Равензбург
Равенсбург (њем. Ravensburg) град је у њемачкој савезној држави Баден-Виртемберг. Једно је од 39 општинских средишта округа Равенсбург. Посједује регионалну шифру (AGS) 8436064.
Равенсбург Ravensburg | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Њемачка |
Савезна држава | Баден-Виртемберг |
Становништво | |
Становништво | |
— | 49.399[1] |
— густина | 537 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 47° 46′ 59″ С; 9° 36′ 41″ И / 47.78306° С; 9.61139° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 450 m |
Површина | 92,0 km2 |
Положај града у округу Равенсбург | |
Остали подаци | |
Градоначелник | Daniel Rapp (CDU) |
Поштански број | 88212–88214 |
Позивни број | 0751 |
Регистарска ознака | RV |
Веб-сајт | |
www.ravensburg.de |
Географски и демографски подаци
уредиРевенсбург се налази 20 километара северно од Боденског језера на реци Шусен. Град се налази на надморској висини од 450 метара. Површина општине износи 92,0 km².
Становништво
уредиУ самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 49.399 становника. Просјечна густина становништва износи 537 становника/km².
Историја
уредиРавензбург се први пут спомиње у писаним документима 1088. године. Основан је од стране породице Велф, франачке династије у Швапској, која је касније добила војводства Баварску и Саксонију, сазидавши замак Равензбург као своје главно седиште. Уговором о наслеђивању, 1191. године, Фридрих Барбароса, из краљевске породице Хоенштауфен је стекао власништво над Равензбургом од свог стрица Велфа Шестог, војводе од Сполета. Смрћу Конрадина, званог „Дечак“ 1268. године у Напуљу, лоза Хоенштауфен постепено нестаје. Свето римско царство преузима власништво над поседима породице Хоенштауфен. Као и многи други градови у Швапској, и Равензбург добија статус слободног краљевског града 1276. године. Равензбург је био од 1276. до 1803. самосталан град под влашћу династије Хабзбурговца. У средњем веку Равензбург је био важан економски и трговачки центар у Европи. Тзв. Велико равензбуршко економско друштво (њем. Große Ravensburger Handelsgesellschaft) имало је трговине и фабрике по целој Европи.
Историјско језгро града је нетакнуто, укључујући и три градске капије и десет кула средњовековног утврђења. За време Тридесетогодишњег рата, град и стари замак, звани "Veitsburg", био је разорен од стране шведских трупа. За време Другог светског рата град није имао неки стратешки војни значај, као на пример Фридрихсхафен (њем. Friedrichshafen), у коме је била смештена авио-индустрија. Био је велики дистрибутивни центар швајцарског Црвеног крста, те град није бомбардован током рата, па је његово старо језгро остало нетакнуто. Градско језгро је потпуно обновљено 1980, и од тада је забрањен било какав саобраћај унутар њега. Најпопуларнији градски фестивал је "Rutenfest“, који се одржава средином године.
Међународна сарадња
уредиМјесто | Држава | Врста сарадње | Од |
---|---|---|---|
Риволи | Италија | партнерство | 1983. |
Веветенанго | Гватемала | контакт | 1992. |
Ронда-Кинон-Таф | Уједињено Краљевство | партнерство | 1993. |
Вараждин | Хрватска | партнерство | 2002. |
Монтелимар | Француска | партнерство | 1965. |
Санкт Магдалена | Аустрија | партнерство | 1982. |
Хитизау | Аустрија | партнерство | 1976. |
Мољет дел Ваљес | Шпанија | контакт | 2002. |
Бурса | Турска | контакт | 1994. |
Брест | Бјелорусија | партнерство | 1990. |
Нахарија | Израел | контакт | 1990. |
Извор[2] |
Референце
уреди- ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
- ^ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње, Приступљено 30. 6. 2010.
Спољашње везе
уреди- Званични сајт општине (језик: немачки)
- Њем. Савезни завод за статистику (језик: немачки)
- Стална конференција градова и општина (језик: немачки)
- KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. (језик: немачки)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- www.rutenfest-ravensburg.de
- www.weberberg.de/blaserturm/