Отворите главни мени

Прњавор је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 3931 становника. До 1965, године је ово насеље било седиште Општине Прњавор коју су чинила насељена места: Бела Река, Дуваниште, Липолист, Петковица, Петловача, Прњавор, Рибари, Скрађани, Слепчевић, Змињак (после укидања општине припојени општини Шабац); Чокешина и Ново Село (после укидања општине припојени Општини Лозница).

Прњавор
Prnjavor, Crkva Svetog Ilije, 02.jpg
Црква Светог Илије у Прњавору
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМачвански
ОпштинаШабац
Становништво
 — 2011.Пад 3931
Географске карактеристике
Координате44°41′34″ СГШ; 19°23′11″ ИГД / 44.692666° СГШ; 19.3865° ИГД / 44.692666; 19.3865Координате: 44°41′34″ СГШ; 19°23′11″ ИГД / 44.692666° СГШ; 19.3865° ИГД / 44.692666; 19.3865
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина92 м
Прњавор на мапи Србије
Прњавор
Прњавор
Прњавор на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број15306
Позивни број015
Регистарска ознакаŠA

У Прњавору је рођен Драгутин Лазаревић Цакан , југословенски атлетичар, државни рекордер у скоку удаљ и државни репрезентативац.

У селу се налази Спомен капела са костурницом, која представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

ПрошлостУреди

На почетку Првог светског рата место је било на удару аустроугарске "казнене експедиције", током које страдало на ужасан начин много Срба - недужних немоћних цивила. Ту је убијено и спаљено претходно измасакрираних 352 становника. А били су то пре свега старци, жене и деца.[1] Прњаворска православна црква задужбина Михаила Самуровића трговца је претворена тада у огањ. Аустроугарски војници су претходно у њу дотерали, сурово убили а затим све запалили. У цркви је изгорео и народни посланик старац Павле Самуровић. И кућа Петра Попадића је завршила на исти начин; све укућане и комишије су живе запалили. Од 30 чланова задруге Попадић преживела су само три младића - одсутна војника.[2] У кући мештанина Милутиновића 16. августа 1914. спаљено је 96 лица.[3] Село Прњавор је тог августа 1914. године било уништено.[4] Комисија за истраживање покоља у Прњавору извршила је убрзо увиђај и саставила извештај.[5] Швајцарац, др Арчибалд Рајс је као велики стручњак криминолог истражио то незамисливо насиље и објавио га свету.

Године 1934. краљ Александар I Карађорђевић је одликовао Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена "места мученике" Шабац и Прњавор. Југословенски владар је посетио село и лично предао орден. Било је то у поводу обележавања стравичних догађаја из ратне 1914. године. У спомен-костурници у Прњавору пренете су кости прњаворских мученика са разних локација (и Лешнице). Извршиоци гнусних злочина, током којих су убијана деца и жене из Прњавора, били су војници 42. "Вражје" домобранске дивизије, прецизније - из 25. хрватског домобранског пука. На спомен-плочи уклесана су 621 имена - поред несрећних цивила ту су сахрањени и изгинули српски војници.[6]

ГалеријаУреди

ДемографијаУреди

У насељу Прњавор живи 3553 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,1 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 1322 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[7]
Година Становника
1948. 3.014
1953. 3.390
1961. 4.100
1971. 4.538
1981. 4.892
1991. 4.718 4.587
2002. 4.464 4.733
2011. 3.931
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
4.389 98,31 %
Роми
  
36 0,80 %
Црногорци
  
4 0,08 %
Муслимани
  
4 0,08 %
Хрвати
  
3 0,06 %
Руси
  
3 0,06 %
Југословени
  
3 0,06 %
Чеси
  
1 0,02 %
Украјинци
  
1 0,02 %
непознато
  
10 0,22 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", Београд 2. децембар 1934.
  2. ^ "Правда", Београд 3. јун 1934.
  3. ^ Перо Симић: "Тито и Срби", Београд 2016.
  4. ^ "Стража", Београд 14. август 1914.
  5. ^ "Правда", Београд 22. август 1914.
  6. ^ "Време", Београд 5. јун 1934.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди