Прћиловица

насеље у Алексинцу, Нишавски округ, Србија

Прћиловица је приградско насеље у Србији, у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2022. године, у насељу је живело 2.191 становника (према попису из 1991. било је 2.409 становника). Заједно са приградским насељима Житковцем и Моравцем, чини једну целину, стварајући једно од најмногољуднијих насеља у алексиначком крају са око 7.000 становника. До 2008. године, Прћиловица се убрајала у села Србије, када је добила статус приградског насеља. Насеље је смештено у Алексиначкој котлини, са леве стране тока реке Јужне Мораве.

Прћиловица
Прћиловица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаАлексинац
Становништво
 — 2022.2.191
Географске карактеристике
Координате43° 30′ 30″ С; 21° 41′ 02″ И / 43.508333° С; 21.683833° И / 43.508333; 21.683833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина157 m
Прћиловица на карти Србије
Прћиловица
Прћиловица
Прћиловица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаAL

Етимологија

уреди

Назив „Прћиловица“ потиче од речи „прћија“, што значи мираз. Због свог необичног звука, име насеља је често предмет шала. Према локалној легенди, село је добило име по српском пастиру који је, док је чувао стоку за турског пашу, оженио пашину ћерку. Израз „прћи“ или „прћија“ односи се на мираз, што повезује име села са овом традицијом.

Историја

уреди

Прћиловица има богату историју. Испод села се налазе подземни тунели за које се претпоставља да потичу из римског периода. Верује се да су остаци античког града "Presidium Pompei", иако још увек нису у потпуности истражени.

Село има једну од најстаријих основних школа у Србији, која је првобитно изграђена 1864. године. Током Првог српско-турског рата (1876–77), школа је служила као штаб српске војске, заједно са руским добровољцима, укључујући пуковника Рајевског, познатијег као Вронски из романа Ана Карењина Лава Толстоја. Рајевски-Вронски је неколико месеци боравио у школи у Прћиловици током овог периода.

Средином 20. века, у селу је радила занатска школа Ученик у привреди, која је обучавала хиљаде ученика из нишког региона у разним занатима.

Анта Петровић

уреди

Прћиловица је позната по својим историјским везама са Антом Петровићем, српским предузетником из Северне Македоније, који се населио у селу као пекар у 19. веку. Постао је познат по продаји пецива као што су семите и кифле, што му је омогућило да стекне значајно богатство. Петровић је проширио свој посао отварањем ресторана Chez le Macédonien и хотела, постајући најбогатији самостални предузетник у округу.

Петровић се помиње у немачкој књизи Das Königreich Serbien und das Serbenvolk, у којој пише: „Am Fusse der rebenbepflanzten Höhen von Prcilovica, in dem Anta Petrovic einen lateinischen Inschriftstein bewahrt, steht inmitten vieler Mehanen die grössere Station Aleksinac.“ („Подно виноградима прекривених узвишења Прћиловице, где Анта Петровић чува камен са латинским натписом, налази се већа станица Алексинац, окружена бројним механама.“) [1]

Испод његовог хотела откривен је значајан број римских новчића, који су документовани под записом: Prćilovica, Gasthaus des Anta Petrović, Hof. Новчићи су датирани између 151. и 300. године нове ере и наведени у академским изворима из касног 19. и раног 20. века.[2]

Демографија

уреди

Према последњем попису, у Прћиловици живи 1.870 пунолетних становника, са просечном старошћу од 37,3 године (36,3 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу постоји 698 домаћинстава, са просечним бројем од 3,45 чланова по домаћинству. Заједно са оближњим приградским насељима Житковац и Моравац, Прћиловица чини једно од највећих популационих средишта у алексиначком крају, са укупно око 7.000 становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.097
1953. 1.244
1961. 1.550
1971. 1.976
1981. 2.572
1991. 2.409 2.338
2002. 2.410 2.583
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.096 86,97%
Роми
  
271 11,24%
Македонци
  
2 0,08%
Хрвати
  
1 0,04%
Румуни
  
1 0,04%
Муслимани
  
1 0,04%
непознато
  
21 0,87%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 266 300 404 525 689 644 698


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 98 134 131 151 100 53 22 7 1 1 3,45
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 962 283 595 56 21 7
Женски 996 204 608 149 32 3
УКУПНО 1.958 487 1.203 205 53 10
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 383 57 0 2 93
Женски 167 71 0 0 34
Укупно 550 128 0 2 127
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 3 119 32 3 20
Женски 0 2 29 1 1
Укупно 3 121 61 4 21
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 3 2 19 5 7
Женски 5 0 5 5 13
Укупно 8 2 24 10 20
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 2 0 13
Женски 0 0 0 1
Укупно 3 2 0 14

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Kanitz, Felix Philipp; Jovanovic, Bogoljub (1904—1914). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk. Robarts - University of Toronto. Leipzig B. Meyer. 
  2. ^ „EDH: Geographic Database”. edh.ub.uni-heidelberg.de. Приступљено 2025-01-29. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди