Прњавор (Горњи Милановац)

Прњавор је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 133 становника. Удаљено је 17 км од Горњег Милановца и поред пута је за Крагујевац. Налази се на јужним падинама планине Рудник, у Горњој Гружи, на надморској висини од 350 до 500 м и површини од 816 ха.[1]

Прњавор
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Раст 133
Географске карактеристике
Координате44° 03′ С; 20° 36′ И / 44.05° С; 20.6° И / 44.05; 20.6
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина355 m
Прњавор на карти Србије
Прњавор
Прњавор
Прњавор на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Прњавору (општина Горњи Милановац).

Историја уреди

Село Прњавор се у средњем веку звало Купиново, по купинама којих је било много и које су се добро рађале. Пред наиласком Турака цело село се иселило. За време турске окупације село се звало Горња Враћевшница. Под тим именом забележено је у турском попису 1525. године. Тада је имало 10 домова. Под именом Прњавор први пут се појављује 1806. године, из чега се може закључити да је село било метох манастира Враћевшница. Већина становништва се 1809. године доселила из Старог Влаха.[1]

Прњавор се првобитно налазио у општини Враћевшница. У њој је од 1810. године радила школа којој је припадало и ово село. Надлежност црквене парохије манастира Враћевшница пружа се и на село Прњавор. Сеоска слава је Мали Спасовдан.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 56 ратника. Погинуло их је 18 а 38 је преживело.[1]

Галерија уреди

Демографија уреди

У пописима село је 1910. године имало 326 становника, 1921. године 308, а 2002. године тај број је спао на 108.[1]

У насељу Прњавор живи 86 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (44,1 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 288
1953. 240
1961. 218
1971. 174
1981. 153
1991. 166 160
2002. 107 108
2011. 133
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
106 99,06%
Словаци
  
1 0,93%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 351. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди