Отворите главни мени

Псеудоцелом или лажни целом је примарна телесна дупља која се образује као остатак бластулине дупље, бластоцела.

У току ембрионалног развића у лоптастој бластули се образује шупљина бластоцел, примарна телесна дупља. Ако код одрасле јединке заостане бластоцел онда се означава као псеудоцелом.

Псеудоцелом је испуњен течношћу и није одвојен сопственим омотачем од црева и телесног зида тако да се црево купа у тој псеудоцеломској течности, а само је код усног и аналног отвора спојено за телесни зид. На тај начин су омогућене независне контракције телесног зида и црева (осим на деловима где се спајају).

Улоге псеудоцеломске течности, односно, саме дупље су:

Животиње које имају псеудоцелом, као телесну дупљу, сврставају се у заједничку групу названу псеудоцеломата. То је веома разноврсна група животиња које имају јако мало заједничких карактеристика тако да су раздвојене у засебне филуме.

Псеудоцеломатама припадају следећи филуми:

ЛитератураУреди

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везеУреди