на исток, немачки витешки ред - Тевтонски витезови - почео је 1230. поробљавање пруских балтичких племена настањених на територији између доњих токова Висле и Њемена, која је касније названа Источна Пруска. Немачком витешком реду су се придружили крсташи, који су дошли са свих страна на подстицај папе да би покорили и покрстили паганске Прусе - у ствари, да би у новоосвојеним областима дошли до својих феуда. Пруси су пружили снажан отпор, посебно у великој бици на реци Зорге (Dzierzgon), али су до средине 13. века ипак покорени. У том освајању Пруси су немилосрдно истребљивани и насилно германизовани, а њихове области постепено постају поседи немачких феудалаца.

Устанак

После пораза Немачког витешког реда на језеру Дурбе, североисточно од Либауа, 13. јула 1260, који им је нанео литвански кнез Миндаугас, Пруси се у савезу са Литванцима дижу на оружје против немачких господара. Устанак је брзо захватио сва пруска племена.

Супротстављене снаге

У односу на своје противнике Пруси су били примитивно наоружани. Насупрот опреми западних витезова, најефикаснијој у оно време, главно оружје Пруса била је тољага и копље за бацање; од заштитне опреме имали су једино шлем и штит, а прсни оклоп само појединци. Освајачи су се уз то ослањали на мноштво утврђених замкова (Burgen). Иако су они до тада били, углавном, од земље и дрвета (Wallburgen), ипак су представљали велику препреку за устанике без икакве опсадне технике. Немци су владали и морем, што им је знатно олакшавало дотур и попуну.

Операције

Пруски устанак може се поделити на три периода. У периоду 1260-1264. устаници су били у офанзиви, уз врло ефикасну подршку литванског кнеза Миндаугаса, који упада у Пруску 1260. и 1262. Боље организовани и опремљени Литванци воде борбе на отвореном пољу, а Пруси заузимају немачке замкове у унутрашњости. Но, Кенигсберг (Калињинград), главни ослонац немачких витезова, узалудно опседају. На подстицај папе упућена је на устанике и она крсташка војска, која се скупила против Монгола.

У периоду 1264-1269. долази до равнотеже снага. На захтев папе у Пруској интервенишу моћни владари, поред осталих и чешки краљ Отакар II Пшемисл. Извесно време (1266-1267) Прусе помажу Сватоплукови синови и наследници. У периоду 1270-1274. устанак Пруса постепено јењава, најпре у области Кенигсберга, а затим у осталим пруским крајевима.

Последице

Пруски устанак био је последњи покушај Пруса да се одупру истребљењу и германизацији, и да избегну судбину коју су немачки освајачи раније приредили Балтичко-полапским Словенима.

Литература

• Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 7), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 479-480.