Птице у 10. издању Systema Naturae

10. издање Systema Naturae публиковано 1758. године, шведског природописца Карл фон Линеа садржало је 554 врста птица из целог света.[Note 1] Он је поделио врсте у 6 редова и 63 рода.[Note 2]

У 12. издању Systema Naturae публикованом 1766. године, Лине је убацио много нових врста које нису били у 10. издању. 12. издање је имало 931 птичјих врста подељених у 6 редова и 78 родова.[2][4] Данас се верује да постоји око 10.000 живећих врста.[5][6]

У листи птица света, коју одржавају Франк Џил и Давид Донскер испред Интернационалне Орнитолошке Уније, из 2016. године је укључено 448 врста птица које је описао Лине у свом 10. издању и сматра њиховим легатором. Од овог броја врста птица је само 101 задржала оригинално име, а 347 је померено у друге родове. Такође постоје 5 врсте које је описао Лине, а које се сматрају данас подврстама. У поређењу са врстама из 12. издања, где су од 257 описаних модерних врста, само 25 остале у оквиру рода које им је Лине дао.[7]

Лине је описао класу птица као:

Леп и радостан део креиране природе који сачињавају животиње које имају тело покривено перјем и паперјем, продужених и огољених вилица (кљун), са два крила формираних за летење и две стопала. То су ваздушни, вокални, хитри и лагани и лишени спољашњег уха, усана, зуба, скротума, материце, бешике, епиглотиса, лат. corpus callosum-а и његовог лука и без дијафрагме организми.[8]

Карактеристике по Линеу [8]

  • Срце: 2 преткоморе и 2 коморе. Топла и тамна црвена крв
  • Плућа: дишу наизменично
  • Вилице: обавезне, голе, издужене, без зуба
  • Јаја: покривена љуском од калцијум карбоната
  • Чулни органи: језик, ноздрве, очи и уши без ушне шкољке
  • Покров: обавезно и преклапајуће перје
  • Ослонац: 2 стопала и 2 крила и срцолика задњица. Лете и певају

Лине је поделио птице на основу каратктеристика кљуна и стопала и то је укључивало следећих 6 редова и 63 рода.[9] У листи доле с Линеова биномијална имена.

AccipitresУреди

Vultur (лешинари и кондори)
Falco (соколови, орлови и сродници)
Strix (сове)
Lanius (Сврачци)

PicaeУреди

Psittacus (папагаји)
Ramphastos (тукани;[17]
Buceros (кљунорошке)
Crotophaga (Ании)
Corvus (вране и гаврани)
Coracias (модровране и вуге)
Gracula (мајне)
Paradisaea (Рајске птице)
Cuculus (кукавице)
Jynx (вијоглаве)
Picus (детлићи)
Sitta (бргљези)
Alcedo (водомари)
Merops (пчеларице)
Upupa (пупавци)
Certhia (пузићи)
Trochilus (Колибрији)

AnseresУреди

Anas (патке, гуске и лабудови)
Mergus (Ронци)
Alca (њорке)
Procellaria (бурнице)
Diomedea (албатрос и пингвини)
Pelecanus (пеликани и сродници)
Phaethon (тропске птице)
Colymbus (гњурци и морски гњурци)[Note 3]
Larus (галебови)
Sterna (чигре)
Rynchops (водосеци)

GrallaeУреди

Phoenicopterus (пламенци)
Platalea (kашичаре)
Mycteria (роде)
Tantalus
Ardea (чапље, ждралови и сродници)
Scolopax (муљаче, ибиси и сродници)
Tringa (лисконоге и спрудници и шљуке)
Charadrius (жалари)
Recurvirostra (сабљарке)
Haematopus (остригари)
Fulica (лиске и сродници)
Rallus (барски петловани)
Psophia (трубачи)
Otis (дропље)
Struthio (тркачице)

GallinaeУреди

Pavo (паунови)
Meleagris (ћурке)
Crax (Курасои)
Phasianus (фазани и кокошке)
Tetrao (Тетребови и сродници)

PasseresУреди

Columba (Голубови и грлице)
Alauda (шеве и трептељке)
Sturnus (чворци)
Turdus (Дроздови и сродници)
Loxia (кардинали, зимовке и сродници)
Emberiza (стрнадице)
Fringilla (зебе и сродници)
Motacilla (плиске)
Parus (сенице и манакини)
Hirundo (ласте и чиопе)
Caprimulgus (легњеви)

РеференцеУреди

  1. ^ Број 554 је број који је Лине наве у својој књизи и оне су предстаљене у чланку. Ернст Мајр је тврдио да је Лине представио 564 врсте[1] док је Џоел Азаг Ален је твдио да је Лине представио 545 врста.[2]
  2. ^ В. Л. МекАти је грешком тврдио да је Лине у његовом 10. издању навео 102 рода птица.[3] У ствари је Лине имао од 40 до 102.
  3. ^ Род Colymbus је погрешно написани род "Columbus" у листи родова на страни 84 и појављује се свуда као Colymbus.
  4. ^ а б Лине је помешао две врсте Turdus iliacus и Turdus musicus у 10. издању Systema Naturae. За Turdus iliacus дао је опис за дрозда певача, а цитирао референце које се односе на малог дрозда; за Turdus musicus дао је опис малог дрозда, а цитирао референце које се односе на дрозда певача. Забуна је делично отклоњена у 12. издању из 1766. Име Turdus musicus је избачено после захтева Ернст Мајрна 1957. године.[30]

РеференцеУреди

  1. ^ Мајр, Ернст (1946). „Број врста птица” (PDF). The Auk. 63 (1): 64—69. doi:10.2307/4079907. 
  2. ^ а б Allen, J.A. (1910). „Collation of Brisson's genera of birds with those of Linnaeus”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 28: 317-335[324]. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз McAtee, W. L. (1957). „The North American birds of Linnaeus”. Journal of the Society for the Bibliography of Natural History. 3: 291—300. doi:10.3366/jsbnh.1957.3.5.291. 
  4. ^ Linnaeus, Carl (1766). Systema naturae : per regna tria natura, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: латински). Volume 1, Part 1 (12th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 109. 
  5. ^ Клементс, Џејм (2007). The Clements Checklist of Birds of the World (6th изд.). Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4501-9. 
  6. ^ Франк Џил (2006). Birds of the World: Recommended English Names. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12827-6. 
  7. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2016). „World Bird List Version 6.4”. International Ornithologists' Union. Приступљено 19. 12. 2016. 
  8. ^ а б Carl von Linné, translated by William Turton (1802). A general system of nature: through the three grand kingdoms of animals, vegetables, and minerals, systematically divided into their several classes, orders, genera, species, and varieties. Volume 1. London: Lackington, Allen, and Co. стр. 131. 
  9. ^ Sibley & Ahlquist (1990)
  10. ^ Chernél, I. (1918). „Nomenclator Avium Regni Hungariae / A Magyar Birodalom Madarainak Névjegyzéke”. Aquila (на језику: немачки/мађарски). 25 (suppl. 1): 41. 
  11. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 381. 
  12. ^ Mayfield, H.F. (2001). „Early Works on Ohio Birds by J. P. Kirtland” (PDF). The Ohio Cardinal. 24 (4): 189—212. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 7. 2011. 
  13. ^ „Laughing Falcon, Herpetotheres cachinnans. World Bird Info. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 1. 10. 2010. 
  14. ^ а б Banks, Richard C. & M. Ralph Browning (1995). „Comments on the status of revived old names for some North American birds” (PDF). The Auk. 112 (3): 633—648. 
  15. ^ Peters, James Lee, ур. (1937). Check-list of Birds of the World. Volume 4. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 156. 
  16. ^ Stone, Witmer (1913). „On a collection of birds obtained by the Francis E. Bond Expedition in the Orinoco Delta and Paria Peninsula, Venezuela”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 65: 189-212[196]. 
  17. ^ Peters, James L. (1930). „The identity of the toucans described by Linnaeus in the 10th and 12th editions of the Systema Naturae” (PDF). The Auk. 47 (3): 405—408. JSTOR 4075491. 
  18. ^ Biswas, Biswamoy (1961). „Proposal to designate a neotype for Corvus benghalensis Linnaeus, 1758 (Aves), under the plenary powers Z.N. (S) 1465”. Bulletin of Zoological Nomenclature. 18 (3): 217—219. 
  19. ^ Peters, James L. (1921). „A review of the grackles of the genus Holoquiscalus (PDF). The Auk. 38 (3): 435—453. JSTOR 4073768. 
  20. ^ „Sturnidae”. Check-list of North American Birds (PDF) (7th изд.). American Ornithologists' Union. 1998. стр. 523—524. ISBN 978-1-891276-00-2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 12. 2015. Приступљено 18. 10. 2017. 
  21. ^ Strickland, L.; Henslow; Phillips; Shuckard; Richardson; Waterhouse; Owen; Yarrell; Jenyns; C. Darwin; W. J. Broderip; J. O. Westwood (1843). „Series of propositions for rendering the nomenclature of zoology uniform and permanent, being a report of a Committee for the consideration of the subject appointed by the British Association for the Advancement of Science”. Annals and Magazine of Natural History. 11: 259—275. doi:10.1080/03745484309445300.  Cited in: Minelli, Alessandro (2008). „Zoological vs. botanical nomenclature: a forgotten ‘BioCode’ experiment from the times of the Strickland Code” (PDF). Zootaxa. 1950: 21—38. 
  22. ^ Lepage, Denis. „Jackass Penguin (Spheniscus demersus) (Linnaeus, 1758)”. AviBase. Приступљено 31. 8. 2010. 
  23. ^ Allen, J.A. (1908). „The generic names Mycteria and Tantalus of Linnaeus, 1758” (PDF). The Auk. 25 (1): 37—38. 
  24. ^ Penhallurick, John. „White Ibis”. World Bird Info. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2011. Приступљено 13. 11. 2010. 
  25. ^ Penhallurick, John. „Common Greenshank”. World Bird Info. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 13. 11. 2010. 
  26. ^ Penhallurick, John. „Bar-tailed Godwit”. World Bird Info. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 13. 11. 2010. 
  27. ^ Penhallurick, John. „Common Redshank”. World Bird Info. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2011. Приступљено 13. 11. 2010. 
  28. ^ Penhallurick, John. „Common Greenshank”. World Bird Info. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 13. 11. 2010. 
  29. ^ Peters, James Lee, ур. (1934). Check-list of Birds of the World. Volume 2. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 244. 
  30. ^ Ernst Mayr & Charles Vaurie (1957). „Proposed use of the plenary powers to suppress the specific name "musicus" Linnaeus, 1758, as published in the combination "Turdus musicus" and to approve a neotype for "Turdus iliacus" Linnaeus, 1758, the Eurasian redwing (class Aves)”. Bulletin of Zoological Nomenclature. 13 (6): 177—181. 
  31. ^ C. E. Hellmayr (1917). „Drei Beiträge zur Nomenklatur der Vögel Europas. Eine kritische Würdigung”. Verhandlungen Der Ornithologischen Gesellschaft in Bayern (на језику: немачки). 13 (1): 87—104. 

ЛитератураУреди