Википедија

Раде Маричић

Раде Маричић (Чачак, 1996) српски је позоришни и телевизијски глумац.

Раде Маричић
Лични подаци
Пуно имеРаде Маричић
Датум рођења(1996-00-00)1996. (26/27 год.)
Место рођењаЧачак, СР Југославија,
ОбразовањеАкадемија уметности Универзитета у Новом Саду
Занимањеглумац
Рад
Битна улогаЈунаци нашег доба — Срђан
Веза до IMDb-а

БиографијаУреди

Раде Маричић је рођен 1996. године у Чачку, одакле се, као четворогодишњак, са породицом преселио у Бечеј. У том граду је, као ученик Гимназије, почео да се бави глумом у Драмском студију младих, Градског позоришта.[1] На сцени је дебитовао улогом у премијерној обнови представе Све што сте одувек желели да знате о сексу, а нисте смели да питате, у режији Анете Туцаков, по тексту Вудија Алена.[2] У јуну исте године, премијерно је изведена представа Леонс и Лена, у којој је добио насловну улогу у глумачкој подели. Комад је рађен по тексту Георга Бихнера, у адаптацији и режији Игора Павловића.[3] Наредне године је играо и у премијери Богојављенске ноћи, такође у поставци глумца Српског народног позоришта, Игора Павловића, а по тексту Вилијама Шекспира.[4] Играо је још и у представи Ћелава певачица, по тексту Ежена Јонеска.[5] По завршетку средњошколског образовања, уписао је студије глуме на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, у класи професора Бориса Исаковића.[6] У оквиру пројекта Културни напад, са својом класом је током децембра 2016. извео представу Ћути и певај у Позоришту „Добрица Милутиновић” у Сремској Митровици, инђијском Културном Центру, као и Културном центру „Брана Црнчевић” у Руми. Пред крај године одиграна је и у Мултимедијалном центру Академије уметности у Новом Саду.[7] Са испитном представом Мали брачни злочини, која представља дуодраму урађену по тексту Ерика Емануела Шмита, Маричић је гостовао у матичном бечејском позоришту, у фебруару 2018. У том извођењу, партнерку на сцени играла је његова колегиница са класе, Ема Муратовић.[8][9][10] Са класом је играо и у мјузиклу Коса, испитној представи студенткиње мултимедијалне режије, Душанке Беладе.[11]

 
Раде Маричић, трећи здесна, у представи Живот провинцијских плејбоја, на затварању шестог по реду фестивала А.Н.Ф.И. театар, лета 2019. године

На Позорју младих, у мају 2018, премијерно је изведена представа Живот провинцијских плејбоја,[12] у којој су укључене и остале колеге из његове класе.[13] У критици Николине Ђукановић, наглашено је да је у извођењу представе примећен труд читаве класе, као и да је Маричић придобио симпатије публике.[14] Крајем исте године, на сцену је постављен наслов Како ја ово сину да објасним?, који се бави заступљеношћу екстремизма у друштву. Поред њега, улоге су подељене још Дејану Максимовићу, Еми Муратовић и Јелени Симић.[15][16][17] Обе представе гостовале су на фестивалу А.Н.Ф.И. театар, лета наредне године. Маричић је дипломирао представом На дну, по тексту Максима Горког, коју је његова класа извела извела у априлу 2019. године.[18]

Своју прву телевизијску улогу, Раде Маричић је остварио у серији Синише Павића, Јунаци нашег доба.[19][20][21] У глумачкој подели тог пројекта, припала му је улога Срђана Симоновића, самофинансирајућег студента, који је запослен као конобар, али је предан свему што ради.[22] Недуго након завршетка емитовања првог циклуса те серије, од 21 епизоде, Прва српска телевизија је у свој програм увела серију Игра судбине, где је Маричићу такође припала једна од улога.[23]

УлогеУреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представеУреди

Представа Улога Текст Драматургија /адаптација/ Режија Позориште Премијера
Све што сте одувек желели да знате
о сексу, а нисте смели да питате		 Вуди Ален Анета Туцаков Градско позориште Бечеј 22. март 2013.[24]
Леонс и Лена Леонс Георг Бихнер Игор Павловић 8. јун 2013.[3]
Богојављенска ноћ Вилијам Шекспир 10. јун 2014.[4]
Ћелава певачица Господин Мартин Ежен Јонеско 30. мај 2015.[5]
Ћути и певај Академија уметности
Нови Сад		 2016.[7]
Мали брачни злочини Жил Ерик Емануел Шмит Борис Исаковић 11. мај 2017.[25]
Коса Жером Раги
Џејмс Радо		 ансамбл представе Душанка Белада 19. јун 2017.[26]
Живот провинцијских плејбоја Пандолфо Петровић – Паки Душан Јовановић Борис Исаковић 28. мај 2018.[27]
Екстремизам: Како ја
ово сину да објасним?		 Филип Грујић Војкан Арсић Позориште младих 14. децембар 2018.[15]
На дну Васја пепел Максим Горки Борис Исаковић Фирчи Тинк-Тенк студио 7. април 2019.[28]

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
2019—2022. Јунаци нашег доба (серија) Срђан Симоновић
2020. Игра судбине (серија) Бошко Каначки
2021. Бићемо богати Пера Перић
2021. Бележница професора Мишковића (серија) Бошковић
2022-у току Од јутра до сутра Дејан Милић

РеференцеУреди

  1. ^ Spajić, Elvira (7. 4. 2018). „Срце таме брачног живота”. becejskidani.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  2. ^ „Bečejski glumac među glavnim junacima nove domaće serije”. mojbecej.rs. 31. 12. 2019. Архивирано из оригинала на датум 22. 01. 2020. Приступљено 17. 1. 2020. 
  3. ^ а б „Premijera predstave „Leons i Lena“”. mojbecej.rs. 10. 6. 2013. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  4. ^ а б M, LJ. (13. 6. 2014). „Premijera u Gradskom pozorištu: Uspešna „Bogojavljenska noć“”. becejski-mozaik.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  5. ^ а б „Bečej: Premijera predstave - Ćelava pevačica”. webinfo.rs. 30. 5. 2015. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2020. Приступљено 17. 1. 2020. 
  6. ^ „Konačna rang lista kandidata koji su položili prijemni ispit za upis u I godinu Osnovnih akademskih studija u junskom konkursnom roku 2015. godine”. edukacija.rs. Гугл интернет кеш. 8. 7. 2015. Архивирано из оригинала на датум 23. 06. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  7. ^ а б „КУЛТУРНИ НАПАД 2016. – Сремска Митровица – Рума – Инђија – Нови Сад”. Академија уметности Универзитета у Новом Саду. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2016. Приступљено 24. 12. 2019. 
  8. ^ „Večeras predstava „Mali bračni zločini””. mojbecej.rs. 2. 2. 2018. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  9. ^ Bogdanović, Zorana (4. 2. 2018). „Maričić i Muratović briljirali na sceni bečejskog Pozorišta”. ТВ Бечеј. Архивирано из оригинала на датум 13. 07. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  10. ^ „Mali bračni zločini”. allevents.in. 23. 1. 2019. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  11. ^ „Представа „Коса“ – Испит студенткиње мултимедијалне режије Душанке Беладе”. Академија уметности Универзитета у Новом Саду. 19. 6. 2017. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2017. Приступљено 24. 12. 2019. 
  12. ^ „Билтен, број 3” (PDF). 63. Стеријино позорје. 28. 5. 2018. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 07. 2019. Приступљено 12. 7. 2019. 
  13. ^ „Život provincijskih plejboja u pozorištu Promena”. vojvodjanskevesti.rs. 9. 10. 2018. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2018. Приступљено 13. 7. 2019. 
  14. ^ „Билтен, број 4” (PDF). 63. Стеријино позорје. 29. 5. 2018. стр. 16. и 17. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 06. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  15. ^ а б „EKSTREMIZAM: Kako ja ovo sinu da objasnim?”. reflektorteatar.rs. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  16. ^ „Ekstremizam: Kako ja ovo sinu da objasnim”. Данас. 6. 12. 2019. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  17. ^ „“Kako ja ovo sinu da objasnim?”: Premijera predstave protiv ekstremizma”. nshronika.rs. 11. 12. 2018. Архивирано из оригинала на датум 14. 07. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  18. ^ П-ј., Н. (6. 4. 2019). „Дипломска представа студената АУ „На дну” 7, 8, 9. и 10. априла”. Дневник холдинг. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  19. ^ „Siniša Pavić se vraća na TV ekrane”. Радио-телевизија Србије. Кошутњак филм. 30. 7. 2019. Архивирано из оригинала на датум 17. 01. 2020. Приступљено 17. 1. 2020. 
  20. ^ „“Junaci našeg doba” Siniše Pavića od 16. decembra na RTS-u”. antrfile.com. 8. 10. 2019. Архивирано из оригинала на датум 17. 01. 2020. Приступљено 17. 1. 2020. 
  21. ^ Јунгић Милошевић, М. (11. 12. 2019). „Ускоро серија "Јунаци нашег доба": Пратићемо судбину породице Чичановић”. Вечерње новости. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  22. ^ „„Јунаци нашег доба“ као модеран „Бољи живот“”. Радио-телевизија Србије. 12. 12. 2019. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  23. ^ „Igra sudbine”. Прва српска телевизија. Архивирано из оригинала на датум 21. 01. 2020. Приступљено 21. 1. 2020. 
  24. ^ M, Lj. (5. 4. 2013). „Predstava Dramskog studija mladih: „Sve što ste…“”. becejski-mozaik.rs. Архивирано из оригинала на датум 17. 01. 2020. Приступљено 17. 1. 2020. 
  25. ^ Pilipović, Dragana (24. 4. 2017). „Duodrama”. Академија уметности Универзитета у Новом Саду. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  26. ^ „Mjuzikl "Kosa"”. Академија уметности Универзитета у Новом Саду. Фејсбук. 19. 7. 2017. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 
  27. ^ „Живот провинцијских плејбоја” (PDF). Позорје младих. 28. 5. 2018. стр. 122. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 10. 2018. Приступљено 24. 12. 2019. 
  28. ^ „Diplomska predstava "Na dnu" u Firchie Think Tank studiju”. 021.rs. 3. 4. 2019. Архивирано из оригинала на датум 11. 8. 2019. Приступљено 24. 12. 2019. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Раде_Маричић&oldid=25485587”