Отворите главни мени
Манастир Љубостиња

Раде Боровић („Раде Баранин“ или „Раде Неимар“) је био зидар, поријеклом из барске клесарске фамилије (родоначелник „Radoe petrarius de Antibaro“) рођен, претпоставља се, око 1335. године. Као протомајстор градитељ је цркве манастира Љубостиња, задужбине кнегиње Милице Хребељановић. Храм је подизан од 1388. до 1405. године. Своје име је урезао на прагу врата (која воде из припрате у храм). Како постоји сличност рукописа градитеља на натписима у Љубостињи и Богородичној цркви у Новом Брду, сматра се да је зидао и ову другу.

Као градитељ је у народу имао велики углед, па су му у пјесмама приписивали градњу разних објеката: од зидања Скадра, Раванице, до ћуприје у Вишеграду и тд. Свакако да „Раде Неимар“ физички није могао бити присутан на свим тим мјестима, између осталог и због очите несразмјере у времену. Неки сматрају да је по имену и презимену водио поријекло из Захумља.

По предању Раде Неимар је погинуо и сахрањен у манастиру Жупи Никшићкој. Он је биће пао са скела, кад се манастирска црква Св. Луке градила. Сахрањен је у порти, а на над његовим гробом се налазио (1937) велики, бели мермерни крст са уклесаним именом.[1]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", Београд 23. новембар 1937. године

ЛитератураУреди