Пупак света (мкд. Папокот на светот) је роман македонског романсијера, драмског писца, песника, есејисте, критичара и књижевног теоретичара Венка Андоновског (мкд. Венко Андоновски) објављен 2000. године.[1] Српско издање књиге објавила је издавачка кућа Лагуна из Београда 2019. године у преводу Љиље Цревар и Данке Андоновски.[2]

Пупак света
Корице издања књиге Пупак света на српском језику, 2019. година
Настанак и садржај
Ориг. насловПапокот на светот
АуторВенко Андоновски
Земља Република Македонија
ЈезикМакедонски
Жанр / врста делароман
Издавање
Датум2000.
Превод
ПреводилацЉиља Цревар и Данка Андоновски
Датум
издавања
2019.
Класификација
ISBN?978-86-521-3209-6
ISBN ? ориг.9989322783

О аутору уреди

Венко Андоновски (Куманово, 1964) је један од најзначајнијих и најчитанијих савремених македонских писаца. Студирао је и докторирао на Филолошком факултету у Скопљу, где је тренутно професор теорије књижевности. Добитник је „Рацинове награде“, Награде „Утринског весника“ за роман године, Награде „Стале Попов“ и Награде „Балканика“ за најбољу балканску књигу године. Писао је поезију, приповетке, романе, драме, као и стручне књиге.[3]

О књизи уреди

Роман Пупак света се састоји из два дела. Радња првог дела се одиграва у 9. веку и представља филозофски криминалистички роман у једном манастиру. Тај део је написан псеудоархаичним језиком. У другом делу књиге пратимо љубавну причу која се збива у Југославији у другој половини 20. века. У том делу се пресликава структура догађаја из првог дела и у њему преиспитује наша сазнања о духу времена и његовој реинкарнацији.[4]

Венко Андоновски је замислио Пупак света као књигу сачињену од пет разнородних текстова, који носе следеће наслове:[5]

  • Предговор приређивача,
  • Књига Кључаоница,
  • Књига Кључ,
  • Књига Светлост и
  • Поговор (Рецензија издања Пупак света)“

Уводни део је наводно написао брат извесног В., затим следе три текста "рукопис романа" и "Дневнички записи", након чега следи поговор Венка Андоновског.[6]

Први и последњи текст су жанровски релативно блиски, али се међусобно разликују јер се не приписују истом творцу; приређивач и рецензент су два различита лика у самом роману. У Кључаоници приповеда извесни Иларион Сказник, савременик Светог Ћирила Солунског, док је приповедач Кључа наш савременик па се може закључити да се његова прича дешава у другој половини 20. века. Књига Светлост је написана као сведочење пред судом, и представља део који на неки начин заокружује два претходна текста. Кључаоница је замишљена као средњовековни филозофски трилер и у уметничком смислу је најјачи део романа. [5]

Два главна приповедача (а у ствари: један) у овом роману износе причу на изразито субјективан начин, при том не скривајући сопствена осећања која понекад и нису усаглашена са стварношћу. Отуда следи закључак да је и мистериозни „пупак света“ тамо где приповедач сâм жели да га пронађе, јер најлепше и најважније место у васиони јесте тамо где свако од нас то жели, тако да лични доживљај у том случају заиста има предност над свим законима објективности и реалности.[5]

Награде и признања уреди

Роман је у Македонији доживео четрнаест издања и добио следеће награде:[4]

  • Роман године "Утринског весника" (2000)
  • Награда "Стале Попов" за најбоље прозно дело по избору Удружења писаца Македоније (2000)
  • Награда "Балканика" за најбољи балкански роман
  • Награда "Југра" у Русији за најбољи роман јужнословенске књижевности преведен на руски језик

Референце уреди

  1. ^ „Папокот на светот”. goodreads.com. Приступљено 10. 11. 2022. 
  2. ^ „Пупак света / Венко Андоновски”. plus.cobiss.net. Приступљено 10. 11. 2022. 
  3. ^ „VENKO ANDONOVSKI”. arhipelag.rs. Приступљено 10. 11. 2022. 
  4. ^ а б „Pupak sveta”. laguna.rs. Приступљено 10. 11. 2022. 
  5. ^ а б в Milijić, Dušan. „Gde je pupak sveta?”. laguna.rs. Приступљено 11. 11. 2022. 
  6. ^ „Папокот на светот”. shop.kniga.mk. Приступљено 11. 11. 2022. 

Спољашње везе уреди