Раба (притока Дунава)

Раба (мађ. Rába, нем. Raab, словен. Raba), је заједничка река Аустрије и Мађарске.

Раба
Раба код града Рума, Мађарска
Опште информације
Дужина322 km
Басен5.841 km2
Пр. проток9 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
ИзворАлпи, Аустрија
В. извора1.200 m
УшћеДунав код Ђера, Мађарска
Географске карактеристике
Држава/е Аустрија Мађарска
НасељаХохланч, Ђер
ПритокеЛапинч, Пинка, Gyöngyös Stream, Rabnitzbach, Marcal, Grazbach, Хазелбах, Schwengentalbach
Река на Викимедијиној остави

Река Раба се налази на југоистоку Аустрије и на западном делу Мађарске и притокаје Дунава. Извор реке је у Аустрији неколико километара од места Брук на Мури нем. Bruck an der Mur). У доњем делу тока утиче у притоку Дунава Мошони-Дунав у северозападном делу Мађарске код мета Ђер.

Пловност и насељена места уреди

Држава Дужина тока
Аустрија: 110,7 km
Мађарска: 211,3 km

Градови дуж тока реке су Глисдорф, Фелдбах у Аустрији и Сентготард и Керменд у Мађарској.

Историја уреди

Раба је још у римско доба имала економски и трговачки значај. Неколико војних утврђења (Шарвар, Рабахидвег, Керменд) саграђено је у средњем веку ради чувања речних прелаза, а сама река је правила одбрамбену границу приликом надирања освајачких војски, нарочито Турака.

У 19. веку се ток Рабе први пут регулише и 1896. године код града Икервар се гради прва хидроцентрала у Мађарској.

Занимљивост уреди

Велика групација Словенаца која живи у северном делу Мађарске, а има их отприлике 5-6.000, ову реку зову Словеначка Раба. Већина ове етничке групе живи у месту Сентготард (мађ. Szentgotthárd), или Моноштер на словеначком (словен. Monošter), и у околним мањим селима.

Види још уреди

Спољашње везе уреди