Пљушки рејон
Пљушки рејон (рус. Плю́сский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон на крајњем северу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.
| Пљушки рејон Плю́сский район | |
|---|---|
.svg) | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Административни субјект | Псковска област |
| Админ. центар | Пљуса |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1. август 1927. |
| Површина | 2.767,4 km2 |
| Становништво | 2015. |
| — број ст. | 8.232 |
| — густина ст. | 2,97 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 60 |
| Позивни број | +7 81133 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.png)
Административни центар рејона је варошица Пљуса. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2015, на територији рејона је живело 8.232 становника или у просеку око 2,97 ст/км².
Географија уреди
Пљушки рејон смештен је на крајњем северу Псковске области. Обухвата територију површине 2.767,4 км², и по том параметру налази се на 8. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са Стругокрасњенским рејоном на југу, односно са Гдовским рејоном на западу. На северу и истоку су Сланчањски и Лушки рејон Лењинградске области, односно на југоистоку Шимски рејон Новгородске области.
Рељефом рејона доминирају простране равнице испресецане бројним водотоцима и мањим језерима ледничког порекла. Најважнији водоток је река Пљуса (десна и највећа притока Нарве) која свој ток започиње на крајњем истоку рејона као отока Запљуског језера. Најважније притоке Пљусе на подручју рејона су Љута, Куреја, Чјорнаја и Јања. Од бројних језера величином се издвајају Црно језеро (8,75 км²) уз границу са Стругокрасњенским рејоном, Песно (4,85 км²), Запљуско (2,5 км²) и Дуго језеро (1,7 км²).
Историја уреди
Пљушки рејон успостављен је 1. августа 1927. године као општински рејон тадашњег Лушког округа Лењинградске области. Године 1963. привремено је распуштен, а његова територија присаједињена суседном Стругокрасњенском рејону. Поново је успостављен већ 1965. године.
У садашњим административним границама је од 30. марта 2015. године.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 9.187 становника,[1] док је према процени из 2015. ту живело 8.232 становника, или у просеку 2,97 ст/км².[2] По броју становника Пљушки рејон се налази на претпоследњем 23. месту у области и његова популација чини тек око 1,27% свеукупне обласне популације. У урбаним центрима живи око половине рејонске популације.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 20.506 | 18.354 | 15.871 | 14.081[3] | 11.610[4] | 9.187[1] | 8.232* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На подручју рејона постоје укупно 152 села и 2 варошице, међусобно подељени на три трећестепене општине (две урбане и једну руралну). Статус градских насеља имају варошице Пљуса (2.908 становника), која је уједно и административни центар рејона, и Запљусје (1.103 становника).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе уреди
