Википедија

Раде Маричић

Раде Маричић (Чачак, 1996) српски је позоришни и телевизијски глумац.

Раде Маричић
Лични подаци
Пуно имеРаде Маричић
Датум рођења(1996-00-00)1996. (27/28 год.)
Место рођењаЧачак, СР Југославија
ОбразовањеАкадемија уметности Универзитета у Новом Саду
Занимањеглумац
Рад
Битна улогаЈунаци нашег доба — Срђан
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

Раде Маричић је рођен 1996. године у Чачку, одакле се, као четворогодишњак, са породицом преселио у Бечеј. У том граду је, као ученик Гимназије, почео да се бави глумом у Драмском студију младих, Градског позоришта.[1] На сцени је дебитовао улогом у премијерној обнови представе Све што сте одувек желели да знате о сексу, а нисте смели да питате, у режији Анете Туцаков, по тексту Вудија Алена.[2] У јуну исте године, премијерно је изведена представа Леонс и Лена, у којој је добио насловну улогу у глумачкој подели. Комад је рађен по тексту Георга Бихнера, у адаптацији и режији Игора Павловића.[3] Наредне године је играо и у премијери Богојављенске ноћи, такође у поставци глумца Српског народног позоришта, Игора Павловића, а по тексту Вилијама Шекспира.[4] Играо је још и у представи Ћелава певачица, по тексту Ежена Јонеска.[5] По завршетку средњошколског образовања, уписао је студије глуме на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, у класи професора Бориса Исаковића.[6] У оквиру пројекта Културни напад, са својом класом је током децембра 2016. извео представу Ћути и певај у Позоришту „Добрица Милутиновић” у Сремској Митровици, инђијском Културном Центру, као и Културном центру „Брана Црнчевић” у Руми. Пред крај године одиграна је и у Мултимедијалном центру Академије уметности у Новом Саду.[7] Са испитном представом Мали брачни злочини, која представља дуодраму урађену по тексту Ерика Емануела Шмита, Маричић је гостовао у матичном бечејском позоришту, у фебруару 2018. У том извођењу, партнерку на сцени играла је његова колегиница са класе, Ема Муратовић.[8][9][10] Са класом је играо и у мјузиклу Коса, испитној представи студенткиње мултимедијалне режије, Душанке Беладе.[11]

 
Раде Маричић, трећи здесна, у представи Живот провинцијских плејбоја, на затварању шестог по реду фестивала А.Н.Ф.И. театар, лета 2019. године

На Позорју младих, у мају 2018, премијерно је изведена представа Живот провинцијских плејбоја,[12] у којој су укључене и остале колеге из његове класе.[13] У критици Николине Ђукановић, наглашено је да је у извођењу представе примећен труд читаве класе, као и да је Маричић придобио симпатије публике.[14] Крајем исте године, на сцену је постављен наслов Како ја ово сину да објасним?, који се бави заступљеношћу екстремизма у друштву. Поред њега, улоге су подељене још Дејану Максимовићу, Еми Муратовић и Јелени Симић.[15][16][17] Обе представе гостовале су на фестивалу А.Н.Ф.И. театар, лета наредне године. Маричић је дипломирао представом На дну, по тексту Максима Горког, коју је његова класа извела извела у априлу 2019. године.[18]

Своју прву телевизијску улогу, Раде Маричић је остварио у серији Синише Павића, Јунаци нашег доба.[19][20][21] У глумачкој подели тог пројекта, припала му је улога Срђана Симоновића, самофинансирајућег студента, који је запослен као конобар, али је предан свему што ради.[22] Недуго након завршетка емитовања првог циклуса те серије, од 21 епизоде, Прва српска телевизија је у свој програм увела серију Игра судбине, где је Маричићу такође припала једна од улога.[23]

Улоге уреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе уреди

Представа Улога Текст Драматургија /адаптација/ Режија Позориште Премијера
Све што сте одувек желели да знате
о сексу, а нисте смели да питате		 Вуди Ален Анета Туцаков Градско позориште Бечеј 22. март 2013.[24]
Леонс и Лена Леонс Георг Бихнер Игор Павловић 8. јун 2013.[3]
Богојављенска ноћ Вилијам Шекспир 10. јун 2014.[4]
Ћелава певачица Господин Мартин Ежен Јонеско 30. мај 2015.[5]
Ћути и певај Академија уметности
Нови Сад		 2016.[7]
Мали брачни злочини Жил Ерик Емануел Шмит Борис Исаковић 11. мај 2017.[25]
Коса Жером Раги
Џејмс Радо		 ансамбл представе Душанка Белада 19. јун 2017.[26]
Живот провинцијских плејбоја Пандолфо Петровић – Паки Душан Јовановић Борис Исаковић 28. мај 2018.[27]
Екстремизам: Како ја
ово сину да објасним?		 Филип Грујић Војкан Арсић Позориште младих 14. децембар 2018.[15]
На дну Васја пепел Максим Горки Борис Исаковић Фирчи Тинк-Тенк студио 7. април 2019.[28]

Филмографија уреди

Год. Назив Улога
2019—2022. Јунаци нашег доба (серија) Срђан Симоновић
2020. Игра судбине (серија) Бошко Каначки
2021. Бићемо богати Пера Перић
2021. Бележница професора Мишковића (серија) Бошковић
2022—2023. Од јутра до сутра Дејан Милић
2023. Кошаре
2024. Златни рез 42

Референце уреди

  1. ^ Spajić, Elvira (7. 4. 2018). „Срце таме брачног живота”. becejskidani.co.rs. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  2. ^ „Bečejski glumac među glavnim junacima nove domaće serije”. mojbecej.rs. 31. 12. 2019. Архивирано из оригинала 22. 01. 2020. г. Приступљено 17. 1. 2020. 
  3. ^ а б „Premijera predstave „Leons i Lena“”. mojbecej.rs. 10. 6. 2013. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  4. ^ а б M, LJ. (13. 6. 2014). „Premijera u Gradskom pozorištu: Uspešna „Bogojavljenska noć“”. becejski-mozaik.co.rs. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  5. ^ а б „Bečej: Premijera predstave - Ćelava pevačica”. webinfo.rs. 30. 5. 2015. Архивирано из оригинала 17. 1. 2020. г. Приступљено 17. 1. 2020. 
  6. ^ „Konačna rang lista kandidata koji su položili prijemni ispit za upis u I godinu Osnovnih akademskih studija u junskom konkursnom roku 2015. godine”. edukacija.rs. Гугл интернет кеш. 8. 7. 2015. Архивирано из оригинала 23. 06. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  7. ^ а б „КУЛТУРНИ НАПАД 2016. – Сремска Митровица – Рума – Инђија – Нови Сад”. Академија уметности Универзитета у Новом Саду. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала 14. 12. 2016. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  8. ^ „Večeras predstava „Mali bračni zločini””. mojbecej.rs. 2. 2. 2018. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  9. ^ Bogdanović, Zorana (4. 2. 2018). „Maričić i Muratović briljirali na sceni bečejskog Pozorišta”. ТВ Бечеј. Архивирано из оригинала 13. 07. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  10. ^ „Mali bračni zločini”. allevents.in. 23. 1. 2019. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  11. ^ „Представа „Коса“ – Испит студенткиње мултимедијалне режије Душанке Беладе”. Академија уметности Универзитета у Новом Саду. 19. 6. 2017. Архивирано из оригинала 04. 07. 2017. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  12. ^ „Билтен, број 3” (PDF). 63. Стеријино позорје. 28. 5. 2018. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2019. г. Приступљено 12. 7. 2019. 
  13. ^ „Život provincijskih plejboja u pozorištu Promena”. vojvodjanskevesti.rs. 9. 10. 2018. Архивирано из оригинала 12. 10. 2018. г. Приступљено 13. 7. 2019. 
  14. ^ „Билтен, број 4” (PDF). 63. Стеријино позорје. 29. 5. 2018. стр. 16. и 17. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 06. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  15. ^ а б „EKSTREMIZAM: Kako ja ovo sinu da objasnim?”. reflektorteatar.rs. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  16. ^ „Ekstremizam: Kako ja ovo sinu da objasnim”. Данас. 6. 12. 2019. Архивирано из оригинала 6. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  17. ^ „“Kako ja ovo sinu da objasnim?”: Premijera predstave protiv ekstremizma”. nshronika.rs. 11. 12. 2018. Архивирано из оригинала 14. 07. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  18. ^ П-ј., Н. (6. 4. 2019). „Дипломска представа студената АУ „На дну” 7, 8, 9. и 10. априла”. Дневник холдинг. Архивирано из оригинала 7. 4. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  19. ^ „Siniša Pavić se vraća na TV ekrane”. Радио-телевизија Србије. Кошутњак филм. 30. 7. 2019. Архивирано из оригинала 17. 01. 2020. г. Приступљено 17. 1. 2020. 
  20. ^ „“Junaci našeg doba” Siniše Pavića od 16. decembra na RTS-u”. antrfile.com. 8. 10. 2019. Архивирано из оригинала 17. 01. 2020. г. Приступљено 17. 1. 2020. 
  21. ^ Јунгић Милошевић, М. (11. 12. 2019). „Ускоро серија "Јунаци нашег доба": Пратићемо судбину породице Чичановић”. Вечерње новости. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  22. ^ „„Јунаци нашег доба“ као модеран „Бољи живот“”. Радио-телевизија Србије. 12. 12. 2019. Архивирано из оригинала 13. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  23. ^ „Igra sudbine”. Прва српска телевизија. Архивирано из оригинала 21. 01. 2020. г. Приступљено 21. 1. 2020. 
  24. ^ M, Lj. (5. 4. 2013). „Predstava Dramskog studija mladih: „Sve što ste…“”. becejski-mozaik.rs. Архивирано из оригинала 17. 01. 2020. г. Приступљено 17. 1. 2020. 
  25. ^ Pilipović, Dragana (24. 4. 2017). „Duodrama”. Академија уметности Универзитета у Новом Саду. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  26. ^ „Mjuzikl "Kosa"”. Академија уметности Универзитета у Новом Саду. Фејсбук. 19. 7. 2017. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  27. ^ „Живот провинцијских плејбоја” (PDF). Позорје младих. 28. 5. 2018. стр. 122. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2018. г. Приступљено 24. 12. 2019. 
  28. ^ „Diplomska predstava "Na dnu" u Firchie Think Tank studiju”. 021.rs. 3. 4. 2019. Архивирано из оригинала 11. 8. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2019. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Раде_Маричић&oldid=26985631”