Рабин (јевр./хебр. раби — „мој учитељ”) значи „научник” или „мудрац”, наиме — рукоположени тумач Библије и Усменог наука. Израз је вероватно настао у Палестини почетком 1. века и примењиван је на сваку ону особу чије је познавање рабинске књижевности било довољно да јој омогући одлучивање о питањима јеврејског закона. [1] Институција професионалног, плаћеног рабина настала је тек у позном средњем веку, када су рабини постављани за верске вође заједница и када се од њих очекивало да све своје време посвете активностима заједнице, што се углавном огледало у: одлучивању о свим питањима с подручја јеврејског закона, обављању судијске улоге у цивилним и кривичним случајевима, вођењу јешиве и надгледању разних верских установа, као што су ритуално клање, систем основне школе, ритуална купатила (Микве) итд. Све до 19. века, држање проповеди није представљало главну делатност рабина.

Статус рабина стицао се тек после дугогодишњег изучавања Талмуда и рабинских кодекса и полагања испита код рабина високо цењених по својој учености и побожности. У 19. веку, у западној Европи и у САД основани су рабински семинари и установе чија је специфична намена била обучавање рабина. Улога савременог рабина, који је обично дипломирао на универзитету и рабинском семинару, сасвим је другачија од улога рабина из времена пре 19. века, поготово код америчких Јевреја. Изузев у случају неких ортодоксних рабина, његова главна делатност више није делатност правног стручњака и судије. У његовом домену такође није да надгледа мрежу верских институција која обухвата целокупну заједницу. Уместо тога, он служи као духовни вођа верске заједнице или синагоге, и велики део његовог времена посвећен је вођењу службе и проповедању, образаовању младих и одраслих, чинодејствовању при венчањима и сахранама, саветовању, међуверским делатностима, учествовању у добротворним организацијама заједнице итд.

Постављење рабина у ортодоксном јудаизму обавља јешива или, у неким случајевима, онај рабин који је, захваљујући својој учености, стекао право да поставља друге. У конзервативном јудаизму, то обавља семинар; неки конзервативни рабини настоје да добију и ортодоксно постављење. У реформистичком јудаизму, постављење врши призната теолошка школа. У свим тим огранцима постоје рабини које су поставиле теолошке школе из других земаља. Данас и велики број жена служе као рабини у реформистичким и реконструкционистичким конгрегацијама.

Within the various Jewish denominations, there are different requirements for rabbinic ordination, and differences in opinion regarding who is recognized as a rabbi. For example, only a minority of Orthodox Jewish communities accept the ordaination of women rabbis.[2][3] Non-Orthodox movements have chosen to do so for what they view as halakhic reasons (Conservative Judaism) as well as ethical reasons (Reform and Reconstructionist Judaism).[4][5]

Историјски прегледУреди

Рабин није занимање које се налази у Хебрејској Библији, а древне генерације нису користиле сродне титуле као што су Рабан, Раби или Рав да би описали ни вавилонске мудраце, нити мудраце у Израелу. На пример, Хилел I и Шамај (религијске вође раног првог века) нису имали рабинске титуле уз њихова имена. Наслови „Рабан“ и „Рабин“ се први пут помињу у јеврејској литератури у Мишни. Рабан је први пут коришћен за рабина Гамалијела старијег, рабина Симеона његовог сина и рабина Јоханана бен Закаја, који су сви били патријарси или председници Синедриона у првом веку. Рани примаоци титуле рабина су рабин Задок и рабин Елиезер бен Јакоб, почевши од времена ученика рабина Јоханана бен Закаја. Наслов „рабин“ се појављује (у грчкој транслитерацији ραββι rhabbi) у књигама Матеја, Марка и Јована у Новом завету, где се користи у контексту „писара и фарисиса“, као и на Исуса.[6][7] Према некима, титула „рабин“ или „рабан“ је први пут коришћена после 70. године, и односила се на Јоханана бен Закаја и његове ученике, а референце у рабинским текстовима и Новом завету на рабине раније у 1. веку су анахронизми или ретроактивне почасти.[8] Други научници верују да је термин „рабин“ био добро позната неформална титула до почетка првог века, и стога јеврејска и хришћанска помињања рабина одражавају титуле које су се заправо користиле у овом периоду.[9]

Владе израелског и јудејског краљевства биле су засноване на систему који је укључивао јеврејске краљеве, јеврејске пророке, законску власт високог суда у Јерусалиму, Велики Санхедрин и ритуалну власт свештенства. Чланови Санхедрина су морали да приме своје рукоположење (семиха) у непрекидној линији преношења од Мојсија, али уместо да се називају рабинима, називани су свештеницима или писарима, као Езра, који се у Библији назива „Езра, свештеник, писар, писар речи Божијих заповести и Његових одредаба Израелу.“[10] „Раби“ као титула се не појављује у Хебрејској Библији,[11] иако га каснији рабински извори повремено користе као наслов за мудре библијске личности.[12]

Са уништењем два Храма у Јерусалиму, крајем јеврејске монархије и опадањем двојних институција пророка и свештенства, фокус научног и духовног водства унутар јеврејског народа померио се на мудраце људи из Велике скупштине (Anshe Knesset HaGedolah). Ова скупштина је била састављена од најраније групе „рабина“ у модернијем смислу те речи, великим делом зато што су започели формулисање и објашњење онога што је постало познато као „усмени закон“ јудаизма (Torah SheBe'al Peh). Ово је на крају било кодирано и кодификовано унутар Мишне и Талмуда и касније рабинског учења, што је довело до онога што је познато као рабински јудаизам.

Талмудски периодУреди

Од 1. до 5. века титула „Раби“ давана је оним мудрацима земље Израела који су примили формално рукоположење (семиха), док је мања титула „Рав“ давана мудраци који су предавали у вавилонским академијама, јер рукоположење није могло бити изведено ван земље Израела.[11] (Међутим, друго мишљење држи да су „Раби“ и „Рав“ иста титула, која се различито изговара због варијација у дијалекту.[13]) Шерира Гаон је сажела однос између ових титула на следећи начин: „Раби је већи од Рава, Рабан је већи од Рабија, нечије име је веће од Рабана“.[14]

РеференцеУреди

  1. ^ „Rabin”. Hrvatski leksikon Početna Sadržaj Pretraživanje Kontakt. Приступљено 19. 1. 2019. 
  2. ^ Israel-Cohen, Y. (2012). Chapter Five: Orthodox Women Rabbis?“It’s Only a Matter of Time”. In Between Feminism and Orthodox Judaism (pp. 69-78). Brill.
  3. ^ Nadell, P. S. (2019). Paving the Road to Women Rabbis. Gender and Religious Leadership: Women Rabbis, Pastors, and Ministers, 89.
  4. ^ „Orthodox Women To Be Trained As Clergy, If Not Yet as Rabbis –”. Forward.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2011. Приступљено 3. 5. 2012. 
  5. ^ PRI.org Can Orthodox Jewish Women be Rabbis? Архивирано јануар 12, 2016 на сајту Wayback Machine, November 9, 2015
  6. ^ Englishman's Greek Concordance of the New Testament by Wigram, George V.; citing Matthew 26:25, Mark 9:5 and John 3:2 (among others)
  7. ^ Catherine Hezser, The social structure of the rabbinic movement in Roman Palestine, 1997, page 59 "b – Rabbi as an Honorary Address ... Since Jesus was called "Rabbi" but did not conform to the traditional image of post-70 Jewish rabbis, and since pre-70 sages do not bear the title "Rabbi" in the Mishnah, 29 most scholars assume that the meaning and usage of the term "Rabbi" at the time of Jesus differed from the meaning which it acquired after the destruction of the Temple: in pre-70 times, "Rabbi" was used as an unofficial honorary address for any person held in high esteem; after 70 it was almost exclusively applied to ordained teachers of the Law."
  8. ^ Hezser, Catherine (1997). The Social Structure of the Rabbinic Movement in Roman Palestine. Mohr Siebeck. стр. 64—. ISBN 978-3-16-146797-4. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2018. »We suggest that the avoidance of the title "Rabbi" for pre-70 sages may have originated with the editors of the Mishnah. The editors attributed the title to some sages and not to others. The avoidance of the title for pre-70 sages may perhaps be seen as a deliberate program on the part of these editors who wanted to create the impression that the “rabbinic movement" began with R. Yochanan b. Zakkai and that the Yavnean "academy" was something new, a notion that is sometimes already implicitly or explicitly suggested by some of the traditions available to them. This notion is not diminished by the occasional claim to continuity with the past which was limited to individual teachers and institutions and served to legitimize rabbinic authority.« 
  9. ^ Shanks, Hershel (1963). „Is the Title "Rabbi" Anachronistic in the Gospels?” (PDF). The Jewish Quarterly Review. 53 (4): 337—345. JSTOR 1453387. doi:10.2307/1453387. 
  10. ^ Ezra 7:11.
  11. ^ а б Berenbaum, Michael; Skolnik, Fred, ур. (2007). „Rabbi, Rabbinate”. Encyclopaedia Judaica (на језику: енглески). 17 (2nd изд.). Detroit: Macmillan Reference. стр. 11—19. ISBN 978-0-02-866097-4. 
  12. ^ For example Pirkei Avot 6:3 - "One who learns from their companion a single chapter, a single halakha, a single verse, a single Torah statement, or even a single letter, must treat them with honor. For so we find with David King of Israel, who learned nothing from Ahitophel except two things, yet called him his teacher [Hebrew text: rabbo], his guide, his intimate."
  13. ^ ברויאר, יוחנן; Breuer, Yochanan (1996). „'Rabbi is Greater than Rav, Rabban is Greater than Rabbi, the Simple Name is Greater than Rabban' / 'גדול מרב רבי, גדול מרבי רבן, גדול מרבן שמו'. Tarbiz / תרביץ. סו (א): 41—59. JSTOR 23599889. 
  14. ^ Rabbi is Greater than Rav, Rabban is Greater than Rabbi, The Simple Name is Greater than Rabban

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди